Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Досије Политика (2012 - )  |  Хоће ли „Политика“ припасти Русији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Досије Политика (2012 - )

21. 09. 2016.

Извор: Спутник

Хоће ли „Политика“ припасти Русији

Србија као сувласник Политике као и сама Политика имају рок од годину дана да поднесу жалбу поводом брисања фирме „Ист медија груп“, власника 50 одсто акција Политике, из Јединственог државног регистра правних лица Руске Федерације, као и да евентуално откупе акције те фирме, произилази из мишљења које је Спутњику доставила руска правна фирма Клиф.

Као што је „Спутњик“ већ писао, предузеће са ограниченом одговорношћу „Ист медија груп“ избрисано је из јединственог државног списка пореских лица Руске Федерације, према налогу Федералне пореске службе из Москве 23. маја ове године.

Упркос покушајима да од надлежних у Београду добијемо одговор шта ће бити с најстаријим дневним листом у Србији, чији власник „Ист медија груп“ практично више не постоји — нисмо успели.

Директорке „Политике“ нису знале одговор, а председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић рекао нам је да све зависи од руског закона. Зато смо одговор потражили од правника у Русији, где је Законом о регистрацији Руске Федерације предвиђено да на брисање неактивног правног лица из Јединственог државног регистра правних лица (ЈДРПЛ) кредитори или друга лица чија су права и законски интереси погођени брисањем могу уложити жалбу у року од годину дана од тренутка када су сазнали или је требало да сазнају за кршење својих права, објашњава шеф сектора за праксу банкротства фирме „Клиф“ Анастасија Лухманова.

Од 22. августа 2014. у Русији је, подсећа она, уведена процедура обавезне предсудске жалбе на решење о брисању, али три месеца од тренутка добијања решења или дана када је лице сазнало или требало да сазна о кршењу својих права нико није уложио жалбу на овакву одлуку. Међутим, као одговор на жалбу, рок за враћање некомерцијалне организације у Регистар, пропуштен из оправданог разлога, може бити обновљен на основу дописа заинтересованог лица, у овом случају саме „Политике“, саветује Лухманова.

Скупо враћање у Регистар 

Како прецизира, иако су судови склони да радије одбију жалбу, уколико онај који је подноси изрази спремност да приложи новчана средства неопходна за спровођење свих процедура, став суда може бити ублажен. Притом, из норми проистиче да се одлука о ликвидацији компаније реално може оспорити ако се пронађу законске основе за то.

Она напомиње да за оцену перспективности оспоравања ненормативног акта треба узети у обзир четири фактора: тренутак када је лице сазнало или требало да сазна за брисање организације, поштовање неопходне процедуре од стране органа за регистрацију, постојање или непостојање знакова активног правног лица и вршење фактичке делатности.

На питање ко је, према руским законима, наследник „Ист медија групе“, Лухманова подсећа да је брисање „Ист медија групе“ из ЈДРПЛ извршено 23. маја ове године, будући да то правно лице годину дана није достављало извештаје предвиђене законом Руске Федерације о порезима и таксама и није пословало преко текућег рачуна.

„Решење о предстојећем брисању требало је да буде објављено у гласнику државне регистрације три дана од доношења одлуке о брисању. Истовремено требало је да буду објављени подаци о процедури и роковима слања изјава кредиторима и другим лицима чија права и законски интереси могу бити погођени. Рок за слање је три месеца. По свему судећи, никакве изјаве од заинтересованих лица нису стигле и донета је одлука о ликвидацији, а неактивно правно лице је искључено из ЈДРПЛ Руске Федерације“, образлаже она.

Кад је реч о имовини компаније, заинтересовано лице или овлашћени државни орган имају права да се обрате суду с изјавом о покретању процедуре расподеле затечене имовине код лица која имају право на то. Према речима руског правног експерта, таква изјава може се поднети у року од пет година од тренутка када су у Регистар унети подаци о прекиду рада одређеног правног лица, а процедура може бити покренута ако постоји довољно средстава да се она спроведе.

Шта ако су акције веć продате

Постоји вероватноћа, напомиње Лухманова, да су дате акције продате пре него што је компанија прекинула рад. Другим речима, и ако постоји судски процес у страној јурисдикцији продаја је могућа пошто нема отвореног приступа информацијама да постоји спор. Међутим, како додаје, друго лице које је купило акције требало је да „Политику“ обавести о томе да оно сада влада пакетом акција и да има права да као власник учествује у процесу доношења одлука.

„За годину дана никаква обавештења нису стигла и може се са сигурношћу претпоставити да није дошло до продаје и да је ликвидација извршена, а да је имовина постојала. То је неоспорно повод да се заинтересовано лице обрати с дописом“, сматра она.

На питање може ли и под којим условима 50 одсто акција „Политике“ припасти руској држави, Лухманова подсећа да се статус права на имовину лица брисаних из ЈДРПЛ може одредити како путем обнове регистрације (а у датом случају рок од три месеца је пропуштен), тако и предајом имовине лицима која имају права да поднесу такав захтев.

Тек уколико нема заинтересованих лица, имовина након истека рока од пет година постаје ничија и тада може припасти држави, истиче овај стручњак за праксу банкротства.

Лухманова каже да се намеће следеćи закључак: „Ако се претпостави да акције компаније нису продате, а организација је ликвидирана, постоји могућност да се у име ’Политике‘ уложи допис и плати процедура расподеле имовине. Ако је организација имала дугове, онда ће ради њиховог гашења акције бити продате (и тада ће моћи да се купе на аукцији), а средства ће бити расподељена за измирење тих дугова“.

 

Коментари (1)

Остави коментар
сре

21.09.

2016.

anonymous [нерегистровани] у 19:16

Kvačica nad " Л "

Poštovani UNS-e, da li znate da se devet godina na tržištu pojavljuje list "Politika" koji svojim logom obmanjuje srpsku i širu javnost, jer ne odgovara stvarno zaštičenom imenu naziva lista. Svako od vas da je imalo pošten pred sobom, otišao bi do ulice Kneginje Ljubice, gde se nalazi državna institucija Republike Srbije za intelektualnu svojinu, da uporedi šta i kako izgleda zaštita slova lista "Politika", autorsko delo vlasnika lista "Politika", osnivača tog lista Vladislava F. Ribnikar. Video bi da je autorsko delo koje je na tržištu promenjeno. To je urađeno 25.01.2007. za vreme Vlade dr Vojislava Koštunice. U preduzeću Politika ad. tada je bio Emir Kusturica, Matija Bečković.... a u listu zet Matije Bečkovića generalni direktor Srđan Janićijević i glavni urednik Ljiljana Smajlović. Zar nije bruka da suvlasništvo u listu "Politika" ima gospodin Bogičević, koji je u isto vreme napravio niz krivičnih radnji. Zato se i događa da na javnoj sceni Srbije, naš premijer javno kaže, ali je nejasno, da li je to za akcionarsko preduzeće Politika ili za list Politika koju Ribnikari traže u restituciji, kao što je radila knjeginja Jelisaveta Karađorđević kod konfiskacije.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси