УНС вести

06. 03. 2026.

Аутор: К. К. Н. Извор: УНС

Главна расправа по тужби Радоњића, Ромића и Курака против Славко Ћурувија Фондације – тужиоци бранили част и углед, СЋФ право реаговања на пресуду

У Другом основном суду данас је одржана главна расправа по тужби бивших припадника Државне безбедности Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака против Славко Ћурувија Фондације (СЋФ).

Сва тројица траже одштету од по пола милиона динара због саопштења које је, поводом ослобађајуће пресуде у суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије коју је донео Апелациони суд, објавила ова Фондација.  Тужбе су поднели јуна 2024. године, а обједињене су, на захтев Славко Ћурувија Фондације, шест месеци касније.

Више од годину дана је трајало припремно рочиште у овом случају, а Фондација је у међувремену добила пресуду Врховног суда у којој се наводи да је у ослобађајућој пресуди Апелационог суда дошло до грубих повреда закона.

Адвокаткиња тужилаца Зора Добричанин Никодиновић навела је данас да остаје при тужби и тужбеним захтевима. Она је истакла да циљ тужби није да се “узме новац од Славко Ћурувија Фондације, што показује и то да се тужиоци нису противили да се предмети споје”.

При наводима из одговора на тужбу остала је и адвокаткиња Славко Ћурувија Фондације Круна Савовић.

Радоњић – Не излазим у град после саопштења Славко Ћурувија Фондације

Милан Радоњић истакао је данас да је за саопштење Славко Ћурувија Фондације сазнао од супруге и ћерке које су овај текст прочитале, јер он не прати медије и друштвене мреже.

“Тог, следећег и наредних дана звали су ме пријатељи и родбина и питали шта сада то значи. Рекао сам им да не обраћају пажњу јер нисам хтео да се враћам и подсећам на цео случај. То је за мене ужасна и дуготрајна животна прича”, рекао је Радоњић.

Он је истакао да га је текст саопштења “врло повредио, да га вређа и даље, па чак и плаши у смислу личне егзистенције и бриге о породици”.

“Моја супруга и ћерка су биле јако повређене и уплашене јер нису могле да схвате да ме неко назива убицом, и то после кривичног поступка којим је пресуђено да нисам крив”, рекао је он.

Ромић је напоменуо да ни пре него што је Апелациони суд донео ослобађајућу пресуду, суд ни њега, ни његове колеге, није називао убицом.

“А онда сам доживео да на ме на порталу СЋФ тако назову. Нисам демантовао то што је написано. Све то што је написано није тачно, тенденциозно је и, по мом мишљењу, написано је са разлогом и дубљим циљем”, рекао је Радоњић.

Он је навео и да је “све време суђења за убиство Ћурувије СЋФ извештавала о томе, али да га је именовала у складу са законом, а да га је онда када је правноснажно ослобођен, назвала убицом”.

“Све то траје континуирано. И данас се осећам лоше, посебно што све ово доживљавам као својеврстан прогон, а да за то не постоји разлог. Коме ја треба да демантујем своју невиност после правноснажне пресуде? “, упитао је Радоњић.

Он је додао да га као човека, грађанина и оца боли то што је, како је истакао, “Славко Ћурувија Фондацији драже да ми будемо на оптуженичкој клупи, него да се нађу убице Славка Ћурувије”.

“Од када је објављено то саопштење ја не излазим, не идем у град и дружим се само са ограниченим бројем људи, члановима породице и ужим кругом пријатеља”, рекао је.

“Нисам херој, нити кукавица, али сам у кући и не желим да своју породицу излажем опасности”, рекао је Радоњић. 

Ромић: Ко треба да ме ослободи да би Фондација Славко Ћурувија прихватила да нисам крив?

Ратко Ромић изјавио је данас у суду да од 2014. године, када је почео да се води кривични поступак за убиство Славка Ћурувије, од Славко Ћурувија Фондације трпи “континуиране медијске притиске, те да је саопштење који је део спора само део његовог прогона од стране туженог”.

“Циљ је стварање у јавности општег утиска о мојој неспорној кривици, без обзира на правноснажну ослобађајућу пресуду”, рекао је Ромић и подсетио суд да је у притвору провео 9 година, 3 месеца и 6 дана, након чега је донета правноснажна ослобађајућа пресуда од стране Апелационог суда.

 

“Питам се ко треба у овој држави да ме ослободи да би Фондација Славко Ћурувија прихватила чињеницу да ја немам никакве везе са убиством Славка Ћурувије. Чак и након подношења ове тужбе, СЋФ наставља мој медијски прогон на својим сајтовима СЋФ и Цензоловка, а што преносе и други медији и што долази до шире јавности, да су наше тужбе део наставка притиска на њих”, рекао је он.

Ромић је навео да је и њима циљ да се случај убиства Славка Ћурувије реши на суду.

“Наглашавам да ова тужба нема за циљ било какво спутавање у вези са извештавањем у вези са убиством Славка Ћурувије. Управо супротно, циљ је да се подстакне да њихово извештавање буде тачно, проверено, истинито, објективно и непристрасно, као и да се сноси одговорност за оно што су изрекли и написали”, рекао је Ромић. 

Ромић је додао да “сматра да је саопштење допринело да код дела јавности провејава утисак да, без обзира на ослобађајућу пресуду, можда ту ипак има нешто, односно да је он ипак можда убица новинара Славка Ћурувије који је ослобођен”.

“Због тога ме људи избегавају, а део њих показује одређену резерву према мени и то се јасно манифестује у мом свакодневном животу. Етикетирајући ме као убицу, Фондација не само да ниподаштава одлуку Апелационог суда, већ ниподаштава и мој професионални интегритет у ресору ДБ, где сам био високи руководилац“, рекао је Ромић.

Уједно, каже,  угрожава и његов лични интегритет, достојанство, углед и част, узнемиравајући како њега, тако и чланове његове породице, пријатеље, познанике и све оне који га све ове године подржавају”, рекао је он.

Не дозвољавам, рекао је, “да ме након толико година тешке судске борбе и доношења ослобађајуће правноснажне пресуде неко назива убицом, па је то разлог подношења тужбе”, истакао је Ромић.

Он је нагласио да су “и његова деца, преко њега, изложена тешком медијском прогону, и то због његове непостојеће кривице, од самог почетка кривичног поступка до данас”.

“Одрасли су и стасали уз ореал моје непостојеће кривице. Како ћерка, тако и син. Моја супруга је можда највећа жртва свега овога. Морала је да се стара о мени док сам био у притвору, брине, васпитава и издржава децу и носи терет моје непостојеће кривице".

И Ромић је, као и Радоњић, а касније и Курак, истакао да није тражио деманти, као и да га нико из Славко Ћурувија Фондације није контактирао ни пре ни после објављивања саопштења.

“Није ми намера да добијем новац у овом спору, хоћу да добијем сатисфакцију. Спреман сам да повучем тужбу ако је тужена страна, како је предложено на прошлом рочишту, доставила финансијски извештај да јој је угрожено финанасијско стање”, рекао је Курак и додао да “не жели да му се спочитава да овом тужбом хоће да онемогући  СЋФ да ради”.

Курак: Дете ми је било изложено ругању, повређен сам и љут

Мирослав Курак рекао је данас да се након објаве саопштења осећао “повређено, разочарано и љуто”.

“Могу рећи да ми је теже било када су ми пријатељи и породица рекли за текст него када сам га сам прочитао. Посебно је то лоше утицало на моју децу, мог сина који је пунолетан и кћерку која је и сада малолетна”, рекао је он.

Курак је истакао да су га пријатељи и познаници, када су га позивали и говорили да су прочитали текст, питали да ли стварно ослобођен.

“Одговарао сам да је текст последица безобразлука и злонамерности и тенденциозности Славко Ћурувија Фондације. Замолио сам их да не обраћају пажњу на такве текстове”, рекао је Курак.

Ћерка иде у школу, рекао је, а у том тренутку је имала 14 година.

“Додатно, има врло специфично и ретко презиме. Била је изложења ругању друге деце да јој је отац убица и зликовац”, рекао је Курак.

И он је изјавио да мотив подношења ове тужбе није материјалне природе, већ да је “мотив да престане медијска хајка на њега, а самим тим и на његову породицу”.

Он је изјавио и да ће, уколико Славко Ћурувија Фондација на истом порталу напише великим словима извињење њему и члановима његове породице за објављени текст и претрпљени бол и увреду, повући захтев за материјалну надокнаду.

Савовић: Саопштење је дозвољено јер представља реакцију Фондације на пресуду

Адвокатица Славко Ћурувија Фондације Круна Савовић навела је да предлаже суду да одбије тужбу и тужбени захтев у целости као неоснован, с обзиром  на то да предметно саопштење поводом којег се води спор, представља реакцију туженог на пресуду Апелационог суда у Београду, те је као такво дозвољено.

 

 

“Њиме нису повређене лична права тужилаца. Предлажем да суд посебно узме у обзир пресуду Врховног суда Србије којим је утврђено да је правноснажном пресудом Апелационг суда у Београду учињена битна повреда закона.

“Напомињем да је Врховни суд у тој одлуци заузео став да Апелациони суд у Београду није правилно ценио кључне доказе у кривичном поступку”, рекла је Савовић.

Она је након рочишта истакла и да не би да прејудицира судску одлуку, али да може да изрази хладну професионалну наду да ће у овом случају јавни интерес бити заштићен.

„Сачекајмо писану, односно образложену пресуду", навела је она.

Добричанин Никодиновић: Текст који не показује поштовање ни према суду, ни према правном поретку, ни према самој пресуди 

Зора Добричанин Никодиновић навела је да предлаже суду да усвоји тужбени захтев.

Она је након рочишта изјавила  да је у тексту Славко Ћурувија фондације „наведено да су ‘ослобођени они који су убили новинара’“.

„Током кривичног поступка било је много увредљивих, клеветничких и оптужујућих текстова, уз кршење претпоставке невиности. Ми тада нисмо подносили тужбе – све смо, и моји клијенти и ја као њихов пуномоћник, трпели. Верујте ми, ни мени лично није било лако“, додала је Добричанин Никодиновић.

 

Додала је да се након свега што је чула у судници и лично осећа оштећеном јер ослобађајућу пресуду Апелационог суда види као „златну олимпијску медаљу“, с обзиром на то да је Ромића и Радоњића бранила од првог до последњег поступка.

„Након што је донета правноснажна ослобађајућа пресуда, истог дана је објављен текст који не показује поштовање ни према суду, ни према правном поретку, ни према самој пресуди. У њему су, уз кршење права до тада окривљених, а у том тренутку већ ослобођених лица, они и даље представљени као убице. Због тога су моји клијенти, сваки појединачно, одлучили да поднесу тужбе“, истакла је она.

Додаје да су је након реаговања СЋФ-а које су пренели и други медији људи питали да ли су заиста ослобођени.

„Већина људи не чита сајт Апелационог суда, већ оно што објаве медији. То је довело до забуне у јавности, али и до велике бриге код њихових најближих. Постављало се питање: Шта треба да урадимо, коме да се обратимо и шта треба да се напише да се једном престане са тврдњама да су они убице – јер нису. Да јесу, не би били ослобођени“, рекла је.
Ова тужба се, како је рекла, води по Закону о облигационим односима и нема никакве везе са Законом о јавном информисању.

„Дакле, није реч о гушењу новинарства или слободе изражавања. Напротив, наш циљ је да подстакнемо одговорно и слободно новинарство које ће тачно информисати грађане Србије, а не ширити нетачне и измишљене податке. У интересу је грађана да медији информишу, а не да дезинформишу јавност“, рекла је Добричанин Никодиновић.

Рекла је да су се они као тужиоци одмах сагласили са предлогом да се три поступка споје, јер то смањује трошкове за тужене.

„Ово није поступак у којем неко жели да се обогати. Реч је о заштити части и угледа људи који су правноснажно ослобођени, а ипак су у јавности представљени као убице, рекла је Добричанин Никодиновић.