Sajam graficke i papirne industrije UNS
Sajam graficke i papirne industrije UNS
Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Гајовић: Предлози изашлих чланова су у медијској стратегији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

12. 01. 2018.

Аутор: Јелена Петровић Извор: Н1

Гајовић: Предлози изашлих чланова су у медијској стратегији

Сва четири члана која су напустила радну групу за израду Медијске стратегије могу у сваком тренутку да се врате, рекао је Александар Гајовић, државни секретар у Министарству информисања гостујући у емисији Н1 директно. Гајовић је навео и да су предлози чланова који су напустили радну групу увршћени у стратегију.

Из Радне групе за израду Стратегије развоја система јавног информисања у Србији до 2023. године, у октобру су иступили представници Асоцијације медија Далила Љубичић, Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић и Коалиције новинарских и медијских удружења (Независно удружење новинара Србије - НУНС, НДНВ, Асоцијација независних електронских медија, Локал прес и Асоцијација онлајн медија) Недим Сејдиновић, а последњи је то учинио независни експерт Дејан Николић.

Гајовић је оценио, без обзира на то, да постојећа Радна група, према његовом мишљењу, има легитимитет. "А што се толико пажња посвећује овим четворо што су изашли, а не ових 12, који су велика имена наше медијске сцене... Има новинара, има медијских удружења", каже Гајовић.

По ком правилнику, уредби пише да морају представници удружења да буду ту, питао је државни секретар.

Гајовић је истакао да је медијска стратегија "медијски Устав", а да су члановима који су напустили радну групу врата отворена. Тврди да је Министарство учинило велики напор и много компромиса да се они врате.

Када документ буде готов, биће организована и јавна расправа у Новом Саду, Београду, Нишу, а постоји идеја да буде одржана и у Крагујевцу, јер и у том граду има много медијских проблема, навео је.

Казао је да ће свако моћи да да свој предлог и кад се нацрт буде нашао на сајту Министарства.

Министарство је исказало у формирању Радне групе једну велику одговорност чињеницом да је хтело да покрије све сегменте, навео је и оценио да је то што су поједини чланови изашли и нису желели да доврше задатак који им је поверен - врстом неодговорности.

Сејдиновић: Нисмо хтели да будемо алиби

Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић, који је и сам иступио из Радне групе, каже да је тај чин био веома одговоран у том тренутку, и да је после повлачења великих удружења (7 новинарских удружења) рад групе обесмишљен. Каже да су остали представници неких удружења, али да су они, по његовом дубоком уверењу, блиски власти.

Представници државе се крију и међу онима који се представљају као представници медијских удружења, додао је.

Казао је и да сумња у њихове стручне способности и добре намере.

Подсетио је да је Радну групу напустио због методологије рада.

Представници наше коалиције препознали су опасност да ћемо бити коришћени као алиби за нека решења која држава хоће да уврсти у медијску стратегију, рекао је Сејдиновић и додао да је то "игра" пред међународном заједницом. Истакао је да нису хтели да буду принуђени да потписују неке документе, у којима се налазе решења против којих се боре.  

У анализи стања хтео сам да се констатује једна реченица, да поједини медији који континуирано крше кодекс, добијају, супротно правилнику, огромна средства, дакле - једна обична констатација, ординарна чињеница у анализи стања, и неки од тих представника удружења, рекли се нису сложили с тим, навео је.  

Био бих одушевљен уколико би већина наших предлога била у стратегији, рекао је Сејдиновић, али, истиче да је Министарство унапред изашло са предложеним решењима, пре него што је радна група почела да ради, па је скептичан око тога.

Владавина права у овој земљи је, по мишљењу не само нас, представника медија и цивилног друштва, већ и релевантних међународних фактора, велики проблем Србије. Имамо и медијску стратегију и сет закона који уз одређене пропусте, јесу добри, и у пракси су се претворили у своју супротност, каже Сејдиновић.

Један од примера је Танјуг, каже гост Н1, али додаје да он није једини. Истакао је и пројектно финансирање медија које се изврнуло у своју супротност, па се средства додељују медијима блиским власти. Додао је да се није смањио утицај државе, иако је то био циљ таквог начина доделе средстава.

Министарство о Политици и Новостима после медијске стратегије?

