Насловна  |  Деск  |  Досије "Утисак недеље" (2014)  |  Не видим цензуру Утиска недеље
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Досије "Утисак недеље" (2014)

20. 10. 2014.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Данас

Горан Милић, директор вести и програма на Ал Џазира Балканс, за Данас

Не видим цензуру Утиска недеље

Као колега сам увек солидаран, па и са колегиницом Ољом Бећковић.

 

Што се тиче менаџерских одлука, Б92 је приватна компанија и она на своју штету или своју корист може одлучити како жели.

Оља има уговор са том компанијом и она је може тужити и добити одштету. Ја не видим ту цензуру. Цензура би била уколико би неко од политичких моћника исплатио тој компанији новац да скине Утисак недеље. Е то бих ја схватио као цензуру, наводи у разговору за Данас Горан Милић, директор вести и програма на Ал Џазира Балканс, који је у Београду боравио поводом промоције серијала емисија "Алхемија Балкана".

Он додаје да су се такви примери догодили у Хрватској у два наврата, али да су то сви прећутали иако су сви знали о чему је било речи.

Да се то догодило са Утиском недеље, ја бих се сложио да је то цензура. Овако, право је сваког приватног медија, наглашавам на своју штету или корист, одлучивати какав ће им бити програм, напомиње Милић коментаришући ситуацију у медијима у Србији након укидања емисије Утисак недеље.

Оља Бећковић је тим поводом гостовала на Ал Џазири, где је јавно изнела тврдње да је Утисак недеље забранио премијер Србије Александар Вучић. Да ли сте се прибојавали да ће вас неко звати после те емисије?

То је њено право. На Ал Џазири не одговарамо за изјаве људи који наступају у нашем програму. Једино имамо принцип да ми немамо ставове о политичарима. Наш новинар не може рећи, на пример, да је Александар Вучић лоше или добро поступио. Ми и када преносимо спортске утакмице, не кажемо "заслужена победа Динама", јер се онда доводи у питање зашто онда није заслужена победа Партизана. Унутар једног националног корпуса, неке телевизије поједине вредносне судове устаљују и на тај начин показују на којој су страни. Код нас није допуштено рећи ни "нажалост погинуло је 50 људи", јер онда "нажалост" мора бити и за Багдад, и за Сирију, и онда то постаје узречица. Када је реч о изјавама саговорника, само не дамо да се псује, да се вређа, да се износе фашистички и други универзално неприхватљиви ставови.

Европска комисија је у извештају о напретку Србије на путу ка ЕУ оценила да у Србији постоји утицај на независност уређивачких политика медија и повећан степен аутоцензуре. Како видите ситуацију у медијима у Србији?

Поредити степен медијских слобода из времена Тита и данас је бесмислено. Онда је 90 одсто свега било ограничено. Данас говорити о медијским забранама је мало претерано. Ви данас имате безброј начина да свој став саопштите. Ако неће ваша новина, ви имате избор од 80 телевизија у Србији, 100 портала, један ће то сигурно објавити. Ако заиста имате аргументе, и на најмањем порталу да објавите, имаћете милион кликова. И онда шта вам ко може. Предлажем више креација, идеја, истраживања и аргумената, а не унапред викати "цензура, цензура".

А што си то понудио да се цензурише?

Многи представници медија у Србији оцењују да је данас горе него деведесетих година. Код Милошевића си могао завршити под земљом. Лично Милошевић, којег знам, са којим сам студирао, којег сам виђао, није много бринуо о медијима није волео ни наступати, давати интервјуе... Али је његова супруга била у томе врло ревносна, тако да ако одвајате супруга од супруге, правилније је рећи у "Мирјанино време" него у "Милошевићево време". Мирјанино време показаће, ако се икад откопају све тајне, да неки који су завршили са метком у глави или у темељима неке грађевине више вуку везу ка женском него ка мушком лицу. Тад је било жешће, било је ратно време, премлаћивања, претње су биле значајније, тада није било ни заштите новинара. Да неко добије џип са полицијом, као што сада има Бранкица Станковић, што је неки сигнал државе да брине, сумњам да би у то време било могуће.

Ал Џазира се емитује у више земаља у региону. Да ли сте се ви суочавали са политичким притисцима?

Било је, али врло мало. У почетку су то били класични притисци, па су видели да не реагујемо на то и да је узалуд.

Да ли је тајна из које земље региона је највише било притисака?

У почетку је то било о третману Косова и Срби и Албанци. Било је питања зашто Србин извештава са Косова или зашто Албанац извештава са неког другог места, зашто Србин извештава са хрватских избора. Нисмо после више ни одговарали на то. Етнички није битно. Нама Србин извештава из Вуковара и из Сребренице. Било је онда и замерки Бошњака типа "ето ми сада имамо нашу телевизију, а она није наша".

А колико ваш власник утиче на програм?

Имајући у виду да је из Катара, земље са другачијим начином живота и вредностима, да ли постоје одређена правила о томе како извештавати о појединим темама? Има један кодекс, од 250 малих страница и прилично великих слова, и то је новинарски кодекс који направио стручни тим БиБиСија. То је преписани стандард Би-Би-Си-ја, осим једне реченице:

"Би-Би-Си промовише британски начин живота". Ми ту реченицу немамо, јер ми не промовишемо ничији начин живота.

Нема неких табу тема?

Не, ниједна табу тема не постоји.

На друштвеним мрежама је било доста замерки зато што нисте извештавали о Паради поноса у Београду.

Човек може то прогласити средишњим догађајем. Може ако има мртвих. Ако је истучен брат премијера, ми смо то објавили. Ако кажемо да су били сукоби са полицијом, ми смо то објавили. Ако кажемо шта је рекао неки релевантни чиновник, ми смо то објавили. Зашто би геј прајд, зато што је то неко прогласио главним критеријумом демократије, и за мене то био главни критеријум? Навешћу вам један пример. Хрватски водитељ, када је британски парламент усвојио закон о геј браковима, дао је ту вест речима: "Британија је усвојила закон о геј браковима, што показује да је Лондон само два сата удаљен авионом од Загреба, а да је Британија хиљадама светлосних година удаљена од Хрватске". Али ти си сад направио да је удаљеност Британије хиљадама светлосних година далеко по критеријуму људских права, а да је главни критеријум однос према геј браковима. Навешћу само један пример, Дејвид Камерон је 18. премијер Британије који излази из Идн Колеџа. Тај колеџ постоји 300 година, а у њега ниједна жена није ушла. Ако причамо о људским правима, мислим да је то много проблематичније. Геј права, дакле, не сматрамо главним људским правом, већ једним од њих. Радничка, медијска и сва друга права, за мене и за свет који тако гледа су много важнија.

Која земља из региона представља највећи извор вести на Ал Џазири Балканс?

Зависи од догађаја. Када су биле поплаве, људи који у Србији гледају Ал Џазиру ми приђу и кажу ви сте кренули поплаве са Србијом, зар нисте босанска телевизија? Почели смо са поплавама у Србији, јер су биле највеће, најопасније и најјача вест, онда са Босном, па тек са Хрватском иако сам ја као директор програма Хрват. Да сам на хрватској телевизији, почео бих са поплавама у Хрватској. Да сам босанска телевизија, кренуо бих са Босном. Да сам српска и да су поплаве мање него у Босни, опет бих, нормално, кренуо са Србијом. На Ал Џазири, међутим, ми немамо ту националну причу. Имамо два, три проблема који се стално враћају. То су извештавања о годишњицама страдања. На овим просторима сваки народ жели бити најугроженији, најпострадалији, највећа жртва. И то је врло тешко. Зато сукцесивно и сваке године смањујемо те годишњице. Два места универзалних страдања не дирамо, то су Вуковар и Сребреница.

А како извештавате о Косову?

Није лако ни Косово, али то смо решили и подједнако су незадовољни и задовољни и Срби и Албанци. Ми нисмо службено признали да је Косово република на Ал Џазири. Енглеска Ал Џазира даје мапу Србије без Косова, ми дајемо Србију са Косовом, али тако да су две различите боје тако да су то и две и једна земља. Наши репортери кад оду, рецимо, на Јариње они кажу: "Ево нас у Јарињу, на прелазу који Београд зове административним, а Приштина државном границом". И убудуће говори само Јариње или прелаз. Ми не кажемо Република Косово, али кажемо Влада Косова. Али тако се каже и у Србији. Док год УН не признају Косово, ми нећемо рећи република. Међутим, ако то Хашим Тачи каже, преносимо како он каже. Ако Србин каже Косово и Метохија, преносимо тако.

Најмања гледаност у Србији и Хрватској

У којој земљи региона је Ал Џазира Балканс најгледанија?

У БиХ смо најгледанији. На другом месту, према броју становника, налази се Црна Гора. Трећа је, врло растућа, Македонија. Такође, већа је гледаност и у Санџаку као делу Србије, јер тамо локалне телевизије пуштају наш програм по сатдва. И онда су Хрватска и Србија, за сада најмање. Али ћемо сада видети како ће бити након емитовања серијала емисија „Алхемија Балкана“, која се бави животом грађана у земљама региона данас.

Коментари (3)

Остави коментар
чет

18.12.

2014.

mimianonymous [нерегистровани] у 14:13

Bravo, pravi novinaru

Dugo godina radim u RTS-u a odavno nisam procitala ili bolje reci nikada do sada toliko normalan i profesionalan tekst. Da nas je vise, prvenstveno u medijima a i drustvu sa ovakvim stavovima i razmisljanjem , ziveli bi normalnije. Vi ste postovani kolega meni uvek sinonim najgledanije informativne emisije u Srbiji a to je drugi dnevnik RTS-a. Moram priznati da me jedino malo buni to sto sam mislila da ste srpskog porekla a ne hrvatskog kako procitah u ovom tekstu malocas. Mada iskreno mislim cemu vodi to ko je kog porekla .
Podrska, Vama, Olji Beckovic, Brankici Stankovic, Zoranu Kesicu i stvarno uz veliki trud ne mogu se setiti vise nikoga, ne bar u Srbiji.

Одговори
сре

22.10.

2014.

Svetlana R [нерегистровани] у 10:35

Alhemija Balkana

Poštovani g.Miliću,
Kao dete vojnog novinara odrasla sam uz kucaće mašine, fotografe ,
lektore , redaktore i dr.
Po profesiji sam magistra farmacije ali su mi knjige i mediji posebno
fascinantni.
I sada se sećam vašeg dnevnika u 19.30 časova na državoj tv kada ste
bili glavni i odgovorni urednik.
Gledala sam serijal Alhemija Balkana.
Zaista ste me oduševili.
Iskreno divljenje !

Одговори
пон

20.10.

2014.

anonymous [нерегистровани] у 13:07

Reakcija

Bravo majstore! Ovo stivo bi trebalo da procitaju svi takozvani urednici i novinari u Srbiji i da nauce sve sto su propustili do sada. Ako ima sanse da oni ista nauce...Svaka cast...Posebno pozdravljam stav u vezi sa Oljom Beckovic, iz vise razloga. Najpre zato ovde u Srbiji jedan krug ljudi smatra da je novinarstvo zavrsilo i pocelo sa pojedinim njihovim pulenima, konretno Oljom Beckovic, a iste te ljude uopste ne zanimaju sudbine ostalih novinara i urednika niti njihova stradanja ni problemi...tako da su ovakvi stavovi bas Olji nacinili veliku stetu. Imam svako postovanje za Oljin rad, ali necu da se ukljucujem u njenu borbu jer je iskljuciva i sebicna. Ni Ojla ni uruzenje niti kolege nisu reagovali kada su gaseni Pravda i Press, kada je smenjen urednik lista Alo i u jos mnogo slucajeva i situacija. Zasto? Jel svi ovi nemaju pravo na glavu i zivota a samo Olja ima? E zato juce nije bilo ljudi na njenom protestu. Bilo bi lepo da je naucila nesto iz svega. Hvala i pozdrav...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси