Преписка поводом текста Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе" (2014)
15. 05. 2014.
Одговор Бранки Прпи
Лажна историја Бранке Прпе
Молим уредништво сајта Пешчаника да објави мој одговор на текст Бранке Прпе (Преписка, 8. мај):
Бранка Прпа тврди да сваку реченицу из текста Иштвана Каића „Трећи метак Бранке Прпе“ (Политика, 8. април) може да оспори на основу чињеница. Једина „чињеница“ коју нуди је лаж да је „спорни стан“ од 1997. у њеном власништву и да су деца Славка Ћурувије та која су „судски то хтела да ми одузму“.
Истина је управо обрнута. У Првом основном суду у Београду постоје непобитни докази да је тужиља Бранка Јовановић Прпа у јуну 1999. поднела тужбу против Славкове деце Радета и Јелене Ћурувије ради утврђивања права својине. Тужба се односи на све непокретности Славка Ћурувије, не само на станове Славка и његове деце, већ и на јахту-глисер Шкорпион, џип Пајеро, клима уређај, телевизоре, рекордере, музичке уређаје, кухињу и џепни компјутер, као и монитор за компјутер чија је вредност 5000 динара. Тужиља се позивала на право ванбрачне супруге, а спор је трајао до краја новембра 2005.године, када је суд донео решење да се тужба Бранке Прпе „сматра повученом“ с обзиром на то да се није појавила на главној расправи а свој изостанак није оправдала. Другим речима, Прпа је изгубила судски спор против Славкове деце.
Из ове прве лажи произилазе и остале фикције Бранке Прпе, па је потпуно лажна и њена тврдња да њене наводне „чињенице“ зна и Љиља Смајловић „јер је у наш стан долазила као члан редакције Европљанин“.
Не знам ни за какав „наш стан“. Напротив. Знам да су у поткровљу Светогорске 35, врата до врата, постојала два стана која је изградио и опремио Славко Ћурувија. Знам да сам као уредница Европљанина долазила у оба стана. Састанке редакцијског колегијума Европљанина смо наизменично одржавали у оба стана. Из судских списа знам да деца Славка Ћурувије нису покушала да Бранки одузму већи од та два стана, у ком је живела са сином, али знам да Бранка јесте тужила децу Славка Ћурувије за мањи стан у коме је живео њихов отац (као и за другу непокретну имовину њиховог оца).
Не знам зашто ме Бранка Прпа на сајту Пешчаника увлачи у ту „бедну сапуницу у којој се жртве вуку по блату“, како је сама назива. Слажем се да је то блато недостојно сваког човека, а новинара посебно, али о томе је морала да мисли пре него што је против деце поднела судску тужбу два месеца по смрти њиховог оца.
Све што госпођа Прпа сада каже на мој рачун недостојна је и бедна клевета, укључујући и најновију измишљотину о томе како ме је Славко „пред своју смрт“ тобож „екскомуницирао из свог живота“. Ту госпођи Прпа неће помоћи ни позивања на Албера Камија.
А што се тиче њеног позивања на документа и занимање историчара, ипак неће бити да је Ћурувију упознала када је радио велики интервју са њом за “Нашу борбу” у октобру 1990. године. Ћурувија је био новинар “Борбе”, а „Наша борба“ до 1994. године није постојала.
Љиљана Смајловић,
главни уредник Политике
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.