Sajam graficke i papirne industrije UNS
Sajam graficke i papirne industrije UNS
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Пројектно суфинансирање медија: Отимање пара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

17. 05. 2018.

Аутор: Јелка Јовановић Извор: Нови магазин

Пројектно суфинансирање медија: Отимање пара

Конкурси Министарства за културу и информисање доспели су у жижу стручне јавности због тајног одређивања комисија које чине углавном непознати “медијски стручњаци”. Том праксом и ресорна институција опасно се приближила пракси локалних самоуправа, које новац деле “буразерски”, мимо закона и утврђених правила.

Пројектно суфинансирање медија у Србији постало је пројекат власти и провладиних медија за отимање буџетског новца. Ова тешка констатација до ове године није се односила на Министарство културе и информисања, које је установило добру праксу, али изгледа да је и оно подлегло вирусу који дрма локалне самоуправе, а своди се на, колоквијално речено, буразерску поделу новца.

Такву да би ДРИ, само да хоће, имао пуне руке посла – треба да завири у извештаје и свим већ уоченим гресима злоупотребе буџетског новца дода и ову ставку. Није она огромна као по неким другим линијама, али није ни занемарљива јер за производњу медијских садржаја уз суфинансирање издваја до једног процента буџета.

Први проблем комисије: Резултати осам конкурса Министарства расписаних почетком фебруара још се не знају иако се рок опасно ближи (8. јун). Седам конкурса за суфинансирање производње медијских садржаја и један за унапређење професије који су закључени 8. марта укупно вреде 262 милиона динара. Колико је тај новац важан медијима, сведочи и податак да је на конкурсе пријављен 1.291 пројекат. Проста рачуница каже да би, када би сваки пројекат испунио дате критеријуме, “вредео” 203.000 динара, што је половина минималне гарантоване суме (400 или 500.000, зависно од конкурса). Но, како су уобичајено бројке, посебно за продукцијске пројекте, знатно захтевније, реално је очекивати да ће тек сваки шести, седми бити прихваћен.

Било како било, протеклих неколико година Министарство се држало прилично добро и кад је реч о критеријумима и о самој расподели – трећи део светог тројства, проверу реализованог, практично је немогуће организовати с минималним људским капацитетима којима Министарство располаже иако би она била најбољи лек за квалитетно пројектно суфинансирање. А и, поштено, већ наречени ДРИ могао би да се укључи активно.

Све ово, дабоме, не значи да и претходних година није било и двојаких критеријума и одлука које нису у потпуности са задатим условима, а и арбитрарних пресуда, као у случају “Тасовац против независних” пре две године, али ваља бити поштен и рећи да је и та проблематична одлука покривена законским параграфима.

Такође, апликанти из земаља у региону, као и са КиМ, по правилу траже новац за одржање делатности (што, иначе, већ добијају из матичних канцеларија), али ту се комисије руководе геслом боље да се новац подели него да се врати у буџет.

Проблем је настао када је, супротно углавном позитивној досадашњој пракси, Министарство одредило комисије у којима већину чине струци непознати људи, а репрезентативна удружења представљена су само са неколико чланова – НУНС, УНС и Локал прес са по два, Асоцијација медија, АНЕМ и НДНВ са по једним. Насупрот томе, два локална удружења, Друштво новинара Ниша и Проунс, добили су по три, односно четири члана, а највише поверења Министарство је указало независним експертима – њих чак 14.

При свему, опет супротно досадашњој пракси, имена и биографије су били тајна да чланови комисија не би били, како је објаснио државни секретар Александар Гајовић, изложени притиску заинтересованих медија. Нетранспарентност као посебна заштита комисија била је толика да су три, међу којима две са великим буџетима – за телевизије и продукције (72 милиона динара) и штампу и новинске агенције (32 милиона) – завршиле рад пре него што је пукла брука. Односно, пре него што су 9. маја водећа новинарска удружења и асоцијације повукли своје малобројне представнике. Већина у потпуности, УНС половично.

Уследили су договори унутар удружења, па преговори са министром Владаном Вукосављевићем. Резултат – Удружење новинара Србије је наставило рад са пет уместо ранија два члана у преостале три комисије, а НУНС, Асоцијација медија, НДНВ и Локал прес одбили су погодбу.

Према информацијама којима располаже Нови магазин, председници УНС-а Владимир Радомировић, НУНС-а Славиша Лекић и Асоцијације Зоран Секулић договорили су се да од министра траже поновно формирање свих осам комисија, у којима би 80 одсто чинили представници репрезентативних удружења, односно 19 од укупно 24 члана: УНС – 5, НУНС и Асоцијација медија по 4, Локал прес, НДНВ и АНЕМ по два члана.

