Vesti
16. 04. 2014.
Medijski zakoni važan segment
Šef pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević izjavila da je Srbiji krajnji cilj članstvo u Evropskoj Uniji, ali da su osnovni zadatak reforme u zemlji. Miščević je rekla da "te reforme mogu imati onaj tempo koji je vođen članstvom, ali pre svega merom naših mogućnosti" i da Srbija pokušava da, koristeći iskustva drugih država članica EU, ubrza tok reformi, koje su velike, obimne, brojne, skupe, teške i dugotrajne.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS, Miščević je napomenula da se očekuje zvaničan odgovor iz Brisela o dva medijska zakona - o javnom informisanju i finansiranju medija, a da je u završnoj fazi i treći medijski zakon - o javnom servisu.
Prema njenim rečima, prva dva zakona prošla su potpunu proceduru, i komentari u Briselu su bili dobri, uz neke preporuke, gde bi se neke stvari mogle popraviti.
Zaokruživanje medijskog prostora kroz usvajanje medijskih zakona dugo traje, istakla je Miščević i podsetila da je posle usvajanja medijske strategije, zadatak bio usvajanje ta tri medijska zakona.
Miščević je ukazala na obavezu da se sada svaki zakon koji se priprema, pošalje na proveru - da li odgovara standardima EU, ali je naglasila da usvajanje ta tri zakona predstavlja obavezu proisteklu iz medijske strategije.
Ipak, naglasila je da usvajanje tri medijska zakona predstavlja važan segment onoga što je suština budućih pregovora, odnosno poglavlja 23 i 24, jer su medijske slobode veoma važne.
Miščević je navela da većina standarda, pravila i prava EU mora u potpunosti biti prihvaćeno, "čak i stvari koje kod nas ne mogu da budu primenjene kao što je zaštita ribarskih zona", iako Srbija nema izlaz na more.
Miščevićeva je ukazala da, sa druge strane, nije moguće, na primer, u oblasti zaštite životne sredine sve uraditi do momenta ulaska u EU, jer je izmena i primena tih standard skupa i dugo traje, pa se pravi plan kada će to biti moguće.
Naglasila je da je u pregovaračkom procesu sve važno, ali da smo "zapravo mi najvažniji, mi smo mera" i da se u ovom trenutku, prema istraživanju javnog mnenja, 64 odsto građana izjasnilo za reforme, što je značajna osnova i podsticaj za svaku buduću vladu.
Na pitanje koji je najveći problem Srbije na putu ka EU, Miščević je odgovorila "da smo navikli da sve zavisi od države, a veoma malo ima privatne inicijative".
Miščevićeva je istakla da se i do sada nastojalo da se građani upoznaju sa pregovorima u Briselu i skriningom, odnosno učenjem o pravu EU, ali da to mora postati velika obaveza.
"Što bolje objasnimo, tim ćemo imati javnost koja bolje razume da to gde se krećemo, jeste prostor slobode, otvorenosti, prava, mogućnosti, pre svega, a ne neka nova dogma, da bežimo u krilo nekoga ko će nam sutra biti tutor", rekla je Miščević.
Na primedbu da Srbija nema dovoljno projekata koje finansira EU, ni kapaciteta da te projekte sprovede, Miščevićeva je odgovorila da su do sada u neverovatnom procentu od 94 odsto sva dostupna sredstva iskorišćena.
Objasnila je da pri tom misli na donacije, bespovratnu i pretpristupnu pomoć, ali da je bilo problema u korišćenju kredita, odnosno pravljenju projekata za kredite i da je problem pre svega u kapacitetima lokalnih samouprava.
Zbog toga je, "pored nas samih", najveći posao ili izazov rad na lokalu, jer zaštitu životne sredine neće sprovoditi Vlada Srbije nego svaka lokalna samouprava, naglasila je Miščevićeva.
Napomenula je i da su obavljeni razgovori sa privremenim vlastima u Beogradu da se model iz glavnog grada preslika u velikim gradovima i da se nađe odgovarajući model i u svim ostalim mestima.
Komentari (1)
ostavi komentar17.04.
2014.
Pitanja?
Nacrtom zakona o elektronskim medijima predvidjeno je, izmedju ostalog, sledece:
Odgovori- medijsku uslugu pruža bez prethodno pribavljenog odobrenja, odnosno dozvole pružalac koji medijske usluge pruža isključivo putem globalne informatičke mreže (Web casting, live streaming i dr.), uz obavezu upisa u Registar medijskih usluga kod Regulatora (clan 74. stav 1. tacka 2);
- medijske usluge na zahtev u Republici Srbiji može pružati svako pravno lice ili preduzetnik koje ima sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i kome je Regulator izdao odobrenje za pružanje medijske usluge, osim lica koje ne može biti imalac dozvole, u skladu sa ovim zakonom (clan 75. stav 1);
- dozvola kojom se stiče pravo pružanja, putem terestričkog analognog, odnosno digitalnog prenosa, medijske usluge televizije, kao i medijske usluge radija, izdaje se na javnom konkursu (clan 77. stav 3).
Imajuci u vidu prethodno navedeno, tacku (27) Preambule Direktive o audio-vizuelnim mediskim uslugama (2010/13/EU) i clan 36. Nacrta zakona o elektronskim medijima, opravdano je izgleda postaviti barem sledeca pitanja:
- zasto se za pruzanje linearne medijske usluge putem globalne informacione mreže (webcasting, live streaming) ne zahteva dozvola, a za pruzanje te iste usluga putem terestricke analogne ili digitalne radio-difuzne mreze - zahteva?
- zasto se za pruzanje nelinearne medijske usluge putem globalne (informacione) mreze "Internet" ne zahteva dozvola, vec odobrenje?
- kakva je razlika izmedju dozvole i odobrenja?
- zasto se visina naknade za pravo na pružanje medijske usluge utvrđuje na osnovu brojnih kriterijumima, osim najvaznijeg kriterijuma - da li se ta uslugu pruža bez ili sa prethodno pribavljenim odobrenjem ili dozvolom?
- zasto Nacrt zakona o elektronskim medijima sadrzi Glavu V. OVLAŠĆENjE ZA PRUŽANjE MEDIJSKE USLUGE, ako je clanom 50. stav 1.Ustava Republike Srbije odredjeno: "Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja."?