Сејдиновић је нагласио проблеме око Политике, Танјуга и Вечерњих новости.

Танјуг је питање владавине закона, одлуком владе је престао да постоји, а ради још, а питања Политике и Вечерњих новости су врло озбиљна питања... То није медијски проблем, ни политички, то је врло озбиљан проблем и у њему се говори вероватно о врло великим коруптивним радњама... И код претходног министра и државног  секретара видели сте страх да о томе говоре", рекао је Сејдиновић.

Како је констатовао, "Министарство испуњава налоге који долазе из ванинституционалних центара моћи".

Гајовић је рекао да се слаже да постоје проблеми око Политике, Новости, Танјуга, додаје и новосадски Дневник, али наводи да у осталом није сагласан са Сејдиновићем.

"Некад морају да се стекну законски услови да се нешто примени... Танјуг ради, али се нису стекли услови за то што призива Недим, и што призивају још неки".

Каже да се то (да нема законских услова) односи и на Танјуг и Политику и Новости, "који су три различита случаја". 

Сејдиновић је на то рекао да Танјуг ради зато што је Вучић рекао да остаје.

Министарство ће морати да се бави власничком структуром Политике и Новости, али после медијске стратегије, рекао је Гајовић, који је мишљења да није тешко доћи до тога ко су власници.

Гајовић се не слаже ни  са тврдњом Сејдиновића да се суфинансирају медији блиски власти. Ипак, на констатацију да су поједини медији извештавали о бројним примерима такве доделе средстава локалним медијима, рекао је да Министарство културе нема никакве ингеренције на локалу.

Министарство управе и локалне самоуправе је за то надлежно, додао је, говорећи о пројектном финансирању. Гајовић је рекао да Министарство културе има само једну притужбу и спор на суду, и додаје да је то врло неутемељена примедба.  

"То суфинансирање је под великом лупом јавности, и ја ћу то гледати као очи своје, да нема ни једне једине примедбе у времену које предстоји", додао је.

Став изашлих удружења према стратегији

Враћајући се на Радну групу, Гајовић је оценио да је она "аутономна и независна, и да на њих нико није утицао". Навео је да има само командну одговорност за медијску стратегију, и да нема никаквог утицаја на њу.  

На питање какав је став удружења која су изашла из приче, ако не прођу њихови предлози у стратегији, Сејдиновић одговара да, за њих, та стратегија неће бити легитимна. О свим тачкама ћемо јавно да се изјаснимо и да понудимо решења која су битна, али не желимо да јој дајемо (таквој) легитимитет, додао је.

Мени је ова прича да државни секретар не утиче на медијску стратегију, а да су чланови Радне групе аутономни, помало комична, закључио је Сејдиновић.

О сету медијских закона

Говорећи о сету медијских закона, донетих 2014. године, Гајовић каже да је поносан на те законе и на чињеницу да су хармонизовани са европским законодавством.

"Мислим да јесте проблем, што се они не примењују, а могу да се примене", рекао је и додао да постоје органи који их надзиру, и који би требало да их санкционишу.  

"Зашто тај који је повређен не примењује законе, не пише тужбе, то питање није за мене", рекао је. Врло срчано сам бранио те законе, у тренуцима кад су нападани, они су свакако бољи него они претходни, и ту ћемо се сви сложити, а раније сам рекао да ће нека нова радна група за четири, пет година, урадити законе који су бољи од ових сада, навео је.  

Каже да верује да ће ускоро неки закони бити допуњени и уређени.

Коментари (1)

Остави коментар
пет

12.01.

2018.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 14:15

Dopune i izmene medijskih zakona?

U poslednjoj recenici ovog teksta g. Aleksandar Gajović, državni sekretar, "kaže da veruje da će uskoro neki zakoni biti dopunjeni i uređeni."

Veruje i moja malenkost, da ce uskoro, na primer:

- na pocetku Zakona o javnom informisanju i medijima biti dato znacenje osnovnog (ustavnog) pojma: "javno informisanje";

- naziv Zakona o elektronskim medijima biti uskladjen sa odredbom o njegovom predmetu iz clana 1. koja glasi: "Ovim zakonom uređuju se ... uslovi i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga ... .":

- naziv Zakons o javnim medijskim servisima biti promenjen u Zakon o javnim medijskim sluzbama.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси