Sajam graficke i papirne industrije UNS
Sajam graficke i papirne industrije UNS
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Државни секретар за информисање: Новинари да читају законе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

12. 02. 2018.

Аутор: Ива Мартиновић Извор: www.slobodnaevropa.org

Државни секретар за информисање: Новинари да читају законе

Министарство културе и информисања нема ингеренције да јавно осуђује нападе на новинаре, изјавио је државни секретар у том Министарству Александар Гајовић. У Интервјуу недеље Радија Слободна Европа (РСЕ) је рекао да би новинари, као и сви остали, требало сами да се штите и да нападе пријављују надлежнима. Гајовић је оценио и да се „намерно потенцирају напади на новинаре који нису провладини“, и довео у питање истинитост њихових сведочења о претњама и нападима.

РСЕ: Против новинарке недељника „Време“, чланице Комисије за жалбе Савета за штампу и организације ЦРТА Тамаре Скрозза, телевизија ПИНК води кампању у прилозима које емитују у централним дневницима, у којима је монтажом изјава из сатиричне емисије „24 минута са Зораном Кесићем“, представљена као непријатељ председника Србије Александра Вучића. Зашто Министарство није реаговало?

Гајовић: Министарство културе и информисања се пре свега бави нормативом и надгледа, односно надзире како се три медијска закона спроводе. Ми појединачно никога не штитимо. Ако госпођа Скрозза мисли да је оштећена било чиме, онда она пресавије табак и то пријави полицији, која то даље узме у обзир и у обраду и то је то.

РСЕ: Овде није ствар у заштити полиције, питам вас зашто Министарство није осудило кампању напада?

Гајовић: Министарство културе и информисања се заштитом новинара бави доношењем закона. Највећи проблем српског новинарства, а и госпође Скрозза, је што не чита закон. Када би прочитала сва три медијска закона, нарочито Закон о информисаности и медијима, онда би могла да види начин како да се заштити. Свако треба себе да заштити на овај или онај начин.

РСЕ: Хоћете да кажете да она сама треба да се штити у овој ситуацији?

Гајовић: Да се обрати одређеном државном органу који се тиме бави. Министарство културе и информисања се не бави тиме што ви сматрате да треба да се бави.

РСЕ: Кажете да ваше Министарство није надлежно, зашто није реаговало Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ)?

Гајовић: Поставићу вам контрапитање - да ли у овој земљи постоји напад на докторе, да ли постоји напад на адвокате, да ли постоји напад на било коју другу професију? Како се они штите? Штите се на тај начин што пресавију табак и пријаве напад полицији. Полиција даље ради свој посао. То не ради комора адвокатска, комора здравства и томе слично. Значи, само треба читати законе и видети своја права, али и обавезе. Када ми прочитамо своје законе, права и обавезе, лако ћемо доћи у ситуацију да се штитимо. Сви, не само ви и ја или госпођа Скрозза.

РСЕ: Када телевизија са милионским аудиторијумом етикетира и таргетира новинаре на овај начин, да ли је задатак Регулаторног тела за електронске медије да контролише рад телевизије која на такав начин извештава?

Гајовић: Када бисте прочитали Закон о електронским медијима, онда бисте схватили шта ради и чиме се бави Регулаторно тело електронских медија, и то је онда питање за њих, а не за Министарство културе и информисања и државног секретара.

РСЕ: Али и сами говорите о томе да имате командну одговорност за стање у медијима?

Гајовић: Не, ту сте у великој заблуди. Ја имам своја права и овлашћења. Моја овлашћења задиру само у оквиру закона који постоје у Републици Србији. И ја се тих закона држим као пијан плота. Изван тога, немам надлежности да било где иступам изван тих закона јер онда кршим закон. Ми ћемо осудити сваку врсту физичког напада, па такође осуђујемо и нападе на новинаре. Ми смо против сваке врсте застрашивања, ускраћивања слободе говора и нарочито смо против говора мржње, то је потпуно јасно.

РСЕ: Али нисте јавно осудили.

Гајовић: Ви очекујете да ми направимо конференцију за штампу или агенцијама дамо неко своје мишљење?

РСЕ: Мислите да за то нема разлога?

Гајовић: Није у питању да ли има или нема разлога, него једноставно то није наша ингеренција да осуђујемо или не осуђујемо.

РСЕ: Чија је онда ингеренција, ако ни РЕМ није реаговао?

Гајовић: Скупштина Републике Србије бира чланове Регулаторног тела и она је надлежна за њих. Регулаторно тело годишње извештава Скупштину о свом раду, а не Министарство културе и информисања. То је релација.

РСЕ: Али вас питам за мишљење, да ли је требало да реагују?

Гајовић: Опет би морали да читате Закон о електронским медијима, па ћете видети и чиме се бави РЕМ. Они су ту да надзиру програм. У Закону је то врло таксативно наведено, читава лепеза онога што треба да раде, ако они сматрају да нешто није онако како је законом предвиђено, од прекршајних пријава до забране емитовања програма. У том неком смислу, Регулаторно тело треба да ради свој посао.

Они су у свом бићу потпуно независни и не може њих да опомиње Министарство културе и информисања за ове или оне пропусте. Ми можемо, а то и радимо, да разговарамо са њима, размењујемо нека искуства, помажемо им да боље раде јер за вашу информацију, РЕМ има великих проблема.

Они већ дуже времена раде без статута, а за то је опет задужена Народна скупштина. Дуже времена раде у окрњеном саставу, без три члана. Они немају, нисам сигуран да ли је то директор или председник, мислим да је директор РЕМ-а. Немају га, већ постоји заменик. Они немају финансијски план, значи о су све проблеми...

РСЕ: Поновићу питање, да ли мислите да су направили „пропуст“. Да ли ви, као државни секретар у Министарству културе и информисања, мислите да је РЕМ требало да реагује на нападе на Тамару Скроззу?

Гајовић: Ја лично, као грађанин Републике Србије, мислим да јесте, али не само РЕМ, него сам за то да држава и државни органи реагују на сваку силу, на свако ускраћивање било којих слобода.

РСЕ: Да ли мислите да се, када се на овакав начин таргетирају, новинари доводе у опасност? Подсетићу вас да су пре неколико дана колегу са телевизије Н1 Николу Радишића на улици напале две особе, уз пљување и претње, као "америчког" и "издајничког". Ову телевизију управо као „америчку“ етикетира председник Србије, а министар полиције и функционери владајуће Српске напредне странке и као „ЦИА телевизију“ која „ради против Владе Србије“. Да ли постоји одговорност за јавно изговорену реч, која може довести до овога?

Гајовић: Свако носи одговорност само за себе. Морам да вам поставим питање у овом интервјуу, када већ говоримо о нападима на новинаре - када ће се истражити напад на Драгана Милановића 5. октобра (Драгољуб Милановић, некадашњи директор Радиотелевизије Србије који је служио десетогодишњу казну затвора због одговорности за погибију 16 радника РТС-а током НАТО бомбардовања 1999. године, прим. аут.)?

РСЕ: Разговарамо о нападу који се догодио пре неколико дана, на колегу Николу Радишића и то није аргумент.

Гајовић: А што мислите да је напад на господина Радишића значајнији него напад на генералног директора РТС-а? Намерно, не само ви, нити вам ишта замерам, ћемо да прескочимо нападе на Драгана Милановића, али ћемо увек потенцирати ове, под знацима навода, независне новинаре, који на овај или онај начин иступају, и који нису на известан начин, хајде да употребим ту реч, провладини новинари.

Морам да поновим да ћу ја, као и Министарство, осудити и никада нећемо стати иза било кога ко примењује силу у овој земљи. Из тог разлога, осуђујем наравно сваки напад, па и на господина Радишића, с тим што морам да признам да када ме питате за тај напад нисам баш потпуно информисан о каквом нападу се ради.

РСЕ: На улици су му два нападача пришла уз пљување и псовке, „америчку“ и „издајничку“, да не цитирам даље, су му претили да више не пролази том улицом. Он је новинар, јавна личност, који пролази улицама овог града.

Гајовић: Ако се то заиста десило, онда апсолутно то треба...

РСЕ: Зашто мислите да се то није десило?

Гајовић: Ви имате само једну страну да је он то доживео што је доживео. Али, прави новинари и праве редакције морају имати и другу страну.

РСЕ: Коју другу страну, нападаче?

Гајовић: Пазите да вам кажем, је л' господин Радишић то пријавио полицији?

РСЕ: Јесте, адвокати ТВ Н1 су поднели кривичне пријаве.

Гајовић: Мене као грађанина ове земље највише интересује шта полиција каже о томе, да ли су похватани нападачи, мене интересује њихова верзија, тих који су похватани. Да ли су они то заиста урадили или нису.

