Vesti
19. 03. 2015.
Jad i beda novinarstva
Uporno me proganja utisak, a voleo bih da me vara, da je srpsko novinarstvo potučeno do nogu i da se još dugo neće oporaviti od poraza koji mu je u utorak uveče (Upitnik, RTS 1) zadao naš premijer.
Taj “intervju” bio je duel neravnopravnih učesnika. RTS je pred kamere poslala nepripremljenu, indisponiranu, uplašenu voditeljku, sa unapred pripremljenim i zakovanim pitanjima koja su joj vezala i ruke i jezik.
Jedini koji su profesionalno odradili posao bili su kamermani i reditelj; njihovo zumiranje lica voditeljke ovekovečilo je antologijske slike straha.
Straha koji ju je paralisao.
Naš premijer se poigravao s njom, degradirao je, ponižavao, autoritativno vladao situacijom i nemilosrdno je saterivao u ćošak.
Ni kompliment “da je jedna od najpametnijih žena u Srbiji” nije joj pomogao da se oslobodi hipnoze.
Ona s njim nije razgovarala; na svako njegovo kontrapitanje, na njegovu (opravdanu) kritiku uređivačke politike RTS-a (primer: poskupljenje struje) odgovarala je užasnutim izrazom lica i mrmljanjem koje se pretvaralo u “gutanje sopstvenog jezika”.
Ne samo da nije smela (ili nije znala) da odgovori šta je Vlada Vojvodine do sada uradila za građane te Pokrajine, nego mi se čini da ne bi smela da odgovori ni da je naš premijer upitao kako joj je ime i prezime. Ili se ne bi setila kako se zove.
Moja prva asocijacija na ovaj neravnopravan duel bila je scena iz dokumentarne serije BBC-a “Planeta Zemlja”, u kojoj antilopa zaleđenih očiju stoji hipnotisana i čeka da je tigar rastrgne.
Toliko je u tom Upitniku bilo prilika, loših prvih servisa njenog gosta, da je voditeljka imala prilike da se trgne, vrati u igru i našem premijeru pošalje bar jedan precizan “ritern” i stavi mu do znanja s kime ima posla.
Ništa od toga. U strahu da ne razljuti gosta i ponašajući se kao krotka domaćica, voditeljka je brže-bolje prelazila preko poluneprijatnih pitanja (kafana kao prvi objekat Beograda na vodi, Železara, pad helikoptera…) i nabacivala mu loptu da bi on mogao efektno da poentira. Naš premijer joj čak nije dozvolio ni da pročita unapred pripremljena pitanja, toliko je kipteo od želje i pucao od nestrpljenja da gledateljstvu saopšti sve podatke koje ima, da prikaže sve slike i grafikone, da kaže sve što je naumio.
Kakva pitanja, kakvi bakrači…
Bilo je to veče demonstracije nemoći novinarstva, kao kad je Bajern s 4:1 ponizio Real Madrid. Odlično pripremljen (kao da ga je spremao Alister Kembel), naš premijer je ponizio novinarstvo “u gostima”. Bila je to još jedna propuštena dobra prilika profesionalnog novinarstva. Ne zarad sebe i potrebe da pokaže svoju moć, nego da potvrdi svoju važnu ulogu u društvu, i zbog građana (i pretplatnika RTS-a) koji (i dalje samo teoretski i u reklami) imaju “pravo da znaju sve”.
Gledao sam Upitnik širom zatvorenih očiju. Od stida i sramote.
Nedorasla voditeljka namerno je žrtvovana i gurnuta u čeljusti ovog političara. Način na koji je RTS degradirao svoju prvu TV zvezdu zaslužuje svaki prezir i osudu. Namerno ili slučajno, RTS ju je položio na oltar udvorništva i slugeranjstva dnevnoj politici. Prisustvovali smo sramotnom opelu jednom zanatu.
Da se razumemo, nije ovo tekst-naricaljka nad sudbinom voditeljke. Ona je od utorka uveče postala paradigma jada i bede srpskog novinarstva.
Nema više “upitnika”, sve je jasno kao suza. Kakva sedma sila; naš premijer smestio je novinare tamo gde i inače misli da im je mesto – u deveti krug Pakla.
Iskoristio je Upitnik (RTS 1, 17.3.2015) da visoko podigne lestvicu nadmoći političara i efektno poentirao dokazujući beskorisnost novinara.
Svaki televizijski novinar od integriteta koji s njim ubuduće bude hteo ozbiljno da razgovara, prvo će morati da od svojih šefova i gazda dobije maksimalnu samostalnost, da bi uopšte mogao da s našim premijerom otpočne razgovor “jedan na jedan”.
Jer ovako dalje nema smisla: da novinar(ka) bude džak-sparing partner odlično pripremljenom premijeru.
I svaki put ista monodrama, bez trunke improvizacije, u kojoj nema mesta za statistu. Novinara.
Još sve nekako verujem da će se RTS odvažiti i izraziti odbojnost prema ovoj novoj vrsti mobinga.
Komentari (2)
ostavi komentar20.03.
2015.
Tužan dan novinarstva
Bilo je jako tužno gledati sumrak profesije u "Upitniku". Bilo je žena koje su izveštavale iz rata, zemljotresa, pa se nisu toliko tresle od straha kao Olivera Jovićević pred premijerom. Opaska da je najpametnija novinarka je najveći cinizam ikad izrečen u profesiji, jer kakvi su drugi ako je to bila pamet i hrabrost?!
OdgovoriGledao sam nedavno jednu drugu novinarku, Tanju Jović kada je intervjuisala Vučića. Na snimku se videlo kako joj se ruke tresu i nije mogla to da sakrije, a snimatelj je slučajno snimio.
Danas Tanja sedi iza Vučića u njegovom timu. Možda je to sudbina i Olivere...
19.03.
2015.
Well done
Svaka Vam čast g. Brkiću! Svaka Vam je na mestu, gledala sam i potpuno se slažem s Vama, voditeljka je bila nema!
Odgovori