Полемика: Чомски, РТС и Шарли Ебдо (2015)

02. 02. 2015.

Аутор: Драгомир Анђелковић Извор: Печат

Од трагедије до срамоте

НАТО пропагандне перверзије или како мајка српске жртве амнестира њене евроатлантске убице и за њихов рачун полемише са пријатељем истине и сопствене земље

Страшна је патња мајке чији је син мучки убијен. Лично разумем чак и њен потпуно ирационални бес. Макар у болу због своје патње омрзнула „цео свет“. Штавише, колико год то било са друштвеног становишта и даље страшно, ма колико у неким минулим временима, док је нација доживљавана као нешто недодирљиво и вредно сваке жртве, било схватано као неморално – донекле схватам и када ужасно повређена мајка одбаци отаџбину. Када и она  за њу више нема никакву вредност због погибије детета. Али на томе се моје разумевање завршава. Не прихватам да се иза патњом проузроковане ирационалности крије застрашујућа намера.

Није битно да ли је та намера повређене мајке или некога ко са њом манипулише а она то прихвата да би после трагедије нашла неку сврху свог живота. А та намера се огледа, на пример, у томе да се правдају агресори на своју земљу и убице сопственог детета, односно да се за њихов злочин криве други док се доказане масовне убице амнестирају за недела која су учинила. Ту се, стиче се утисак, више не ради о слепилу изазваном бесом већ о ужасном рачуну на који нема право ни пострадала мајка. Колико год то звучало страшно, да поновим, и своја земља може да се омрзне због личне трагедије, али не могу да се заволе па чак и само бране страни злочинци који су је проузроковали!

 (НЕ)СРЕЋНО ПОРЕЂЕЊЕ

Жанка Стојановић, мајка једне од жртва НАТО агресије на Србију – како тврди у име свих породица погинулих током мучког бомбардовања РТС – пре неки дан је објавила текст „Несрећно поређење Шарлија и РТС“.  У њему је оспоравала ставове Ноама Чомског у вези са злочиначким нападима на РТС и редакцију француског сатиричног недељника „Шарли eбдо“. Да се подсетимо, чувени амерички лингвиста и антиглобалиста недавно је нaписao je нa свoм сajту кoмeнтaр и укaзao нa лицeмeрje зaпaднe jaвнoсти, упoрeђуjући њено нeрeaгoвaњe нa НATO бoмбaрдoвaњe РТС-а сa општим згрaжaвaњeм пoслe мaсaкрa нoвинaрa рeдaкциje „Шaрли eбдo“. 

Чомски истиче да је ретко коме на Западу засметало што је НАТО 1999. године убијао медијске делатнике током агресије на Србију. Још мање је било оних који су у западним земљама – које се толико диче својом демократијом и политичком културом – због тога дигао глас или на било који други начин активно изразио протест (па чак и сажаљење). Напад на редакцију француског часописа је, уистину, стравичан злочин и згражавања над њим су оправдана. Но, како Чомски наглашава, то важи „само укoликo сe чврстo држимo oдрeђeних принципa“.

А њих се на Западу не држе чак ни лабаво! Медијски масакр у Паризу доживљава се готово као ерупција крваве лаве из седмог круга пакла, док је још гори покољ у Београду, уз масовно разумевање тог недела од стране неких што сада роне крокодилске сузе, прихватан као легитимни ратни поступак. А да би исказ „Ја сам Шарли“ имао тежину, макар у пола гласа је 1999. ваљало узвикивати „Ја сам РТС“. Међутим, они који усиљено сада кличу прво, тада су имали много разумевања за речи ондашњег портпарола Пентагона, који је „тoкoм сaстaнкa сa нoвинaримa у Вaшингтoну рeкao дa je српскa Тeлeвизиja дeo Mилoшeвићeвe убилaчкe мaшинeриje бaш кao и Вojскa“.

ДУПЛИ АРШИНИ

Ако су таква правила које су поставили НАТО стратези, што онда исламистички бојовници не би западне медије доживљавали као део „убилачке машинерије и војске“ својих непријатеља? Логично је запитати се у вези са тим, а онда се намеће мало дубље сагледавање ствари, из чега произлази осуда дуплих аршина од стране сваког добронамерног човека. Нема сумње да је за Чомског као и сваког нормалног, злодело оно што се догодило у Паризу. Злочин је мучко убијање цивила, било да се ради о новинарима или неком другом, са било које стране. И ту нема места симпатијама и антипатијама. У противном, ако се тако недвосмислено не мисли, треба рећи „Ја сам Хитлер“ а не „Ја сам Шарли“.

Све то добро знају НАТО пропагандисти. Зато им је опасан иступ Ноама Чомског. Не воле они ни друго што он ради, али сада је баш у правом моменту погодио у сам центар мете. И то ваља, пре него што бар део хипнотисане западне јавности стави прст на чело, некако поклопити када већ није могуће анулирати речи, широм света познатог научника и борца за правду, које су добиле немали одјек. Шта је за тако нешто боље од, стварне или наводне, реакције у име породица пострадалих у нападу на РТС? Зар је нешто корисније од негативне реакције од стране људи блиских жртава у чију одбрану је стао Чомски?

Зато су медијски и други апологети НАТО недела на Балкану, са одушевљењем дочекали текст госпође Стојановић. Одмах су осванули наслови типа следећег: „Српска мајка против Чомског. Нисте у праву!“ Одмах су НАТО пропагандисти препознали да су њене речи изузетно употребљиве. Тачније, вероватно су спремно дочекали и даље пласирали, са неким договорену набачену лопту из Србије!

НАТО ПРОПАГАНДА

На крају да се осврнемо на више него отужни текст „Несрећно поређење Шарлија и РТС“, иако је чињеница да НАТО пропагандистима његов садржај и није битан, већ је важно да се неко од пострадалих Срба окоми на Србију и стави у одбрану недела Атлантског пакта, и то још уз употребу уобичајених НАТО пропагандних фраза.

Већ на самом његовом почетку ауторка износи срж својих (задатих?) ставова. Како каже: „Aмeричкa TВ мрeжa Си-Eн-Eн (CNN) прeнeлa je 20. jaнуaрa блoг слaвнoг лингвистe и интeлeктуaлцa Нoaмa Чoмскoг, у кojeм je тeрoристички нaпaд нa рeдaкциjу сaтиричкoг нeдeљникa ,Шaрли ебдо̒ нeсрeћнo упoрeдиo сa нaтoвским бoмбaрдoвaњeм Teлeвизиje Србиje, aприлa 1999. пoкaзуjући дa му кључнe чињeницe o тoм бoмбaрдoвaњу нису пoзнaтe, пoчeв oд тoгa дa у РTС-у ниje пoгинуo ниjeдaн нoвинaр – сви су били тeхничкo oсoбљe – пa дo тoгa дa je милoшeвићeвскa врхушкa, укључуjући њeгoвe гeнeрaлe, знajући дaнимa унaпрeд зa прeдстojeћи нaпaд, људe жртвoвaлa сa грoтeскнoм идejoм дa сe спaсe тaкo штo ћe сeбe прeд свeтoм прикaзaти кao жртву тeрoристичкoг нaпaдa (,Ja сaм РTС̒), бeз oбзирa нa тeрoр кojи je истoврeмeнo спрoвoдилa нa Кoсoву.“

Ни овај део текста, ни његов наставак који такође врви бесмислицама типа омиљене флоскуле анти-Србије о „потреби суочавања са“ – више измишљеним него стварним – „сопственим злочинима“, није вредан дубљег сагледавања. Надаље, шта уопште рећи за несувисле исказе типа оног да је од значаја то што у Београду није погинуо ниједан новинар? Да ли то значи да је ОК ако НАТО убија техничаре (макар међу њима било и сопствено дете)? Да и не говоримо о понављању умоболних НАТО лажи о терору који је Милошевић спроводио на Косову и Метохији као изговор за агресију. Данас су тотално разобличене подметачине типа „Рачак“ и прави разлози за агресију на Србију.

Ко се иоле озбиљно и на Западу бави историјатом ратова на некадашњем југословенском простору, зна да је општи рат на Косову отпочео тек пошто је против Србије покренута НАТО ратна машинерија. Пре тога се на Косову и Метохији одвијао сукоб, тек повремено већег интензитета, између легалних српских војних и полицијских снага и албанских сецесионистичких побуњеника, током којег је било  цивилних жртава и на страни влади лојалних грађана (српске, албанске и других националности), и на страни становништва које је подржавало сепаратистичке бојовнике. Но, сви до тада погинули цивили били су малобројнији од оних који су страдали током једног од најкрвавијих дана у време западне инвазије и окупације Ирака. А Чомски је, узгред буди речено, и на те догађаје подсетио светску јавност.

БЕС И СРАМОТА

На нашу срамоту и одушевљење оних који су 1999. године сејали смрт широм Србије, нашла се једна „српска мајка“ да му се супротстави (и то у име и неких других од стране НАТО-а пострадалих српских мајки, очева, браће, сестара, супруга, деце, итд). За то постоји само један коментар: постмодерне окупационе перверзије. Србија је крива што је убијана, а нису то они који су је масакрирали! Ко то тврди а при томе је још и неко њему близак убијен од стране НАТО-а, или је потпуно помућене свести (па га неко у таквом стању употребљава) или је, што је вероватније, на самом дну интересне бескрупулозности.

Бенџамин Франклин је тврдио: „Шта год почне у љутњи заврши у срамоти“. Често јесте тако али као што сам на почетку рекао, да то додатно нагласим, велике људске трагедије пружају за много тога оправдање и до неке црвене линије штите од срамоте. Али када се она пређе срамота је двострука. Све оно што је било оправдавајући фактор постане додатни баланс. Зато слободно могу да употребим тешке речи: Стварно је бескрајно ниско и бедно када некаква Жанка Стојановић, злоупотребљавајући нашу националну и своју личну трагедију – готово сигурно са нечијом идејом да буде средство евроатлантске глобалне пропагандне артиљерије – стане у одбрану НАТО недела оспоравајући Чомског. Страшно! Неко из Србије коју он брани на темељу залагања за истину и глобалну правду, њему поручује да није у праву!