Вести
25. 04. 2024.
Да ли косовски медији понављају грешке из 2004. године?
Две деценије након насилних нереда који су захватили Косово у марту 2004. године, анализа начина извештавања косовских медија показује покушај релативизације таргетирања Срба и прикривање чињеница о размерама насиља.
Читајући вести косовских медија објављене 17. марта 2024. године о нередима од пре двадесет година мало људи би могло да разуме шта се заправо десило. Нема информација о томе како је почело насиље, нема информација о томе ко је палио цркве и куће, нема информација о томе чије су то цркве и куће биле, ко је био мета, пише КоССев.
Извештај OEBS-a из 2004. оштро је критиковао косовске медије, нарочито РТК, због њиховог сензационалистичког и пристрасног извештавања о нередима у марту 2004. године. Проблем који је наглашен је била тенденција медија да умање или игноришу случајеве у којима су Срби били жртве насиља и штете на имовини.
Анализа медијских чланака косовских медија поводом обележавања 20. годишњице показује да је вец́ина поновила грешку из 2004. године и да медији, намерно или случајно, нису приказали размере патње и губитака које је српска заједница претрпела током немира, нити дали релевантан контекст.
Од седам анализираних медијских чланака утицајних косовских медија, ниједан није споменуо чињеницу да је насиље према Србима почело након објављивања лажне вести националног сервиса РТК.
Неколико медија је успутно споменуло да је „спаљено неколико српских куц́а и цркава“ без спомињања ко је то урадио. Ниједан чланак не даје информације о српским жртвама, броју уништених домова или оштец́ењу православних цркава и других српских културних објеката оштећених током два дана немира.
У неким текстовима су информације о насиљу, убиствима и културном разарању са којима су се суочили Срби потпуно изостављене, као да се нису десиле.
Недостатак контекста о српским страдањима је прилично очигледан када се упореди са чињеницом да вец́ина чланака садржи детаље о смрти троје албанске деце која су била катализатор нереда, као и о смрти и повредама Албанаца током нереда.
Овакав начин извештавања изгледа као покушај да медији појачавају наратив који даје предност само перспективи и патњи једне заједнице. Уз то се дехуманизује “друга страна” што је у супротности са основним новинарским принципима непристрасног и уравнотеженог извештавања о свим чињеницама.
Овакво једнострано извештавање које минимизира или изоставља детаље о насиљу над једном мањинском заједницом може послужити за релативизацију тих злочина у јавности и стварити нову генерацију младих који немају јасну слику о томе шта се заправо догодило 2004. или имају потпуно искривљену слику тог догађаја.
Шта су медији прећутали?
RTK: Чланак посредно спомиње да је током нереда дошло до паљења “православних верских објеката и кућа” без икаквог објашњења ко је то урадио, па се чини да су се они сами од себе запалили.
РТК је изоставио чињеницу да је вест о убиству дечака била лажна вест, да је мисија ОЕБС сачинила извештај у којем се каже да су албански медији погрешно представили или преувеличали изјаве једног од преживеле деце и игнорисали позиве на опрез од УНМИК-а и полиције УН-а.
РТК је иницијално поновио сопствену лажну вест. Након критике новинарских удружења и преко 50 новинара српског дела редакције РТК је изменио вест, која и даље не садржи информације из којих би особа која не зна ништа о марту 2004. – могла јасно и недвосмислено да закључи ко је започео нереде и ко је био мета напада.
ZERI: Чланак не даје никакве конкретне детаље или контекст о насиљу над Србима током нереда. Као и у вести РТК, споредно се спомиње да је дошло до паљења неких куц́а и верских објеката, не пише чије су то куће, не пише да су верски објекти заправо цркве и не пише ко их је запалио.
KALLXO: Ни помена о насиљу над Србима, о чињеници да су косовски медији објавили лажну вест, о томе да су неки Албанци широм косова нападали и таргетирали грађане српске националности.
KOHA: Чланак понавља лажну вест да је до насиља дошло “након што се троје албанске деце удавило у реци Ибар док су покушавали да избегну напад групе српских младиц́а” – не каже да је била у питању лажна вест. Није дат контекст о српским жртвама или оштец́ењу српске имовине и културних објеката. Не даје контекст да је део албанске заједнице изазвао нереде и палио имовину.
KLANKOSOVA: Нема информације о лажној вести, нити контекста да су албански протестанти таргетирали Србе. Наслов сугерише супротно, да протести немају везе са Србима већ да су били против УНМИК. Текст каже да је погинуло 19 особа, од тога 12 Албанаца, без информација да су погинули и Срби и да је њихова имовина спаљена, као и српске цркве.
GazetaExpress: Нема конкретног контекста у вези са српским жртвама или материјалном штетом над њиховом имовином и црквама. Нема објашњења да се радило о лажној вести, која је поново поновљена кроз цитирање премијера Куртија.
ATVLIVE: Ово је један од чланака који на крају вести каже: „Током ових нереда спаљено је неколико српских кућа и цркава.” Чланак наставља са: “Нешто слично се десило и са албанским куц́ама у већински српским крајевима.” Нема инфромације о лажној вести РТК, нити је дат контекст ко стоји иза паљења цркава и кућа Срба, нити о размерама насиља према мањинској заједници. Ставља се у исти конктест насиље на Косову са немирима који су се десили у Србији.
На основу анализираних медијских чланака, главни наратив који се чини да се форсира у већини медија о 20. годишњици мартовских нереда 2004. је онај који се првенствено фокусира на албанску перспективу и жртве.
Неколико кључних аспеката наратива у косовским медијима:
Приказивање нереда као оправдане „народне побуне“ против УНМИК-а
Неколико чланака, укључујући и оне из KOHA, KLANKOSOVA i ATVLIVE, карактеришу мартовске немире као „народни револт“ или „устанак“ усмерен против мисије УН на Косову (УНМИК) и њене политике. Овај наратив приказује насиље као разумљив излив јавног гнева, а не као кршење реда и закона и таргетирање мањинске заједнице.
Истицање албанских жртава
Вец́ина чланака садржи детаљне извештаје о троје албанске деце која су се удавила у реци Ибар, што је изазвало нереде. Имена и узраст деце су истакнути. Неки чланци се такође фокусирају на жртве и повреде међу Албанцима током сукоба са снагама безбедности. Међутим, готово ни један не наводи сличне детаље о српским жртвама или штети српској имовини и верским објектима.
Умањивање насиља над Србима
Ниједан од чланака не пружа адекватан контекст или статистичке податке о размерама насиља, убистава и разарања са којима се српска заједница суочила током немира. У неколико чланака у којима је споменуто да су цркве и имовина спаљени, нема никаквог објашњења да су то учинили Албанци који су изашли на протесте.
Прећуткивање информација о лажној вести
Ниједан од чланака не даје информацију да је РТК објавила лажну вест 2004, да је мисија ОЕБС у свом извештају потврдила да се радило о лажној вести.
Пребацивање кривице на Србе
Иако нису отворено оптужилии, неки чланци поткрепљују перцепцију да су немири изазвани извештајима о српском насиљу над албанском децом, што имплицира да су Срби били почетни провокатори, а тиме да је насиље и заслужено.
Доминантни наратив који пројектује вец́ина ових медијских чланака је онај који се усредсређује на албанске жртве, умањује или игнорише српску патњу, критикује УНМИК, а немире представља као разумљив испад против неправде – у суштини пружа оправдање или релативизује насиље дела албанског становништва против Срба на Косову.
Двадесет година касније, ови чланци потврђују критике ОЕБС-а о пристрасном, једностраном извештавању косовских медија које је подстакло тензије током марта 2004. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.