Путовање кроз историју српске штампе
19. 12. 2025.
Студентски медији као школа новинарства
По уписивању факултета, студенти новинарства често траже место где могу да почну да граде каријеру и теоријска знања сa наставе примене у пракси. Тако велики број бруцоша, али и студената новинарства виших година студија постаје део студентских медија који се налазе при факултетима.
Последњих годину дана, од почетка студентских протеста до данас, значај студентских медија је порастао и они професионално прате своје колеге и извештавају о њима и њиховим активностима.
Како ући у свет медија?
О томе како је радити у студентским медијима, за сајт УНС говорили су успешни новинари, који су прве новинарске кораке направили у студентским медијима. Новинарка истраживачког портала КРИК Весна Радојевић присећа се како је дошла у редакцију Слушаонице 6, студентског радија на Факултету политичких наука.
Сасвим случајно, да будем искрена. Тадашња асистенткиња на катедри за новинарство Александра Угринић је позвала нас неколико да се придружимо тада тек основаној радијској емисији Факултета политичких наука Слушаоница 6. Била сам прва година факултета. И то је било идеално место за мене - јер сам схватила да је новинарство заправо занат. Наравно, факултет и теорија дају преко потребну основу за разумевање друштва, учврсте те у вредностима које желиш да пратиш, али научити да убедиш саговорника да говори, да му постављаш питања, да скратиш вест, да научиш шта је вест уопште, направиш занимљив прилог, препознаш детаље - е, то је занат. И изузетно је драгоцено да сам то могла да имам сваког дана док сам била на факултету.
Студентски медији су специфични и по томе што млади новинари буду једни другима уредници пошто су студентски медији углавном конципирани тако да студенти старијих година буду уредници млађим колегама. Тада они преузимају одговорност да критикују колеге, али и да их мотивишу. О искуству како је бити уредник студентског медија прича нам Младен Саватовић, новинар телевизије Н1 и бивши главни уредник Универзитетског Одјека с Филозофског факултета у Новом Саду.
Ми смо се поделили тако да смо Одјек стварно доживљавали као да је наш заједнички пројекат. Није то био мој пројекат или било ког појединачног уредника или новинара који је писао за Одјек. Једноставно, сви су имали слободу да кажу шта мисле, да направе, то јест осмисле текст како они желе. Некада је било ситуација када, рецимо, новинар не напише текст по недељу дана, две недеље, па онда седнемо, па се договоримо да поделимо посао. Све је била ствар договора. Притом имали смо и професорице које су нам предавале, које су биле изнад нас. Надгледале су, вршиле су мониторинг и биле додатна помоћ и мотивација да радимо.
Студентски медији новинарима дају простор да се искажу као аутори, да схвате којим темама желе да се баве. У великим редакцијама новинари често пишу на већ задате теме и ретко имају прилику да се баве темама за које они лично сматрају да су важне.
С тим становиштем сагласан је и новинар Недељних информативних новина (НИН) и бивши уредник Студентског дневног листа (СДЛ), који је настао на Филозофском факултету у Нишу Алекса Анђелић.
Оно што је важно у било ком послу, а нарочито у новинарству, је искреност - да заиста радиш оно што осећаш срцем, а не да се бавиш одређеним темама само да би ти неко рекао “браво” или аплаудирао, а које не осећаш. Све остало се учи искуством. Прве написане вести, извештаји, интервјуи, колумне... Све је то настало у СДЛ-у, а управо ти први кораци су ми били веома важни како бих изградио свој стил, открио шта ме интересује, исказао своје ставове, и знатно су ми олакшали све оно што је долазило након тога.
Прва адреса
Медији су се због друштвено–политичке ситуације у претходних годину дана много променили. Посебно су се променили студентски медији, који су се по природи ствари нашли у фокусу јавности јер су они били прва веза између студентског покрета и јавности. О томе како су се студентски медији променили у последњих годину дана прича нам Анђелић, који објашњава да се рад студентских медија доста разликује од периода када је он радио у студентском медију.
Младе колегинице и колеге који раде у студентским медијима последњих годину дана раде озбиљан посао. Показали су колико мала редакција може да допринесе нечему тако великом, важном за друштво, један историјски тренутак, а то је студентска побуна и борба за правдом. Искусили су како изгледа рад на терену, који није типичан (свакодневан) и са којим се моја генерација током студирања није сусретала. То искуство ће им бити и те како корисно у будућем раду. Моја генерација се у СДЛ-у није бавила политичким темама, колико то раде редакције последњих годину дана. Допада ми се овај искорак.
Млади новинари из студентских медија су током претходних годину дана проживели много тога. Од извештавања с масовних протеста, преко извештавања с локалних избора у Косјерићу, Зајечару, Сечњу, Мионици и Неготину, до полицијске бруталности према демонстрантима и новинарима, а која је обележила лето за нама. Осим тога, новинари студентских медија су свакодневно пратили сваки корак студената. Саватовић сматра да је то највећа добит коју су млади новинари могли да добију.
Мислим да то је бацање у ватру, што би се рекло. Тако сам и ја научио посао, није ту било много припреме, није ту било много неких савета искусних колега, то је једноставно баце те и ти се или снађаш или не снађеш. Ситуација је таква каква јесте, па ти онда „хваташ“ поуке, шта си добро урадио, шта ниси добро урадио. У сваком случају мислим да су се добро снашили, да су доста научили. Нажалост, када је велика криза и када постоји опасност, најбоље се научи посао. Када су то прошли и када су то проживели мислим да ће им сада свака друга тема којом се буду бавили у будућности бити лакша.
Студентски медији су током месеци праћења студената у блокади постали релевантан извор информација за све заинтересоване грађане, али такође и за колеге из медија.
Радојевић каже да како су сами студенти показали колико је важан њихов политички и друштвени покрет, тако су и студентски медији показали моћ.
Радимо проверу чињеница увек сами, наравно, али нам је често за неке информације о протестима прва адреса била нека студентска редакција или налози на мрежама студената у блокади.
Криза ће проћи, а онда ће бити потребно да студентски медији наставе да раде. Саватовић сматра да је потребно да се студентски медији подрже и да им се омогући финансијска стабилност како би напредовали и остварили већи утицај.
Млади су показали да нису летаргични, да итекако желе да раде, да желе да се баве информисањем. На студентима је да се, када ово све прође, изборе за то да студентски медији добију статус који заслужују, да остану релевантни, да им се помогне, да им се повећа видљивост, да им се омогуће средства путем суфинансирања, да то не буде искључиво на нивоу ентузијазма. Када смо радили у Одјеку, радили смо захваљујући ентузијазму који смо имали. Нисмо имали никакве плате, бенефиције или нешто слично. Зашто не би, рецимо студентски медиј аплицирао на неки конкурс који би расписало Министарство информисања, уместо да се рецимо дају силни милиони Информеру и сличним провладиним таблоидима, зашто се не би тај новац преусмерио на студентске медије који ће се бавити студентским питањима?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.