Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Акција УНС-а и Курира за израду статуа херојима  |  Прошли Албанску голготу, а још им се нисмо одужили! Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо!
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Акција УНС-а и Курира за израду статуа херојима

10. 11. 2019.

Аутор: Јелена С. Спасић Извор: kurir.rs

Прошли Албанску голготу, а још им се нисмо одужили! Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо!

Већ целу недељу Србија носи Наталијину рамонду на реверу поводом Дана примирја, са траком Албанске споменице у знак сећања на Албанску голготу, ту страшну и славну епопеју српске војске и државе. Зато данас треба да се сетимо и свих наших ратника који су прешли гудуре Албаније у зиму 1915/1916, али су умрли на Крфу и Виду и да им, коначно после 80 година, завршимо маузолеј.

Кад они који је требало то да ураде нису марили свих ових деценија, ми смо ту да се одужимо славним прецима.

Подсетимо, Курир, као медијски партер, у сарадњи са Удружењем новинара Србије (УНС), које је носилац пројекта, још 2016, када је била стогодишњица искрцавања српске војске и државе на Крф, покренуо је акцију „Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо“, којом прикупљамо средства за израду и постављање две бронзане статуе српских војника на улазу у спомен-костурницу на Виду, како је то и предвиђено оригиналним пројектом архитекте Николаја Краснова из 1938. године.

Маузолеј на „острву смрти“, како је међ Србима упамћен Видо, изграђен је 1939, али није комплетно завршен, јер је Други светски рат све прекинуо. У деценијама које су уследиле, изгледа, нико није марио што спомен-костурница, у којој почивају ратници који су претходно били сахрањени на 27 гробаља широм Крфа, није добила пун облик и смисао. И даље нема бронзаних војника који импозантни, од по три и по метра, треба да стоје на улазу у спомен-костурницу и одају почаст српским страдалницима чије су кости у маузолеју и хиљадама оних који су покој нашли на дну Јонског мора у плавој гробници.

Неопходна средства, нажалост, још нису прикупљена (сакупљено је донација у вредности око 20.000 евра). Зато позивамо све људе добре воље да, у складу са својим могућностима, финансијски помогну израду и постављање бронзаних војника и да се коначно одужимо славним прецима.

Према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе, у чијој је надлежности маузолеј као културно благо од изузетног националног значаја, трошкови израде и постављања скулптура војника требало би најмање да износе 128.000 евра (предрачун сачињен октобра 2015.). Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чија је надлежност брига о овом маузолеју као војничком гробљу, потом је финансирало одлазак стручњака Завода на Видо, који су утврдили да су постаменти на којима ће стајати бронзани ратници стабилни. Министарство културе и спорта Републике Грчке дало је сагласност за постављање бронзаних скулптура. Ми смо на реду...

Српски симбол

НАТАЛИЈИНА РАМОНДА

Симбол Дана примирја у Србији је амблем са цветом Наталијина рамонда и траком Албанске споменице. Наталијина рамонда је у ботаници позната као цвет феникс, који, када се и осуши, уколико се залије, може да оживи, те је као симбол дизања Србије из пепела у Првом светском рату узет за амблем. Цвет је ретка врста, углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату. Биљку је открио др Сава Петровић у околини Ниша још 1884. и име јој дао по краљици Наталији Обреновић. Комплетан амблем је осмислио Марко Ђурић, данашњи директор Канцеларије за КиМ, а тадашњи саветник председника Србије.

 

 

Искрцавање од 6. јануара

БАДЊЕ ВЕЧЕ НАДЕ

Први Србин искрцан је на Крф на Бадње вече 1916, 6. јануара, а комплетно искрцавање окончано је 5. априла 1916, о чему сведочи и спомен-плоча у месту Гувија на Крфу.

Тимочка војска је у извештају од 6. јануара написала да је 30-40 српских војника отишло у Грчку, показују извештаји из књиге „Велики рат Србије за ослобођење и уједињене Срба, Хрвата и Словенца“, коју је 1928. издао Главни ђенералштаб.

243.000 људи страдало је током повлачења преко Албаније и на Крфу, према подацима тадашњег министра војног Божидара Терзића. 

КАКО ДОНИРАТИ НОВАЦ

Рачуни за уплату донација

отворени су у УниKредит банци:

Динарски: 170-0030003646031-73

девизни: РС35170003000364603076

Прималац: Удружење новинара Србије Ресавска 28, Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

СМС

Србија

Укуцати 180 и послати на 3030

цена 200 дин, ПДВ се не нaплаћује

Швајцарска

Укуцати хуман180 и послати на 455

цена 20 швајцарских франака

Све јавно

ТРАНСПАРЕНТНО

 Све у вези са акцијом, као и списак свих донација, налази се на http://www.uns.org.rs/sta-radimo/dogadjaji/39095/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote.html, а све сугестије и питања можете послати на мејл akcijavido@kurir-info.rs

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси