Фељтон о Студију Б
30. 08. 2023.
Мала породица која се шири
„Када мала породица прави један радио-програм, онда сви то раде с љубављу и до краја. Зато је предност Студија Б била у томе што је функционисао прво као једна мала, па после све већа породица. Није важно ко је за микс пултом, ко за микрофоном, ко цепа вести са телекса, ко кува кафу, а ко поправља Ревоџ магнетофон. Сви смо радили све и свако је у тим пословима помагао колико је могао“, говорио је Зоран Модли.
„Једног дана позвао ме је директор и питао шта је потребно да бисмо покренули други радијски програм на средњим таласима. Није било друге него да му набројим шта је све потребно, са надом да ће то остати само идеја“, забележио је Јован Вишковић, технички директор. Али Драган Марковић није мировао. Увек усмерен према нечему што је ново и друкчије, већ је обезбедио дозволу за експериментално емитовање новог програма и тражио од техничке екипе да све заврше пре нове 1973. године.
Било је доста посла за малу техничку екипу. У Немачкој су купљени делови па су сами правили нову миксету, а за нови предајник у Борчи затражена је помоћ колега из ЕИ. Међу њима је био Воја Добривојевић, кога су после убедили да пређе у Студио Б.
Други програм је почео да ради 22. новембра 1971. Био је специфичан по томе што је 5 сати (од 13 до 18) емитовао само вести уз одабрану домаћу забавну и народну музику. На овом програму није било реклама. Вести су се емитовале на следећи начин: после сваке песме водитељ је читао три вести, а оне су се мењале тако што би се увек додавала једна нова на две из претходног читања. Тако би се свака вест прочитала три пута. Дневно се пласирало између 80 и 90 вести и информација.
„Био је то оригиналан концепт, први програм такве врсте у Југославији“, истицао је Мишко Борисављевић, који је и почео да ради на Другом програму као тонски реализатор. Бранко Чупковић је уређивао вести: „Ја сам такорећи од првог дана из деска Борбе са београдске рубрике, писао вести за студио, што су и други, посебно млађи новинари чинили. Брзо су ме регистровали да сам као створен за радио. Главно је било да је човек стално у згради и да ретко иде кући, а могао је да спава где хоће у Борбиној згради. Ја сам по два месеца спавао у спољно-политичкој редакцији. Како да не будем користан за једну такву радио-станицу која је имала амбиције да покрије цео град и све важне догађаје?“, говорио је популарни Чупко.
Други програм је 1987. постао Радио Бубамара или скраћено, Радио Бум а уредник је био Звонко Пантић. Како је дошло до промене концепције?
Звонко Пантић: „Сазнали смо од наших слушалаца да у Радио Београд стижу писма и протести што се утакмице Звезде и Партизана не преносе у потпуности или већим делом програма, јер никог не занима Ријека–Осијек или Борац–Титоград, а пошто Радио Београд, ради у шеми Југословенског програма, он је обавезан да све утакмице преноси по неколико минута. Тада смо дошли на идеју да преносимо само утакмице Црвене Звезде и Партизана, тако што би се новинар телефоном укључивао у програм и преносио ток утакмице. Договорили смо се са колегама из Врњачке Бање и Аранђеловца да они прихвате недељом тај наш програм. И то је имало јако добар пријем код слушалаца. Програм је назив добио због асоцијације на лопту коју сви зову „бубамара“.“
Није ово била једина промена у програму. Корак даље био је избор народне музике која се емитовала само недељом. Полако су почеле да се емитују песме које у оно доба нису смеле ни у кафани да се певају, а камоли да се пуштају на радију. На пример Играле се делије, Ој војводе Синђелићу, Јеремија пали топа и друге. Студио Б је и на тај начин рушио баријере.
КЛАСИКА НА СТУДИЈУ Б
Нови, храбар потез Студија Б повучен је 17. јула 1978, када је почео да ради Концерт Студија Б – нов програм јединствен по жанру и садржају: шест часова озбиљне музике. Тиме је Студио Б добио и свој Трећи програм намењен искључиво љубитељима концертне музике за коју се сматрало да припада уском кругу музичких „сладокусаца“ и концертним дворанама у које долази одабрана публика.
Забележено је да је програм отворио Моцартов Дивертименто у Де-дуру, а затим су емитована дела Сибелијуса, Шопена, Паганинија, Чајковског, Дворжака. Гост је био диригент Станко Шепић, а крај првог дана припао је Хендловом ораторијуму Месија.
Идеја о оваквом програму настала је када су директор Драган Марковић и Душко Радовић схватили да је учињена велика неправда према класичној музици и да је она такорећи протерана са радио-програма. Наиме, Центар за истраживање јавног мњења објавио је занимљиве податке да Студио Б слуша 800.000 људи, да 48% слушалаца воли изворну народну музику, 41% старе градске песме, 40% су љубитељи забавне и поп музике, 35% највише воли новокомпоновану музику а 11% је гласало за озбиљну музику. То је био довољан аргумент и разлог да се Други програм, који се емитовао од 13 до 18 х, продужи озбиљном музиком на УКТ таласима 94.9 мегахерца и у стерео-техници.
Први сарадници водитељи били су композитор Зоран Христић, музички педагог Милета Сајић, пијаниста Александар Вујић и асистент на ФМУ Ксенија Зечевић. Касније су се прикључили Драгољуб Катунац, Миодраг Азањац, Катарина Томашевић, Бојана Жижић, Јасна Докмановић, Милена Стојадиновић. Уредник програма био је Андрија Пузић а његов први сарадник Владан Ерић. Сви они имали су задатак који им је дао директор Драган Марковић а то је да демистификују озбиљну музику и да је уз занимљиве информације и анегдоте о познатим ауторима и извођачима дела која су на програму, приближе новим слушаоцима, баш онима који мисле да се она слуша само у свечаним оделима и у концертним дворанама.
Концерт је сарађивао са бројним дискофилима, љубитељима класичне музике који су били срећни да могу да уступе Студију Б своје материјале. Захваљујући сарадњи са Београдском опером, Музичком омладином, Филхармонијом, Сава центром, Југоконцертом и ФМУ, гости Концерта били су готово сви занимљиви људи, уметници из света ове музичке уметности који су боравили у Београду.
|
Милан Влајчић: „Шесточасовни Концерт Студија Б спада међу најзначајније подухвате у нашој послератној радиофонији. Још један пун погодак најбрже и најбудније радио-станице у земљи, лекција за све оне којима су гнев и срџба над необразованошћу публике изговор за нерад или несналажење пред новим културним захтевима.“ (Политика) Већ следећег априла, нова истраживања о слушаности радио програма потврдила су оправданост покретања Концерта Студија Б, који је слушало 18,9% слушалаца. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.