Ја сам нападан у претходних неколико месеци из свих оружја, из одређеног лобија и уз одређене снаге. Никада, ни ви, ни ти који су преносили те нападе, нико ме није назвао да ме пита шта ја мислим о томе. Да ли мислите да је то новинарство?

РСЕ: Ко вас је нападао?

Гајовић: То нас сад води у једну сасвим другу причу.

РСЕ: Реците нам, јер нас оптужујете да се не бавимо нападима на вас...

Гајовић: Не осуђујем ја вас ништа, говорим генерално да су постојали медији који су преносили нападе из одређеног лобија, из одређеног интереса, неких одређених људи, на мене. Мене никада нико није назвао и питао шта ја мислим о томе и да ли је то тачно.

РСЕ: Добро, ја ћу навести још неке од конкретних, нових случајева. Улаз у зграду Дома новинара излепљен је плакатима на којима је Независно удружење новинара Србије означено као „Несрећно удружење непријатеља Србије“, имамо претње уреднику агенције Бета Драгану Јањићу, које је у одговору на упит РСЕ осудило и ваше Министарство, председнику Независног друштва новинара Војводине Недиму Сејдиновићу стизале су претње смрћу... Ако сам пропустила неке друге нападе, исправите ме. Ко се још са овим суочава?

Гајовић: Наравно да ћемо сваке нападе осудити, али ја волим да видим на крају, када се подвуче црта, шта иза тих напада стоји, ко стоји и да ли стоји.

РСЕ: Нема, ни у случају Николе Радишића, резултата истраге. Недим Сејдиновић је пријављивао претње смрћу...

Гајовић: Да ли сте сигурни да је он то добијао?

РСЕ: Шта хоћете да кажете?

Гајовић: Ми морамо да утврдимо истину, а истина је само једна. Ако ја сада, на свом Фејсбуку или Инстаграм странама, иако се тиме не бавим, ставим да сам нападнут, да сам испљуван, да ово, да оно...

РСЕ: То су претње које су њему стизале, није их он писао.

Гајовић: А да ли сте ви сигурни да није он организовао то писање да би себе представио као жртву? С обзиром да господина Селимовића јако добро познајем...

РСЕ: Презива се Сејдиновић.

Гајовић: Сејдиновић, извињавам се. Јако га добро познајем, имали смо прилике да се у више наврата срећемо, недавно смо имали и неко заједничко гостовање, и мислим да је то човек који нема добре намере.

РСЕ: У овој земљи убијено троје новинара. Славко Ћурувија је убијен управо после етикетирања и напада којима је био изложен у јавном простору.

Гајовић: Имамо заиста један број неразјашњених убистава новинара, али такође имамо и одређени број напада на новинаре који до данас нису процесирани јер су једноставно негде запели у истрази или већ не знам у којој фази. Мислим да ти случајеви никада нису затворени, већ да се на њима ради. Уосталом, постоји Комисија, коју предводи господин Веран Матић, која се бави управо тим случајевима.

Са њим сам пре неколико дана имао могућност да мало разговарам на ту тему и рекао сам му да би можда могао да се прикључи Радној групи за израду медијске стратегије из простог разлога што се медијска стратегија бави и безбедношћу једне професије, односно људи који раде у медијима.

У том смислу, ја сам да се сви случајеви, који су неразјашњени, а узети су у процесирање, свакако приведу крају. И залажем се да добијемо одговоре на сва питања која нас претходних деценија море, па и случаја убиства господина Ћурувије, као и напад на Драгана Милановића 5. октобра, генералног директора РТС-а и свих других.

РСЕ: Враћам се на недавне догађаје. Тужилаштво је одбацило кривичне пријаве новинара који су нападнути на инаугурацији председника Србије, то је разлог из ког су Асоцијација медија и Асоцијација онлине медија суспендовали учешће у Сталној радној групи за безбедност новинара. У Београду је прошлог месеца била делегација Европске федерације новинара која је, уз остало, препоручила српским властима да безусловно штите слободу медија, а све случајеве угрожавања новинара брзо и ефикасно процесуирају.

Гајовић: Са дотичнима сам имао непосредан сусрет. Ми смо их примили у Министарству културе и информисања и обавили смо разговор. После неких 45 минута они су, по мом благом утиску, напустили Министарство прилично затечени. Када сам две недеље касније добио тај допис, био сам затечен. Мислим да су они то написали пре него што су дошли у Србију. Јер, ако они у том допису наводе нешто што очекују да ми урадимо, а ја им предочио да смо ми то већ урадили и доказао да смо то урадили, а они то написали, онда дозволите да закључујем да су они то написали пре него што су дошли.

