Vesti
29. 04. 2015.
Najveći pad slobode medija i u SRB
Srbija je kada se radi o slobodi medija jedna od zemalja koja je zabeležila najveći pad u 2014. u odnosu na godinu pre. Sa karakteristikom delimično slobodne, Srbija je rangirana na 80. mesto od 199 zemalja, zajedno sa Hrvatskom i Indijom, prema danas objavljenom izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus.
U izveštaju o slobodi medija u svetu u 2014. godini, ta organizacija ističe da je od 2009. u prošloj godini zabeležen najmanji broj zemalja u kojima je došlo do znatnog poboljšanja kada se radi o slobodi medija - 8, dok je istovremeno broj zemalja u kojima je došlo do znatnog pogoršanja najveći u poslednjih sedam godina - 18, a globalna sloboda medija najniža u više od 10 godina.
Srbija je, pored, između ostalih, Grčke, Hongkonga, Islanda i Južne Afrike, među zemljama sa najvećim pogoršanjem medijskih sloboda, koje su, kako navodi Fridom haus, politički veoma različite.
Fridom haus ocenjuje da to nagoveštava da globalno pogoršanje slobode medija nije ograničeno samo na autokratije ili ratne zone.
Srbija je u odnosu na 2010. godinu pala za sedam poena, dok je u odnosu na 2013. ostvarila pad od tri poena, što je najveći pad posle Venecuele i Turske.
"Vlada premijera Aleksandra Vučića pokušavala je da ograniči izveštavanje o poplavama koje su pogodile zemlju prošlog maja i usmerila povećanu neprijateljsku retoriku i uznemiravanje na nezavisne novinare. Takav pritisak je najverovatnije motivisao televizije da otkažu važne političke duele", navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Ta organizacija dodaje da je Srbija u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu pala za tri poena, najviše zbog "povećanog vladinog uznemiravanja novinara i ograničavanja njihovog rada, kao i pada u raznovrsnosti medija posle ukidanja nekih od glavnih političkih tok šou emisija".
Kada se radi o celom balkanskom regionu, Fridom haus ocenjuje da je u nekim zemljama i dalje prisutno kršenje slobode medija koje se ogledalo u tome da su se političari i poslovni ljudi pozivali na kršenje propisa o kleveti i uvredi da bi izvršili pritisak na kritičko izveštavanje, kao i u provladinom izveštavanju na javnim televizijama, pritisku političara i vlasnika na urednike, što vodi ka autocenzuri, uznemiravanju, pretnjama i napadima na novinare koji su ostali nekažnjeni i u netransparentnim vlasničkim strukturama.
Od bivših jugoslovenskih republika najbolje je rangirana Slovenija (slobodna), koja deli 41. mesto sa Kiprom, Dominikanskom Republikom, Litvanijom i Vanuatuom, dok je najgore rangirana Makedonija (delimično slobodna), koja deli 125. mesto sa Ukrajinom. Crna Gora (delimično slobodna) se nalazi na 78. mestu, zajedno sa Salvadorom, Kosovo na 97. mestu, koje deli sa Albanijom, Indonezijom, Malavijem i Panamom, a BiH (delimično slobodna) deli 107. mesto s Argentinom, Grčkom i Nigerom.
Fridom haus zaključuje da su se medijski uslovi znatno pogoršali u 2014, jer su se novinari širom sveta suočavali sa pojačanim ograničenjima slobodnog protoka vesti i informacija, uključujući i ozbiljne pretnje po njihove živote.
Vlade su koristile taktike, uključujući i hapšenja i cenzuru, da bi ućutkale kritičare.
Teroristi i druge nedržavne snage otimali su i ubijali novinare koji su pokušaali da prate oružane konflikte i organizovani kriminal, navodi Fridom haus.
Ta organizacija dodaje da su bogati vlasnici koji dominiraju privatnim medijima u velikom broju zemalja uticali na izvešavanje kako bi podržali svoje vlade, političke partije ili vlastite interese.
Čak su se i demokratske zemlje, ukazuje Fridom haus, borile da se nose sa navalom propagande iz autoritarnih režima i ekstremističkih grupa.
Komentari (1)
ostavi komentar30.04.
2015.
Sta je "sloboda medija"?
U vestima iz medija UNS-a od 29.04.2015. jedan od naslova glasi: "Najveći pad slobode medija i u SRB", dok naslov iznada clana clan 50. Ustava Republike Srbije takodje glasi: "Sloboda medija".
OdgovoriU clanku "Vikipedije" na engleskom jeziku - "Sloboda stampe" ("Freedom of the press") prva recenica glasi: "Sloboda štampe ili sloboda medija je sloboda komuniciranja i izražavanja kroz medije, uključujući razne elektronske medije i objavljene materijale", dok u pomenutom clanu Ustava prva dva stava glase:
"Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom."
S obzirom na prethodno navedena shvatanja i objasnjenja opravdano je postaviti i traziti odgovor na pitanje: da li se sloboda medija shvata kao sloboda informisanja, komuniciranja i izrazavanja kroz medije (sredstva informisanja), ili kao sloboda osnivanja medijskih i radio-difuznih preduzeca i organizacija?