Преписка поводом текста Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе" (2014)
05. 05. 2014.
Комисија за жалбе: За одлуку потребна двотрећинска већина
На основу чланова 22.и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15.и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Саветаза штампу у саставу: Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић, Игор Ћузовић, Божо Прелевић, Тихимир Тришић и Златко Чобовић, на седници одржаној 24.4.2014. године није успела да усагласи одлуку о томе да ли је лист „Политика“, објављивањем текста „Трећи метак Бранке Прпе“, 8.априла 2014. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.
За одлуку да је Кодекс прекршен било је потребне већине, али одлука није донета јер није успуњен услов да „за“ мора да гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета бар један представник јавности.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Жалбу Савету за штампу поднели су: Весна Пешић, Никола Томић, Весна Малишић, Тамара Спаић, Бранка Михајловић, Бранка Прпа и Вукашин Обрадовић, верујући да је “Политика”, објављивањем спорног текста у штампаном и онлајн издању листа, прекршила одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, одговорност и независност новинара, културу и етику јавне речи, док су делом текста који се односи на Бранку Прпу повређене и одредбе Кодекса о поштовању приватности, будући да аутор износи детаље из њеног приватног односа са Славком Ћурувијом, за које не постоји никакав интерес јавности. “Објављивањем текста у којем се износи низ неистина, личних увреда и дисквалификација, као и података који спадају у домен приватности, нанета нам је професионална и лична штета, доведен у питање наш интегритет и, можда најважније – оптужени смо да опструирамо истрагу о убиству Славка Ћурувије, руководећи се притом идеолошким или политичким интересима”, наведено је, између осталог, у жалби. Аутор, по мишљењу подносилаца жалбе, крши Кодекс и изношењем закључака без икаквих доказа или индиција, што представља кршење права грађана на истинито информисање, али, истовремено, и личну увреду подносилаца жалбе и покушај урушавања њиховог професионалног и личног интегритета.
Редакција “Политике” одбацила је све наводе подносилаца жалбе, сматрајући да су уредници тог листа, приликом објављивања текста, у потпуности поштовали Кодекс новинара. У одговору на жалбу истиче се да је текст објављен у рубрици Погледи, у којој лист објављује мишљења и коментаре спољних сарадника и да се савршено уклапа у правила писања колумни Колумбија универзитета у Њујорку. Наводећи да подносиоци жалбе “не оспоравају ниједну чињеницу изнету у тексту, као ни тачност изјава и цитата на којима је аутор градио своје закључке и вредносне судове”, већ његово мишљење, односно ставове, редакција, између осталог, наводи да се уређивачка политика “Политике” придржава уређивачког начела да су чињенице свете, а мишљења слободна. Редакција је истакла и да нико од поносилаца жалбе није „Политици“ упутио деманти или реаговање, које би лист сигурно објавио.
Већина чланова Комисије није прихватила објашњење листа, сматрајући да је спорним текстом озбиљно прекршен Кодекс новинара изношењем, ничим поткрепљених, оптужби, негативних квалификација и увреда на рачун више људи који су изразили легитимно неслагање са радом комисије која испитује убиство Славка Ћурувије. По мишљењу већине чланова Комисије, повређене су одредбе Кодекса које се односе на одговорност новинара, посебно у делу који се односи на неговање културе и етике јавне речи, одредбе о истинитости изврштавања, које забрањују новинарима да објављују неосноване оптужбе и клевете, као и одредбе по којима новинар мора да поштује достојанство и интегритет људи о којима пише.
Кад је реч о кршењу Кодекса у делу који се односи на поштовање приватности, чланови Комисије били су подељеног мишљења, јер је део њих сматрао да се не може говорити о томе да је нечија приватност нарушена цитирањем нечега што је већ раније објављено.
Највећи број чланова Комисије сматрао је и да то што је реч о ауторском тексту некога ко није новинар није од значаја, јер је уредништво “Политике” морало бити свесно да објављивањем спорног текста крши етичка правила професије. Три члана Комисије сматрала су, међутим, да треба правити разлику између текста новинара који о нечему извештава и текста који одражава лични став аутора о неком питању. Они су прихватили став редакције да је аутор текста изнео мишљење, односно вредносне судове, а не чињенице чија се истинитост може оспоравати, те да, према томе, нема повреде Кодекса новинара.
“За” одлуку да је “Политика” прекршила одредбе Кодекса гласало је седам чланова Комисије за жалбе, док су три члана била “против”. За одлуку је било потребне двотрећинске већине, али није испуњен други услов прописан правилима рада Комисије – да “за” мора да гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности, због чега Комисија за жалбе није могла да донесе одлуку.
Београд, 24.4.2014. Председавајући
Стојан Марковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.