Да би се, упркос свему, заштитили учесници конкурса, направљен је план Б – уколико министар одбије предлог о поновном формирању свих комисија, договорено је да удружења траже 15 места у преосталих пет комисија, као и да им се омогући увид у исход рада комисија које су завршиле посао, уз могућност да, у случају злоупотреба, министру поднесу приговоре.

Очекивано, министар није прихватио поновно формирање свих комисија, али јесте предлог за преосталих пет по предложеним квотама, као и да се удружењима омогући увид у рад комисија које су завршиле посао. Но, испоставило се да су у међувремену – док је трајао састанак? – још две комисије завршиле рад, па је после састанка удружењима понуђено учешће у преостале три; комисијама за извештавање о особама са инвалидитетом, медије Срба у региону и радио и интернет пројекте, са укупно 15 места.

Супротна гледишта: Председник Независног удружења новинара Србије Славиша Лакић каже за Нови магазин да је НУНС “међу оним удружењима која су одбила да буду део проблематичних комисија које се ове године одликују поплавом анонимних припадника медијске заједнице”.

“Ван памети је да једна парохијска скупина ‘професионалаца’, а Друштво новинара Ниша то јесте, чије активности, изузев кад су комисије у питању, прати завера ћутања, даје четири ‘стручњака’, а да је НУНС-у или УНС-у омогућено да у тим комисијама буду заступљени са по два члана. Или да ПРОУНС, а шта год мислили да та скраћеница значи, погрешићете, даје три члана комисија, а једна Асоцијација медија, која заступа интересе великих медијских кућа, издавача и агенција, има једног члана.”

Но, наставља Лакић, проблем није само у квантитету фантомских удружења у комисијама: “О квалитативном заступању тих, јавности претежно непознатих удружења, асоцијација и братија не може се говорити из простог разлога што нема ни у траговима квалитета неопходног да би неко оцењивао углавном озбиљне пројекте који стижу на адресу Министарства културе и информисања.”

Председник НУНС-а је уверен да се “једном морало стати на реп политички оркестрираном јавашлуку који прати процес конкурсног суфинансирања јавног интереса у сфери јавног информисања који се сад, са локала, прелио на државни ниво”: “Зло и наопако. Сад ће они који су ошљарили и странчарили на нивоу града, то исто да раде и на највишем нивоу. То је отворено пактирање државе и ‘медијских посленика’. Колаборација!”

За разлику од Лекића, председник УНС-а Владимир Радомировић тврди да је министар прихватио све захтеве удружења и, како каже, све су објаснили у саопштењу. Благо речено, прилично радикалном – кад су НУНС и Асоцијација у питању. “Петоро чланова УНС-а наставиће рад у комисијама за медијске пројекте Министарства културе и информисања како би се обезбедила контрола буџетских издвајања за медије и осигурао најбољи могући квалитет подржаних пројеката. УНС жали што су НУНС и Асоцијација медија одбили договор с Министарством, направљен на основу стратегије коју су представници удружења претходно договорили”, наведено је у саопштењу.

Како се наглашава, министар Вукосављевић је прихватио предлоге, “да би тај договор НУНС и Асоцијација медија само неколико сати касније погазили”. Има ту још сочних квалификација на рачун колега, но закључак је да ће УНС изнутра пратити расподелу буџетског новца, те да чланови УНС-а у комисијама имају овлашћење да, ако примете покушај злоупотребе конкурса, напусте рад у њима и не потпишу записнике.

Све се односи на преостале три комисије које још раде. Преведено на новац, то значи да су о 173 милиона динара одлучивали “изворни” чланови комисија, а о преосталих 89 (за извештавање о ОСИ 11 милиона, дијаспори 20 и интернет и радио садржајима 58 милиона) одлучиваће комисије у којима ће трећину чинити УНС, уз раније делегиране и изабране чланове. У доминама би се рекло – дупло голо.

Иако су резултати рада пет комисија и даље тајна, према незваничним информацијама, нису се руководили критеријумима који су разрађени Правилником. Наиме, има, како се то каже, индиција да ће један од таблоида који најчешће крши Кодекс новинарске професије, практично “сертификован” за дезинформисање, добити за реализацију свог пројекта више новца него осам других медија, међу којима су и политички магазини са дугогодишњом добром праксом пројектног суфинансирања. Уколико се “индиција” испостави као чињеница, биће то први пут да Министарство културе и информисања подржи такву врсту медија. Но, то би се уклопило у распрострањену локалну праксу јер су таблоиди омиљено “штиво” многих општинских и градских комисија, односно општинских и градских отаца који располажу јавним новцем као сопственим.

А телевизије су ионако њихове, без обзира на власништво. У недостатку погодних портала, масовно су формирали сопствене. Или бар отворили домен, а за остало је лако – кад новац легне.

Локална пракса: Према анализи НУНС-а, у првом тромесечју 2018. године у Србији је на републичком, покрајинском и локалном нивоу расписано укупно 87 јавних позива (конкурса) за суфинансирање пројеката у области јавног информисања. Ваља рећи да то није до краја прецизан податак, пошто не постоји обједињена база већ удружења и медији сами трагају по сајтовима општина и градова и огласима, но може се узети као релевантан, с тим што је у међувремену расписано још тридесетак конкурса.

Укупна средства за оних евидентираних 87 конкурса премашују милијарду динара, с тим што је нешто више од четвртине у министарском “портфељу”, а наредних 63,2 милиона доделио је покрајински Секретаријат за културу и информисање АП Војводине на своја четири конкурса. Нонсенс је, међутим, да је град Нови Сад премашио Војводину са буџетом од 65,224.000 динара. То је уједно досад највећи појединачни износ који ће, извесно, премашити Београд (за 2017. годину – 73,9 милиона).

“Најмањи износ по пројекту дефинисан је конкурсом општине Бела Црква – само 10.000 динара, што је апсурдно, будући да је у истом конкурсу највећи износ чак шест милиона од укупно опредељених 9,5 милиона динара. Највећи износ по пројекту утврђен је конкурсом града Ниша – 9 милиона динара. Међутим, споран је начин на који је то урађено. Наиме, на званичном градском сајту 8. марта је објављен конкурс према којем су штампани и електронски медији, ПР агенције, као и телевизије, могли да се пријаве са пројектима најниже вредности од 100.000 динара, а највише до четири милиона. Само дан касније услови су измењени, па је максимални износ по пројекту повећан на 9 милиона динара, док је најмањи износ повећан на 300.000 динара”, наводи се још у НУНС-овој анализи.

Конкурси које расписују јединице локалне самоуправе углавном су идентични републичком, ретко ко разради критеријуме у складу са специфичностима и потребама своје средине. Изузетак који не проверава правило него потврђује праксу је Лајковац, који је унапред одредио приоритетне медије наводећи свих 17 поименце у конкурсу, што је, наравно, супротно закону. Супротно закону, али не овако транспарентно, поступа се и у другим општинама и градовима. А најгори је Крагујевац, који никада није ни расписао конкурс иако је то законска обавеза.

“Џаба ви нас учите и џаба се ми мучимо да научимо, кад се зна како се одлучује – председник општине да списак са износима председнику комисије. Онда се комисија мало игра, тако одлучи, па сви оду на ручак да прославе!” Овако је један од полазника радионица Медија центра за израду медијских пројеката рекао предавачицама лане у Суботици. На несрећу, већина чланова општинских и градских комисија с којима смо разговарали потврђују да је мање-више тако било ове и прошле године. Претходних 2016. и 2015. такође је забележен низ пропуста, али тада се лоша пракса тумачила више несналажењем локалних служби него злонамером.

Могло би се на основу доступних података и сведочења утврдити да су, уместо законских правила, одређена нова: 1) Новац се даје искључиво или претежно локалним подобним медијима, понеко “непослушнима” додели цркавицу, тек да не буде да су сви остали елиминисани; 2) комисије се формирају тако да унапред одређена одлука буде обезбеђена већином гласова; 3) уколико комисија предложи другачије, надлежни орган у доради врати на првобитно договорено.

Тако је могуће радити јер је једина законска заштита управни спор, који траје толико дуго да се и заборави конкурс, а када пресуда стигне, практично се не може спровести. Наиме, требало би поновити читав поступак, а то је мислена именица. Уосталом, новац је већ уплаћен, пројекти реализовани (или не) и извештаји поднети (или не).

И онда иде нови круг, још осионије и бахатије јер тај “политички оркестриран јавашлук” крије свој реп као змија ноге упркос Лекићевој нади да му се сад стало на – реп.

Пракса бешчашћа

Прошлогодишњу расподелу новца за медијске пројекте у Београду пратио је прави скандал – од оних седамдесет и кусур милиона динара, медији који нису благонаклони властима нису ни жуту банку видели. Сами пројекти били су неважни, а верује се да ће тако бити и ове године. Примерице, Студио Б и фирме повезане с том телевизијом – Брендер и Ирик добиле су 23 милиона, пет милиона динара добила је фирма Фолим, регистрована 22. августа, а четири милиона динара опредељено је за пројекат “Београд за свачији џеп”, фирме Зофин, основане 23. августа.

Смедерево је, примерице, фирми Опен Виеw дало седам милиона динара за пројекат који је требало да се реализује преко портала еПодунавље, власништво Александра Чупића, који је за две године на неколико сличних портала (еПодунавље, еПанчево, еВршац и Јужни Банат) у прошлој и овој години на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката на локалним конкурсима “убрао” – 31 милион динара.

Локалним самоуправама које су јој лане доделиле новац фирма Брифинг Банат издавачу портала Јужни Банат доставила је уместо обећаних медијских садржаја – 750 линкова који не могу да се отворе...

У Панчеву ове године подељено је 38.095.238 динара, а нонсенс је да је председник Комисије председавао у – одсуству.

Сличних примера је сијасет, а матрица која их повезује су – комисије. Лекић објашњава како: “Није никаква тајна да је, рецимо, на челу Друштва новинара Ниша извесна Данијела Иванковић, уредница ТВ Зоне плус, једне од телевизија из багажа крушевачких медијских могула који се симболично презивају као и директор БИА. Индикативно је и да је у Управном одбору те чувене нишке институције и Милан Петковић, човек чији потпис стоји испод нацрта несрећне, на срећу повучене Медијске стратегије. Члан истог тела је и Миодраг Миљковић, специјалиста за жмурење пред квалитетним пројектима ‘ненаших’ медија и форсирање медијских будалаштина на конкурсима на југу Србије. Или, рецимо, Проунс предводи Зоран Величковић, човек чувен по инвестицији у ТВ Бујановац од – једног динара, а познатији као већински власник Радио-телевизије Врање, јужносрбијанске верзије београдског напредног Студија Б. Господин случај се и овде уплео: генерални секретар Проунса је Слађана Остојић, директорка и главна уредница већ поменуте ТВ Зона плус.Брига, дакле, државу за легитимитет, они предност дају кооперативности, док, опет, ови кооперативни, имуни на кредибилитет и интегритет, за ситну синекуру продају интересе професије”.

Бела књига

*У периоду април 2015. – април 2016, на нивоу локалних самоуправа, Покрајине и Републике расписано је укупно 212 конкурса, чија вредност прелази две милијарде динара.

*Укупан број пријављених предлога пројеката износи 2.662, а од тога је одобрено 1.377, што значи да је отприлике сваки други предлог пројекта (51,73%) задовољио стручну комисију.

*Локалне самоуправе за медијске садржаје издвајале су у посматраном периоду око 1% локалних буџета.

*Од укупно 191 расписаног конкурса на локалу, нешто мање од петине било је противзаконито по самом садржају (тексту), и поред интервенције Коалиције. Локалне самоуправе су реализовале 34 конкурса (17,8%), који су и по самом тексту конкурса били у супротности са законом.

*Од укупно 191 локалног конкурса, на чак 132 (69,1%) током спровођења уочене су неке неправилности, било да се односе на текст конкурса, избор стручне комисије, транспарентност процеса... Вредност тих конкурса износи 1.085.424.137 динара (76,27% од укупне вредности локалних конкурса).

*Највише новца у анализираном периоду за конкурсно суфинансирање

јавног информисања издвојио је Град Нови Пазар, чак 169.639.000, а најмање општина Ражањ – 200.000 динара.

*Од укупно 191 расписаног конкурса на нивоу локалних самоуправа, Коалиција је имала своје представнике у 96 наврата, у 75 није, док се у преосталим случајевима још не знају састави комисије пошто је процес у току.

*Највећи износ додељен на конкурсима локалних самоуправа и уједно на конкурсима свих нивоа власти износи 151.639.200 динара, а додељен је – Радио-телевизији Нови Пазар.

Коментари (2)

Остави коментар
чет

17.05.

2018.

Novinar [нерегистровани] у 18:25

Istraga najpre 2015. i 2016. godine!

Nego sta nego DRI, ali prvo da ispita 2015. i 2016. godinu. Tada su u komisijama dominirali iskljucivo NUNS i UNS i bio je haos. Saopstite javno u koliko komisija je bila od 2015. do 2018. godine Jelka Jovanovic, Sveta Rakovic? Krenite gospodo od sebe jer ste vi pisali ovako nakaradne zakone i kreirali ovaj nakaradni sistem.

Одговори
чет

17.05.

2018.

Realan [нерегистровани] у 16:14

Ah...

Otimači su ljuti jer od otimača ne mogu da otimaju.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси