Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
18. 05. 2011.
O Zemunskom klanu: Demanti i odgovor
Medijska prepiska: Agencija Beta protiv Zorana Janića
Dodela nagrade Zoranu Janiću za serijal „Kabinet doktora Koštunice“ objavljen u e-novinama, bio je povod da se oglasi Novinska agencija Beta koja je protest uputila Nezavisnom udruženju novinara Srbije jer je ovo udruženje, zajedno sa američkom ambasadom – nagradilo stalnog saradnika e-novina. Razumljivo, na pismo Bete reagovao je Zoran Janić. Ovu medijsku prepisku objavljujemo u celini
Poštovani, u jednom od radova, nedavno nagrađenom za istraživačko novinarstvo, iznete su veoma teške i apsolutno neistinite optužbe na račun Novinske agencije Beta zbog čega vam upućujemo najoštriji protest.
U pitanju su optužbe u tekstu Zorana Janića, jednog od ovogodišnjih dobitnika nagrade za istraživačko novinarstvo, da je Beta uoči ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, sarađivala, odnosno "objavljivala saopštenja" Zemunskog klana. Pripadnici tog klana su ubili srpskog premijera, pa je objavljena kvalifikacija još teža.
Ne znamo koji su motivi autora Janića za iznosenje takvih optužbi, ali znamo to da su apsolutno netačne i, budući da su neproverene, zlonamerne. Takva neistina, objavljena u tekstu koji je dobio uglednu nagradu za iztraživačko novinarstvo nanosi ozbiljnu štetu ugledu agencije Beta.
Prvi korak u istraživačkom novinarstvu je proveravanje činjenica, a to autor nije uradio. Da je proverio činjenice, ne bi mogao da kontruiše optužbu kako su ..."pomenuta pisma članovi klana (Simović i Krsmanović) nosili svojeručno u agenciju Beta, čije ih je uredništvo potom objavljivalo bez pogovora"... i kako bi bilo neophodno" "sudskim putem istražiti zašto su, i po čijem nalogu, tzv. ugledni mediji, poput Bete, objavljivali saopštenja Zemunskog klana".
Da je nagrađeni autor pristupio tom prvom koraku, i proverio činjenice koje navodi, ne bi mogao da objavi neistinu takve vrste. Da ponovimo: Beta NIKADA nije objavljivala saopštenja Zemunskog klana.
Osim što je objavljena neistinita optužba, kontekst u kojem je ona objavljena sugeriše da je takva optužba potekla od advokata Srđe Popovića, da je ona deo njegove krivične prijave, kao i da se oslanja na istragu tokom akcije Sablja u kojoj je utvrđena neistina. Sve je to olaka improvizacija nagrađenog autora. Advokat Popović u svojoj krivičnoj prijavi ni spomenuo nije Betu niti neki drugi medij.
Novinska agencija Beta je već 17 godina jedan od najpouzdanijih i najuglednijih medija u jugoistočnoj Evropi. Reputaciju objektivnog, pouzdanog i profesionalnog medija Beta i njeni novinari gradili su godinama, izlažući se mnogobrojnim rizicima i na to smo ponosni.
Spremni smo, ukoliko ste zainteresovani, da Vam pružimo i dodatne informacije u vezi sa ovim slučajem, ako smatrate da je to potrebno.
Srdačno, Ljubica Marković, direktor; Ivan Cvejić, glavni i odgovorni urednik
ZORAN JANIĆ: ODGOVOR NA BETIN DEMANTI
U demantiju uredništva Bete, u čijem potpisu stoje imena Ljubice Marković, direktora, i Ivana Cvejića, glavnog i odgovornog urednika, opovrgavaju se neke tvrdnje iznete u nagrađenom serijalu e-novina “Kabinet doktora Koštunice”, čiji sam ja autor.
Uredništvo Bete najoštrije protestuje što sam u spornom tekstu, kako kažu, izneo neke “apsolutno netačne, zlonamerne optužbe“ na račun njihove agencije: „U pitanju su optužbe... da je Beta, uoči ubistva premijera Srbije Zorana Djindjića, saradjivala, odnosno ’objavljivala saopštenja’ Zemunskog klana... Da je (autor) proverio činjenice, ne bi mogao da konstruiše optužbu kako su ...’pomenuta pisma (Ljiljane Buhe) članovi klana nosili svojeručno u agenciju Beta... Da ponovimo: Beta NIKADA nije objavljivala saopštenja Zemunskog klana.“
S tim u vezi izjavljujem sledeće: agencija Beta jeste objavljivala navode iz pisama Ljiljane Buhe, koja jesu bila saopštenja Zemunskog klana, kako je na sudu dokazano, i o tome postoje verodostojni i lako proverljivi dokazi, kako u sudskim spisima tako i u arhivima Bete i drugih medija. Podsetiću autore demantija da je upravo Beta u vesti pod naslovom “Zemunci me terali da otrujem muža“ od 30. novembra 2005. donela svedočenje Ljiljane Buhe, gde se, između ostalog, kaže: Ljiljana Buha je rekla da su je (...) optuženi, braća Miloš i Aleksandar Simović, doveli ispred prostorija novinske agencije Beta i naredili joj da tamo dostavi pisanu izjavu u kojoj optužuje supruga: “Imaš pet minuta vremena, ako se budeš duže zadržala, mi ulećemo gore”, rekla su joj njih dvojica, izjavila je ona.
To je, dakle, vest koju je objavila sama agencija Beta, a činjenica je, isto tako, da se pomenuta agencija godinama unazad hvalila ekskluzivnim informacijama koje potiču od poverljivih izvora upravo iz redova Zemunskog klana, pa ovom prilikom podsećam autore demantija na sledeće tekstove:
U NIN-u br. 2716 od 16. januara 2003, u tekstu pod naslovom “Šta sve zna Ljiljana Buha?” autora Slobodana Ikonića, stoji sledeća konstatacija: Vest nije došla iz Tužilaštva već iz agencije Beta, koja je do nje došla svojim kanalima i javnosti je predočila 10. januara ove godine. Ljiljana Buha je, kako saznaje Beta, Tužilaštvu saopštila da je ona samo ‘na papiru’ vlasnik firme ‘Difens’, ali da firmom upravlja njen suprug, koga je optužila da nastoji da je potpuno ostavi bez imovine.
Glas javnosti od 11. januara 2003. prenosi sledeću Betinu agencijsku vest: Beograd (Beta) - Ljiljana Buha, supruga zemunskog biznismena Ljubiše Buhe, dala je iskaz u Okružnom tužilaštvu u Beogradu u kome je rekla da misli da je njen suprug organizovao miniranje firme "Difens" u Zemunu krajem prošle godine, rekli su Beti dobro obavešteni izvori.
I Večernje novosti od 30. novembra 2005, u autorskom tekstu D. P. Veljkovića (“Šiptar naredio da otrujem muža“) pominju glavnog urednika Bete u kontekstu saopštenja Zemunskog klana:
Diktirali mi pismo Beti
- Spasojević i Luković Kum izdiktirali su mi pismo i odveli me da ga predam glavnom uredniku agencije Beta - ispričala je Buha.
Na pitanje sudije Nate Mesarević da li je razmišljala kako će to pismo da deluje na njenog muža, decu, familiju, svedok je odgovorila:
- Naravno da sam znala! Šta sam mogla da uradim?
- Ne postavljajte mi pitanja, to radite tamo gde su vas naučili i gde ste odlazili! - sasekla je sudija Mesarević.
Dakle, jedina ispravka koju bih danas naknadno mogao da unesem u sporni deo teksta jeste činjenica da su braća Simović čekala Ljiljanu Buhu ispred zgrade Bete, i nisu svojeručno odneli saopštenje Zemunskog klana u redakciju, već je to učinila Ljiljana Buha. I Ljubica Marković, kao direktor i Dragan Janjić, kao urednik, u tom trenutku nesumnjivo su znali da je Ljiljana Buha imala status lica u bekstvu za kojim je raspisana poternica, ali se nisu setili da pozovu policiju i kažu ko je taj njihov poverljiv izvor, kojem je poznato gde se nalazi žena za kojom je policija tada uveliko tragala.
Podsećam autore demantija i javnost da uredništvo Bete time potpada pod udar člana 332 Krivičnog zakonika, u kojem se govori o “neprijavljivanju krivičnog dela i učinioca” (zaprećena kazna je dve godine).
Ono čega bi autori demantija želeli da se ovom prilikom javno odreknu jesu ne samo neke neugodne činjenice koje se tiču novinske agencije Bete u periodu 2001-2005, nego i njihove vlastite prošlosti, a što stoji u vezi, kao što se može pretpostaviti, u prvom redu sa događajima uoči atentata na premijera Đinđića, to jest medijske pripreme javnosti pred sam atentat. Jer pisma Ljiljane Buhe (“saopštenja Zemunskog klana“) imala su za cilj da javnosti predstave Zorana Đinđića i krug ljudi oko njega kao izdajnike i kriminalce, koji ne zaslužuju ništa drugo nego da budu ubijeni ili strpani u zatvor.
Ovde dolazimo i do glavne spone Zemunskog klana i novinske agencije Beta – do Ljiljane Nedeljković, nekadašnje urednice Bete, a kasnije ozloglašene šefice Koštuničinog kabineta, koja je javno govorila kako je Beta njena agencija i kako moraju da rade ono što im ona kaže.
Uostalom, zar autori demantija misle da je slučajnost to što je čovek koji je, pri primopredaji vlasti 6. oktobra, poslužio kao veza između predsednika Miloševića i Koštunice bio novinar Bete, a da je isti novinar u kontakt doveo i novog predsednika sa generalom Pavkovićem i šefom KOS-a?
Za jednu malu i respektabilnu novinsku agenciju koja “reputaciju objektivnog, pouzdanog i profesionalnog medija ...gradi godinama“, to je svakako veliki diplomatski uspeh, ali ono što sud mora utvrditi jeste jedna krajnje jednostavna stvar: Zašto su Šiptar i Kum vozili Ljiljanu Buhu upravo u Betu, a ne, na primer, u Tanjug, Fonet ili, nedajbože, Rojters?
Saopštenje NUNS-ovog žirija
Žiri NUNS-ove nagrade za istraživačko novinarstvo nije imao nikakvog razloga da sumnja u integritet bilo kog učesnika na konkursu, niti da proverava svaku rečenicu objavljenu u njihovim radovima. Pogotovo u situaciji kada te tvrdnje nigde do sada nisu osporene.
Žiri NUNS-a je radio - kao i ranije - sa pretpostavkom da su učesnici novinari bona fide.
Smatramo da je, ako bilo ko ima problema sa nekim od nagrađenih radova, potrebno da to razmotri sa samim autorom.
Beograd, 16. maja 2011. Preuzeto sa: www.nuns.rs
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.