Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Полемика: Чомски, РТС и Шарли Ебдо (2015)

02. 02. 2015.

Аутор: Бојан Тончић Извор: Е- новине

Како гомила ратнохушкачих зликоваца компонује властиту невиност

Чомски и медијске убице

Велики крвави круг и у њему државна телевизија - то је била нова, филантропска политика србијанског разбојничког руководства. Животом су је платили и радници РТС, они недужни. А сада би сви да буду мало недужни. И сви имају медије који ће потврдити да се зло које су сејали може и другачије назвати. Ето, и Чомски каже...

Може, као и обично, да греши, штавише баљезга, Ноам Чомски, икона антиглобализма из медаљона и срдаца највећег броја живућих кретена по метру квадратном, у медијима и иначе, те су по његовој неодрживој и нетачној дикцији и ритму преваре, "Милошевићева влада, његови генерали и његови академици, били невини као јагањци Божји, не само за тај него и за све друге злочине ('који уосталом нису ни доказани')", како ће, у име породица убијених радника РТС хирушки сецирати Жанка Стојановић, мајка жртвованог Небојше Стојановића.

У Србији данас, која се дала у потрагу за новим директором државне телевизије, кандидатуре су већ истакнуте, између осталог, глорификацијом Чомског (право на изражавање) и позивањем на срцепаратељну изјаву доскорашњег робијаша и некада челног човека РТС Драгољуба Милановића, чашћеног слободом, упркос недвосмисленим доказима о његовом донирању станова и кредита олошу из злочиначке медијске армаде. Све са суманутим тврдњама србијанског правосуђа како је "било тешко да се рашчивија целокупан случај, јер бројна документација о додели станова фали" - ма, немој, не зна се који зликовац за колико квадрата плаћа струју и Инфостан (за Милановића се, рецимо, зна, он и његова жена Љиљана, обоје, по његовој процени дефицитарни кадрови, живе у четворособном стану, адреса позната редакцији).

Циљ је јасан, све се дивно уклопило пропагандистима из митраљеских гнезда, микрофон - хаубичким батеријама, тенкистима и њиховим суборцима, те поштоваоцима који су чинили респектабилну већину становништва у Србији, у којој је видљиво мањкало грађана. Сви су невини као цивилне жртве Американаца, утолико је и РТС била невина и није могао бити ратни циљ. Тачно, није могао, баш никад, ни кад су његови возови ишли "мимо шина", ни кад су Бошњаци у Сарајеву српску децу бацали лавовима у сарајевском Зоолошком врту (није Љиљана Смајловић, то је известила Рада Ђокић). Каква предивна конфузија, каква димна завеса за промискуитетну невиност медијских бригада, које су креирале и подстицале великосрпски фашизам и антицивилизацијску махнитост.

Милановић је Шарли Ебдо - ма, јесте, овде су и лопови из бутика били пријатељи Срба, хохштаплери угледни филозофи са државном апанажом, а десет се година несуђени директор РТС Земунског клана злопатио као робијаш - полуслободњак, или слободњак доброг владања, издржавајући казну за жртвовање радника државне телевизије. Тешко је живети са њим на слободи, најтеже је породицама чије је најближе жртвовао.

А само је продубљивао идеје и смисао за реализацију свог претходника Милорада Вучелића, данас угледног власника и уредника најтиражнијег овдашњег недељника Печат и потпредседника Партизана. Зашто Срби не би поверовали у давну умишљотину, да су и у новој констелацији незаобилазни геостратешки чинилац, искусан у супротстављању распомамљеним западним силама - још није готово, казао би Слободан Антонић, нови, постхумни штовалац Слободана Милошевића.

Сервирала је Љиљана Смајловић, ето кандидаткиње, објавивши у Политици Чомског, на трагу, ваљда, својих ранијих сазнања о српској, готово паљанској, караџић - плавшићевској невиности током интервенције НАТО, заправо о етничком чишћењу Косова: „Запад на Косову није на нашој страни; тим је већа потреба да се у бици за Косово против Запада служимо западним аргументима. 'Политикини' читаоци то умеју: против Вордсворта (Стивен, бивши британски амбасадор у Београду, прим. аут.) је неколицина читалаца неуморно користила чињеницу да је до масовног изгнанства косовских Албанаца дошло тек после почетка НАТО бомбардовања, не пре, и да етничко чишћење није користан аргумент у корист бомбардовања. Но, ако је тако, онда је тачно и да добре аргументе не оснажујемо тако што умањујемо злодела која су евентуално починиле наше снаге безбедности, или тако што потцењујемо несрећу албанских избеглица које су тукли и НАТО авиони, а српске снаге су им на граници одузимале документа" („Политика“, 13. август 2007)".

"Евентуално" су снаге Љиљане Смајловић и починиле злодела која не треба умањити, али су документа одузимале на граници. Лаж и измишљотина, током масовних убистава, силовања, пљачке, паљења села, депортације - све је било дозвољено, чак и пожељно - снаге безбедности Србије су од 1998. имале само задатак да униште трагове отпора Албанаца и заплене им документа. Можда је и неважно, тек, масакр над 48 чланова породице Бериша реализован је марта 1999, као и масакр породице Богујевци. Има још:

"Снаге ВЈ и МУП опколиле су 25. марта 1999. и село Мала Круша након чега је МУП ушао у село, пљачкао и палио куће, уз помоћ неколицине локалних Срба. Сељани, косовски Албанци, сакрили су се у шуми и касније су похватани, а женама и деци је наређено да оду у Албанију. Више од 110 мушкараца лишено је драгоцености и личних докумената, злостављано, а потом затворено у један амбар, где су на њих ватру отворили локални припадници полиције, након чега је амбар запаљен. Преживела су само њих осморица” (из пресуде Хашког трибунала).

Ако је неком важно, Чомског и истине ради, и то се догодило пре него што је РТС погођена пројектилима НАТО.

У комбинованој изведби, која подсећа на време тоталне слободе изражавања Љиљане Смајловић, те Ратка Дмитровића, Вучелића и остале патриотске елите, Милановић се, упркос пресуди и издржаној казни, представља као "Шарли", тврди да није знао да ће НАТО ракетирати Телевизију. Да, а Вучелић је мислио како тенкови пред које Српчад баца цвеће иду на вежбу, а не у освајачко лудило и сумануту девастацију једног града; Љиљана је Смајловић, ваљда, знала, јавили јој другови, да је убијање Сарајева са Калемегдана и испод Таша, измишљотина.

Велики крвави круг и у њему државна телевизија - то је била нова, филантропска политика србијанског руководства. Животом су је платили и радници РТС, они недужни.

А сада би сви да буду мало недужни. И сви имају медије који ће потврдити да се зло које су сејали може и другачије назвати. Ето, и Чомски каже...

 

Коментари (1)

Остави коментар
сре

18.02.

2015.

novinar [нерегистровани] у 21:14

"ZABORAVNI" PISAC

Ma da,Srbi su uvek krivi. A mala Milica iz Batajnice, Sanja iz Varvarina, Teodoro jednogodišnja iz Merošine i 80 dece...Oni su simbol srpsjkog stradanja. Zaboravlja auor ovog pamleta i Grdeličku klisuru,i Starački dom u Leskovcu, i Surdulici i Niš...i bolnicu Dragiša Mišović u Beogradu. On bi da NATO kaže - "izvinite što ste nas bombardovali". Amnesti internešenel je bombardovbanje SDrbije označio kao ratni zločin, mnoge svetske novinarske organizacije takođe,ali,eto, Srbin neće. On vidi neprijatelje u Smajlovićkoj, u Dmitroviću, u Milanoviću .. U kojoj zemlji je Televiziaj bombardovana, autore ovog teksta. Nigde, RTS je prva i jedina koja je na ovaj način zločinačkom rukom srušena. A masovno bežanje Albanaca je počelo kada je NATO krenuo sa prevaspitanjem tog dela Srbije, sadašnje NATO države.Zaboravlja autor i Klečku, i Livadice, i granatiranje od strane NATO kolone albanskih izbeglica koje su se vfaćele kuća,a, zaboravi i Korišu gde NATO DOBROTVORI USMRIŠE 80 aLBANACA SA kOSOVA ... Za autora je i Čomski neprijatelj,jer eto "brani " Srbe. Prs na čelo ,autore

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси