Sajam graficke i papirne industrije UNS
Sajam graficke i papirne industrije UNS
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  НУНС и НДНВ спремни да изађу и из локалних медијских комисија, УНС није (II)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

16. 05. 2018.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

НУНС и НДНВ спремни да изађу и из локалних медијских комисија, УНС није (II)

Док нови медијски лавови, потпомогнути локалним самоуправама, преузимају већи део комисија у којима се одлучује о новцу, у најстаријим, репрезентативним удружењима мисле да њихов статус није угрожен и да нико други не може да заузме њихово место.

У Удружењу Нова мрежа Србије, чији представници доминирају саставима овогодишњих локалних медијских комисија у Војводини, тврде да су се у акцију предлагања чланова укључили с циљем да најбољи пројекти добију јавни новац. А кад тај новац добију и, рецимо, чланице тог удружења, председник НМС Мирослав Пауновић је уверен у то да га троше да би се пројекат реализовао на најбољи могући начин.

„Мишљење готово свих колега из регионалних телевизија је да су често локални емитери запостављени и у подређеном положају у односу на разне агенције, портале, новине… који се отварају преко ноћи и узимају највећи део новца из малих средина, из градова који се заправо у информативном смислу највише ослањају на своје локалне или регионалне радио и телевизијске станице. Трудимо се да помогнемо нашим чланицама, али само када су у питању квалитетно написани пројекти, који су у техничком смислу и кадровском потенцијалу изводљиви. На све конкурсе ћемо слати наше представнике, с циљем да најбољи пројекти добију средства. Проблем настаје када одлично написани пројекти добију средства, али не буду реализовани или буду очајни. Дакле, пројекат може да напише свако, али реализација је нешто потпуно друго. Све чланице Мреже (НМС, оп. а.), колико је мени познато, добијена средства утроше на пројекте, на персоналне трошкове и реализују пројекат на најбољи могући начин.“

Пауновић за чланице НМС воли да каже да су то медијске куће с вишедеценијским искуством и како та чињеница треба да претеже над тим да је НМС званично регистрован тек крајем 2014. године.

Поверење у стручност јуче створених удружења

Такво размишљање није усамљено. Показало се и да знатан број челника локалних самоуправа широм Србије има поверење у стручност удружења чије учешће у комисијама ваљда једино није спорно с формално-правног стајалишта (постоје најмање три године).

Погледајмо медијске конкурсе у Војводини спроведене прошле године, да не идемо даље. За локалне медијске комисије била је карактеристична презаступљеност представника Удружења туристичких новинара и писаца у туризму Србије (ФИЈЕТ Србија), основаног 2012. године, фамозне Асоцијације електронских медија Војводине, те разних медијских стручњака. О томе, али и ономе далеко важнијем – коме су све те комисије додељивале стотине милиона динара јавног новца, доста је текстова написано, а само Цензоловка их је имала неколико.

Практиковање методе – „мало себи, мало медијима блиским само и заувек властима, мало јуче основаним порталима који добијају милионе за пуко преписивање од других, мало таблоидима чије је кршење Кодекса новинара тешко и пребројати, те мало локалним медијима чије приватизације треба отплатити“, довело је, логично, до перцепције о томе да је задатак медијских комисија једино да формализују раније договорену расподелу новца подобним медијима и пројектима.

Иначе, још један специјалитет комисија све је више присутан: масовно награђивање пројеката које подносе јуче основане фирме, али углавном за рачун великих медијских кућа. Таква је и у децембру 2017. регистрована Панонија медиа из Новог Сада, која ће кандидовани садржај објављивати у новосадском Дневнику. Та фирма је до сада, на чак 19 конкурса, приходовала 9,4 милиона динара. Ове године сличну мустру преузео је и портал Србија данас.

„Они су кооперативни, без личног интегритета, и раде оно што им представници власти кажу. Њихов рад у комисијама подсећа на манире Драгана Марковића Палме – ’четиристо хиљада за господина’“, оцењује за Цензоловку Недим Сејдиновић, председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

Ипак, значајније реакције – мимо „осуда&критика“, дакако – на саставе и достигнућа локалних комисија до сада су изостајале. НДНВ и друга удружења бурно су реаговали тек када је, према њиховој оцени, Министарство културе и информисања (МКИ) ове године претерало с укључивањем мало познатих удружења и кохорти самозваних медијских стручњака у рад конкурсних комисија – УНС, НУНС, НДВН, Асоцијација медија, АНЕМ и Локал Пресс напустили су комисије МКИ затраживши да оне буду изнова и правичније формиране.

Та тактика претходно се показала, барем номинално, успешном када су те организације баталиле учешће у изради нове медијске стратегије. Иако државни секретар Гајовић опет тера по своме, није искључено да ће нови притисак напослетку ипак уродити плодом.

„Ван памети је да једна парохијска скупина ’професионалаца’, а Друштво новинара Ниша то несумњиво јесте, чије активности, изузев кад су комисије у питању, прати завера ћутања, даје четири ’стручњака’, а да је НУНС-у или УНС-у омогућено да у тим комисијама буду заступљени са по два члана. Или да ПРОУНС, а шта год мислили да та скраћеница значи, погрешићете, даје три члана комисија, а једна Асоцијација медија, која заступа интересе великих медијских кућа, издавача и агенција, има једног члана, колико и НДНВ, Локал Прес и АНЕМ“, објашњава мотиве изласка из комисија МКИ Славиша Лекић, председник НУНС-а.

Локалне самоуправе се баш и не би потресле

Без сличне реакције кад су локалне комисије у питању, финансијски исцрпљени медији диљем „провансе“ ће, међутим, и ове године гледати како локални челници по специфичном кључу састављају комисије, а оне деле новац унапред означеним медијима.

Иако каже да нема назнака да би та акција дала резултат, Сејдиновић ипак заговара да се према локалним комисијама заузме став као и према оним под ингеренцијом Министарства.

„Чињеница је, међутим, да се локалне самоуправе због тога уопште не би потресле, јер се из њихове досадашње праксе види колико држе до закона, јавног интереса и сопственог угледа“, уверава нас Сејдиновић. „Вероватно бисмо им тиме и олакшали посао. Наиме, за разлику од Министарства, њихов рад није под лупом међународних организација и не постоји и та врста притиска, те би они могли тада још слободније да раде што год хоће. Но, и поред тога, сматрам да треба да напустимо учешће у овом процесу на локалу.“

„Ако смо устали против мешетарења у комисијама Министарства, које је све до сада углавном уважавало јавни интерес и водило рачуна о релевантности комисија, не видим шта нас може спречити да кренемо у сличну акцију проветравања на нижим нивоима“, наводи Славиша Лекић. „Хијерархијски, на реду би могла бити Војводина јер су покрајинске конкурсне комисије један медијски змијарник, легло парамедијских радника и компромитованих ‘медијских стручњака’ који своја искуства преносе на локалне самоуправе диљем Србије“, додаје Лекић правдајући досадашњи недостатак конкретне акције тиме што су удружења „међусобно подељена и свађалачки настројена“.

Лекић је ту у праву. У Удружењу новинара Србије, рецимо, сматрају да се стање у локалним комисијама може решити само „мирним путем“ – дакле, без новог бојкота.

„Да би пројектно суфинансирање функционисало како треба“, објашњава за Цензоловку Владимир Радомировић, председник УНС-а, „неопходно је да конкурси Министарства протекну без злоупотреба да би били пример локалним самоуправама и да би Министарство касније могло да врши неку врсту надзора над спровођењем локалних конкурса. Оно што се у последње две године показује као велики проблем није само то што новац грађана одлази медијима који крше етички кодекс, већ и то што десетине, ако не и стотине милиона динара одлазе фантомским медијима и пројектима који се не спроводе. Ту је улога Министарства кључна, јер би у сарадњи са Министарством за државну управу и локалну самоуправу и репрезентативним удружењима могло да успостави систем контроле и евалуације пројеката којим би се ови фантомски медији искључили, а грађани коначно за свој новац добили право информисање.“

Проблем, по себи, никад није био то што чланови комисија, можебити, протежирају пројекте „браће и сестара по удружењу“, чланова породице или – сопствене. Оно на шта, међутим, реномирана новинарска и медијска удружења упорно указују, а немоћна су да на то утичу због хроничног изостављања из медијских комисија, јесу веома, веома упитни критеријуми, ако постоје, по којима се додељује новац.

Одлика је већине медијских комисија да се њихови чланови „не удубљују баш превише у пројекте, па и не знају шта је њихова сврха“, примећује Недим Сејдиновић. „Било би то комично да није трагично.“

Може ли бити угрожен статус највећих удружења?

А, скоро да јесте тако. Уз најчешће укинут приступ тржишту оглашавања, које је ионако скромно, медији који су умислили да могу колико-толико да негују професионализам – углавном не пролазе на конкурсима. Извеснија од новца на конкурсу јесте само ознака еxитус на обрасцу АПР.

А држава, утисак је баш јак, све до локалног нивоа власти, не показује да јој је стало до тога да се ствари коренито промене.

Имали смо да радна група која израђује нову медијску стратегију настави да ради и након повлачења реномираних удружења, а да нетом државни секретар Александар Гајовић изјави да повлачење представника тих удружења из комисија МКИ неће представљати сметњу.

Истовремено, конкурси се одвијају непромењеном динамиком, уз очекиване епилоге; мала, непозната, фантомска или каква већ удружења бивају све прихваћенија на локалном нивоу, а кад се од њих то затражи, хоће они војнички да се одазову ради партиципирања у, рецимо, пројектима од којих зависе Поглавља.

Ако су неподобни медији поруку схватили, јесу ли и УНС, НУНС и други разумели да нису богомдани и да друга удружења, макар их сто пута називали фантомским и непознатим, могу у датом тренутку да заузму њихово место?

Нити постоји таква могућност – сложни су Лекић, Радомировић и Сејдиновић, нити на другој страни постоји таква намера – поручује макар председник Нове мреже Србије.

„Ни по коју цену не желимо и нико не би смео да дозволи да постојећа новинарска удружења буду маргинализована, јер би то било штетно по све медије и медијски плурализам у Србији“, уверава нас и све друге Мирослав Пауновић. „Напротив, предложићемо састанак свих репрезентативних удружења, с циљем да се препознају професионалци, квалитетни пројекти, и да се заједнички заштитимо од фантомских продукција, портала, новина, телевизија или радио-станица.“

Чак и ако групу доказано активних и функционалних удружења посматра као каменчић у ципели, и неке од њих доживљава чак и као противничке, од фаворизовања спорних удружења држава, сматрају саговорници Цензоловке, види тек краткорочну корист – као и сама удружења и њени медијски пулени. Недим Сејдиновић је чак уверен да је и људима у Министарству јасно да су то „неозбиљне, ад хоц организације, чија је улога да одраде прљаве послове, а потом ће нестати са јавне сцене“.

Ни Лекић не сматра да им прети опасност од власти фаворизованих удруга, али да је статус Великих на друге начине већ угрожен:

„Држави је стало само до кооперативности, док су, опет, ови кооперативни имуни на кредибилитет и интегритет, за ситну синекуру продају интересе професије.“

„Хоће ли бити угрожен статус постојећих, дуговечних и репрезентативних удружења? Већ јесте. Али док постоје прави новинари, они који тражење одговора и упирање прста претпостављају комфору ћутања, постојаће и удружења и асоцијације као што су НУНС, НДНВ, АНЕМ, АОМ, Локал Пресс, Асоцијација медија, па и УНС! А ове пролазне ситносопственичке чаршијске асоцијације, хибридна парадржавна новинарска удружења и медијски ‘заветници’ угасиће се сами од себе чим се мало заврне чесме са које тренутно цуре новци и привилегије.“

Радомировић пак свој спокој заснива на сличним неуспешним покушајима у прошлости и предлаже да удружења емпиријски потврде статус који им се приписује.

„Статус Удружења новинара Србије не могу угрозити никаква нова удружења, као што није могао ни НУНС када је користећи политичке везе покушао да отме имовину УНС-а. За медијску сцену важно је да се коначно законски утврди репрезентативност удружења новинара и медијских послодаваца и да се обезбеди да та удружења имају већину чланова у комисијама које оцењују медијске пројекте и њихову реализацију“, поручује председник УНС-а.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси