Vesti
27. 12. 2013.
„Politika” nije prekršila novinaraski kodeks
Tekstovima „Dobri prijatelji idu na sud” i „Nije jasno o čemu će svedočiti Sonja Biserko”, objavljenim 13. i 24. novembra u štampanom i onlajn izdanju, dnevni list „Politika” nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije. Tako je na sednici održanoj 12. decembra, sa šest glasova „za” i jednim „protiv”, odlučila Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Zoran Ivošević, Tamara Skroza, Filip Švarm, Petar Jeremić, Stojan Marković, Božo Prelević i Vlado Mareš.
Helsinški odbor za ljudska prava, uz saglasnost Sonje Biserko, podneo je žalbu zbog komentara objavljenog 13. novembra u kojem je, kako je navedeno, objavljeno ime Sonje Biserko kao potencijalnog svedoka Hrvatske u sporu sa Srbijom pred Međunarodnim sudom pravde. Po oceni podnosioca žalbe, to je protivno međunarodnopravnim uzusima i praksi da se imena svedoka u međudržavnim sporovima čuvaju kao tajna kako im ne bi bila ugrožena bezbednost, a sporni komentar je zapravo i pokrenuo medijsku kampanju protiv Sonje Biserko.
Većina članova komisije smatrala je da objavljivanje imena potencijalnog svedoka ne predstavlja kršenje kodeksa, kao i da postoji interes javnosti da se znaju detalji spora koji Hrvatska vodi protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Ni u jednom od dva sporna teksta komisija nije pronašla elemente diskriminacije zasnovane na političkom i drugom mišljenju, na šta je ukazao podnosilac žalbe, niti je mogla da zaključi da list vodi kampanju protiv Sonje Biserko.
Komentari (1)
ostavi komentar03.01.
2014.
U IME ZAHVALNOSTI
Pre gotovo pola veka, u vreme najvećih političko-propagandnih sukoba između NATO-a i Varšavskog pakta u Americi su rađene brojne studije o mogućim strategijama i taktikama u cilju ovladavanja svetom, političkom, ekonomskom i vojnom dominacijom, bez upotrebe vojnih sredstava za masovno uništavanje. Većina tih multidisciplinarnih studija u svojim metodama i sredstvima delovanja podrazumevala je, osim dotadašnjih propagandnih oblika uticanja na građanstvo i osnivanje nevladinih organizacija, sa predznakom "borba za ljudska prava", ali sa osnovnim ciljem, podrivanja postojećeg političkog ustrojstva, sve do konačnog svrgavanja nepoželjne vladajuće strukture, po mogućstvu "mirnim nenasilnim revolucijama narodnih masa".
OdgovoriZnačaj "nevladinih organizacija za ljudska prava" osetno je porastao i bio osvedočen raspadom SSSR-a na petnaest nezavisnih država i raskidom Varšavskog sporazuma 1991 godine.
I pored toga što su Amerika i pojedine države EU u samom početku stvorene krize u odnosima unutar SFRJ uložile određene napore da do željenog raspada Jugoslovenske države dođe mirnim putem, političke, istoriske i demografske okolnosti nisu omogućavale da se to ostvari, po scenariju koji je bio primenjen i ostvaren u bivšem SSSR-u i Čekoslovačkoj.
Novoformirane NOLjP tokom devedesetih godina u Srbiji, imale su dvostruku političko-propagandnu ulogu. Jedna se odvijala u kontinuiranom srozavanju ugleda postojeće, vladajuće strukture u narodu i druga, u mediskoj satanizaciji Srbije u svetu, kao isključivog krivca za sve sporove u raspadajućoj državi. Uništavanje Jugoslavije odvijalo se u etapama, pretežno u prolivanju krvi srpskog naroda na svim prostorima, kao i razarinjima srpskih privrednih objekata, škola, zdravstvenih ustanova, medijskih kuća, spomenika kulture, crkava i manastira. Svo to vreme znatan broj NOLjP na tlu Srbije nisu brinule za svoj opstanak, s obzirom na brojne aktivnosti, kako u Srbiji tako i na svetskoj političkoj i medijskoj sceni.
Prvi znaci krize za opstanak NOLjP u Srbiji predstavljala je "petooktobarska revolucija" DOS-a, kada je došlo do promene na političkoj sceni i uspostavljanja demokratskog ustrojstva vlasti. Promenom političkih okolnosti, aktivisti NOLjP bile su preusmerene na kritiku novoformirane demokratske vlasti zbog tromosti u isporučivanju okrivljenih Srba pred Međunarodnim krivičnim tribunalom.
Ovih dana Tribunal je pri kraju svoje misije. Što se tiče Srbije, sve milosrdne i nemilosrdne "revolucije" su izvršene. Spletom promenjenih okolnosti, smirivanjem predhodih napetosti u narodima bivše Jugoslavije, postepeno se gubio značaj NOLjP . Javlja se logičan problem, kako opstati na političkoj i medijskoj sceni, u novim okolnostima, kada više nikome nisi potreban? Samim tim i egzistencija biva ugrožena. Nerad niko ne želi. Naročito ne, vodeće zemlje neoliberalnog političkog i ekonomskog podneblja.
Hrvatska nije odustala od tužbe protiv Srbije. Može li to biti šansa za oporavak? O tome su, nešto, pisali srpski mediji. Tako učiniše, svojevoljno, dobrodošlu uslugu zamrloj i već pomalo zaboravljenoj NOLjP. Novostvorena mogućnost za oporavak i opstanak na političkoj i medijskoj sceni nije propuštena. Jer, možda je to poslednja prilika. A put oporavka vodi prema Komisiji za žalbe Saveta za štampu.
Ali!
Trinaesta godina 21 veka je , ipak, PROŠLOST.