Дошли су јако добро припремљени, са одређеним питањима. Међутим, када сам тражио конкретне доказе, чињенице, само су рекли – угрожена је слобода новинарства. Ја сам питао да ми кажу на шта тачно мисле и који су то примери. Они мени ниједан пример нису дали. А онда сам ја њима дао да је током 2016. и 2017. процесирано преко 200 или 300 пријава новинара да су били нападани, да им је ускраћена слобода кретања, мишљења, изношења мисли, а само седам је тужилаштво узело као озбиљну ствар.

Они нас посматрају као да смо банана земља и као да је овде дивљи запад. Овде није дивљи запад, ми нисмо банана држава, већ имамо законе по којима треба да се понашамо, који су хармонизовани са европском праксом и европским законима. Занимљиво је да они у том извештају то уопште не помињу, већ као да овде ништа не постоји.

РСЕ: Кажете да је од 300 пријава само седам узето у разматрање. Шта вама то говори, да новинари пријављују нападе без основа?

Гајовић: А да ли је пријава напада на новинара када се два новинара потуку у кафани, што се иначе врло често догађа. Како то третирати?

РСЕ: Пример који није туча у кафани су и новинари који су нападнути на инаугурацији председника. Поднели су пријаве, које је тужилаштво одбацило. Видели сте фотографије напада, мислите да ни ту није било места рекацији?

Гајовић: Имам велико поверење у државне органе и имам велико поверење да се држе слова закона. Према томе, ако су те пријаве одбачене, значи да није било могућности да се покрене било какав поступак у вези тог случаја.

РСЕ: Још једну Радну групу су напустила новинарска удружења, ону за израду Медијске стратегије. Министар културе је рекао да је готова. Да ли сте је ви прочитали?

Гајовић: Јуче сам почео да читам. Медијска стратегија се састоји из три дела, анализе, стратешких циљева и акционог плана. Анализа је готова, стратешки циљеви су ту негде, акциони план можемо да донесемо и после јавне расправе. Јавна расправа нам је јако важна.

РСЕ: Да ли ће се и колико Стратегија мењати у јавној расправи?

Гајовић: Потпуно, ако постоје основе. Ово говорим на основу искуства из 2013. године, када сам био члан Радне групе за израду сета медијских закона. На тим јавним расправама смо имали јако добрих сугестија, примедби, јако добрих решења. Само глуп човек не би усвојио то и уградио у законе. Исто ће бити и са Стратегијом. Мене интересује страшно шта ће рећи људи у Суботици, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару. То је неких пет градова где је план да направимо јавну расправу.

Медијска стратегија није закон, медијска стратегија је визија која нам служи у наредних пет година. Она предвиђа могућност да медијски буде свима нама боље, који се бавимо медијима. У том смислу, она је добар основ да у другој половини године покренемо измене и допуне она три медијска закона. Увиђам да су многе ситуације из 2013. године мало превазиђене и застареле, много има и нових медија, много платформи.

У том неком смислу, наравно да је све подложно променама, ако оне имају основ и ако процени Радна група, органи који се баве тиме, да их треба мењати. Мислим да се сви трудимо да буде много боље.

РСЕ: Да ли Стратегија има легитимитет, ако су Радну групу за њену израду напустила главна новинарска удружења?

Гајовић: На то питање могу да одговорим контра питањем. А где пише да медијска удружења треба да буду чланови Радне групе? Нигде не пише да они морају да буду. То је једна ствар.

Друга ствар је да се, нажалост, много више говори о онима који су напустили Радну групу, а готово се уопште не помиње оних 12. У питању је Радна група од 16 људи и уопште се не говори о оних 12 људи, који су крваво радили у претходном периоду да изнедре Медијску стратегију. Међу тих 12, има их јако пуно управо из удружења. Према томе, нетачно је да су радну групу напустила...

РСЕ: Удружења која окупљају највећи број чланова. НУНС са 3 702 члана, УНС који је, према подацима из протекле године, имао 2 306 чланова са плаћеном чланарином ... Колико су репрезентативна удружења о којима ви говорите, која су остала у Радној групи?

Гајовић: Могу поново да изразим жаљење што су они напустили чланство. Сматрам да то није добро јер ако је држава поверила некоме да уради један посао, а они прихватили да га ураде па га нису завршили, ја то зовем неодговорношћу.

РСЕ: Навели су разлоге напуштања.

Гајовић: Ако ћемо да разматрамо те разлоге, доћи ћемо врло лако до закључка да ти разлози не постоје. Они су постојали, осим када је у питању УНС, и у јулу месецу, када је формирана група. Методологија, коју је помоћник министра културе и информисања поставио у јулу 2017., и коју су прихватили сви чланови групе, су постојали и тада.

РСЕ: Разлози су и неефикасност, урушавање кредибилитета и обесмишљавање рада Радне групе. Ви кажете да је у њој шест или седам представника Владе. Са изласком новинарских удружења, оцене су да Стратегију доносе људи блиски власти?

Гајовић: Не, то апсолутно није утемељено. Претходну Стратегију је донело седам или осам чланова радне групе, од којих само један није био из државне власти. Сада их је било шест из државног дела, а осталих је било десет. Десет људи који не припадају власти.

РСЕ: Сада је тај број смањен, изласком представника удружења која окупљају највећи број чланова.

Гајовић: Смањен је за четири, али још увек је пандан. Али, не волим то поређење које сте ви ставили из једног разлога. Овде није ствар да ли је Медијска стратегија државна или удружења новинара. Ово је заједнички посао, који морамо да урадимо. Значи, ми морамо да се боримо за нашу професију и баш ме брига, мене као члана групе, да ли је неко из државе или не. Ја те поделе не волим.

Ми смо дали могућност да се то четворо који су напустили врате и нисмо попуњавали Радну групу са другима. Увек могу да се врате. Кроз јавну расправу очекујемо да они учествују. Замерио сам колегама из Европе јер су рекли да се узму у обзир сви прилози чланова Радне групе који су је напустили. Ја сам им рекао да су сви њихови прилози узети јер су драгоцени, они су јако добро радили. Сви су узети и имам уверавања људи који раде на томе да су узети.

РСЕ: Протеклог викенда опозиција је протестовала испред РТС-а после неуспелих разговора са представницима Управног одбора о извештавању уочи избора у Београду 4. марта. Уз телевизије попут Пинка, који директно преноси сваку конференцију за медије председника Србије и ТВ Хаппy, које су приватне, опозиција се окреће РТС-у као сервису свих грађана.

Гајовић: Медијски јавни сервис, као и све телевизије које имају националну покривеност, добили су лиценцу на основу које имају националну покривеност. Треба да буду под капом РЕМ-а, односно Регулаторно тело треба да врши надзор. Не могу ја да их контролишем, њих не контролише Министарство за културу и информисање.

Ако сам добро разумео, они захтевају смену генералног директора, главног и одговорног уредника информативног програма и председника Управног одбора због угрожености предизборног дела.

Међутим, без обзира што је легитимно право свакога да изађе на протест, мора се поштовати закон. Закон о медијским јавним сервисима до детаља регулише како се мења и генерални директор и председник Управног одбора РТС-а. Регулаторно тело бира чланове и председника Управног одбора. Значи, то је под независним Регулаторним телом за електронске медије.

РСЕ: За вас питање, да ли знате да је бивши директор Етнографског музеја и један од ваших претходника на месту државног секретара Мирослав Тасић био на скупу подршке рехабилитацији Милана Недића који су организовале екстремно десничарске организације, и током којег су се могли видети нацистички поздрави?

Гајовић: Мирослав Тасић Таса је, пре свега, мој друг и пријатељ. Врло се често виђамо, али са овим о чему ви причате, заиста нисам упознат и не знам зашто је он тамо био. Вероватно да је имао неке своје мотиве.

 

 

Коментари (2)

Остави коментар
пон

12.02.

2018.

Novinar [нерегистровани] у 22:53

BRUKA

Pristrasnost novinarke je fascinantna ... Tvrdnja da NUNS ima 3702 clana je toliko smesna, da je zaista neverovatno. Pa gde su clanovi onda na skupstinama Udruzenja, zasto se drze skupsine sa dvocifrenim brojem clanova? Koga onda predstavljaju celnici NUNS-a i Uns-a?

Одговори
пон

12.02.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 17:41

ostao je

bahat i samoljubiv kao i pre 20 godina. Užasan izbor za državnog sekretara.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси