Vesti
23. 12. 2013.
Reagovanje povodom teksta „Televizija Beograd ili Televizija Srbije“
Funkcionalni raspad sistema RTV
Saglasan sam sa mr Miroslavom Karlicom da je problema u Radio-televiziji Srbije (RTS) zaista mnogo, kao i sa pokretanjem pitanja "nesređenih naziva", kako ih je on nazvao. Ne mogu se složiti sa njegovom tvrdnjom da su postojeći nazivi (koji se ne koriste, kako i on kaže) "neadekvatni i prevaziđeni" (Danas, 19. 12. 2013).
Nisu apsurdni nazivi "Radio Beograd" i "Televizija Beograd", već su to termini koji su u upotrebi - Javni medijski servis Srbije ili skraćeno - RTS.
Javni medijski servis je poslovni status firme, a ne njegovo ime. Besmisleno zvuči kada se kaže - slušali ste vesti ili dnevnik Javnog medijskog servisa. To mogu biti samo vesti ili dnevnik Radio Beograda, odnosno Televizije Beograd.
A problem je nastao u startu, kada je RTB postao Javni servis i kada je tadašnje rukovodstvo trebalo da postane menadžment velikog sistema koji je stvaran godinama, prigrabilo i sve druge atribute koje im realno nisu pripadali.
Da li je normalno u medijskoj sferi da generalni direktor preduzeća uređuje program? (Šta onda rade direktori medija, da li su i glavni i odgovorni urednici potrebni, da li na primer direktor Ringiera uređuje Blic ili direktor Dan Grafa uređuje Danas?).
Po ovako usvojenom modelu upravljanja, RTS je postao sinonim za Televiziju Beograd, a Radio Beograd je postao "levo smetalo".
Sistem srpske radio televizije se funkcionalno raspao. U nastavku novouspostavljenog sistema, velike srpske nacionalne kulturne institucije - Hor Radio Beograda i svi drugi ansambli koji postoje decenijama dobili su "nova imena", pa su tako postali stariji sedamdeset i više godina od imena koje nose. ( Na čuđenje mr Karlice da nema u Evropi zemlje koja nije promenila ime delova svojih javnih servisa, nisam primetio da su promenjena imena, na primer, simfonijskih orkestara Berlinskog radija, Bečkog radija, Bukureštanskog radija...).
Još jedna napomena oko "novih" imena. Ako nešto postoji devedeset godina, kao Radio Beograd, i nalazi se u prve tri radio-stanice koje su pokrenute u Evropi, može biti samo na ponos državi ako nosi ime njenog glavnog grada. Radio Beograd je brend, kako bi se danas reklo, a ne RTS, jer postoji nepunu deceniju.
Nisu mi bliska razmišljanja nekih zagovornika ideje da se promeni ime Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Srpsko dramsko pozorište, a ovo zalaganje mi na to liči.
Radoš Glišić, dugogodišnji novinar Radio Beograda
Komentari (3)
ostavi komentar28.12.
2013.
zar je bitan naziv?
Radio Beograd i Televizija Beograd ili Radio Srbija i Televizija Srbija ili Radio-televizija Srbije, koji će od ovih naziva biti prihvaćeni u novom zakonu o digitalnim medijima? Zar je bitan naziv ili njegova suština?
OdgovoriKad kažemo RTS, mislimo na televiziju, gotovo nikako na radio, odnosno Radio Beograd. Ipak je više Radio Beograda bilo u nazivu Radio-televizija Beograd ili RTB-u. Zašto je to tako? Da li je nečija namera bila da se uloga radija "skrajne" ili je vreme pregazilo radio kao medij, odnosno Radio Beograd? Mišljenja smo da nije, jer ni Internet nije uspeo da ugasi štampane medije, još manje radio i televiziju. PTT (pošta-telegraf-telefon) naziv je koji je opstao uprkos tome što je telegraf otišao u istoriju, a uskoro će i telefon(ija), bar onakav kakav se podrazumevao pod tim nazivom. Radio Beograd je nacionalna institucija od neprocenjivog značaja koliko i Narodno pozorište ili Narodni muzej i ako jednog dana taj medij ne bude više aktuelan, to ne znači da ne treba da ima zasluženo mesto u istoriji ovog naroda.
24.12.
2013.
Re: RTS i Radio Beograd
Razumem nestrpljenje onih koji su "odrasli" ali ako hoćemo u Evropu, treba poštovati i tradiciju
Odgovori23.12.
2013.
Господине Глишићу
Господине Глишићу, слажем се са Вашим погледом на РТС из Хиландарске ка Таковској. Ценим Ваш минули рад у Радио Београду. Ових неколико тачака из Статута РТС демантују ваш „гнев“ према РТС (а рекао бих првенствено према ТВБ). Сличан комплекс, само у супротном смеру, имале су и Ваше колеге које су почеле са радом у ТВБ. Увек је поглед ка „Старијем брату“ изазивао страхопоштовање.
OdgovoriТо што је „Млађи брат“ одрастао и имао боље техничке могућност да се наметне (телевизија је била атрактивнија) није кривица, а ни предност, ни Радија ни Телевизије. Једноставно, то се догодило.
Ја и даље редовно пратим оба РАВНОПРАВНА брата.
Захваљујем на простору и стрпљењу и поздрављам Вас.
Београд, 23. децембар 2013. Боривије Урошевић
На основу члана 85. до 93. Закона о радиодифузији ("Службени гласник РС", бр. 42/2002 и 97/2004), Управни одбор Радиодифузне установе Радио Телевизија Србије, уз сагласност Републичке радиодифузне Агенције, на седници одржаној дана 26.05.2006.године, доноси
СТАТУТ
"РАДИОДИФУЗНЕ УСТАНОВЕ
РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ“
Члан 1.
Радиодифузна установа Радио Телевизија Србије (у даљем тексту: РДУ РТС) је носилац јавног Радиодифузног сервиса у Републици Србији чије су устројство и начин рада одређени Законом о радиодифузији и другим законским прописима.
РДУ РТС емитује програм на целој територији Републике Србије и то у МФ, ВХФ и УХФ фреквенцијским подручјима који су намењени радиодифузној служби. РДУ РТС емитује програм ван подручја Републике Србије на ХФ фреквенцијским подручјима.
РДУ РТС емитује радио програм на три мреже у МФ опсегу и на три мреже у ВХФ опсегу а телевизијски програм на две мреже у ВХФ/УХФ опсегу.
РДУ РТС дужна је да пре почетка емитовања прибави дозволу за радиодифузну станицу коју, на захтев Агенције, издаје регулаторно тело надлежно за област телекомуникација, у складу са Планом расподеле фреквенција.
РДУ РТС обавља делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма и има посебне обавезе у остваривању општег интереса у области јавног радиодифузног сервиса.
РДУ РТС је правно лице и уписује се у судски регистар.
Члан 10.
Дан РДУ РТС-а је 1. октобар, као дан када је 1924. године Радио Београд, који је тада имао студијски центар у Кнез Михаиловој 42, а предајник у Раковици, први пут емитовао редовни програм.
РДУ РТС обележава 23. април сваке године као Дан сећања на погинуле раднике Радио Телевизије Србије приликом бомбардовања дела зграде седишта Предузећа у Абердаревој улици број 1 од стране НАТО снага.
Даље, у поглављу Унутрашња организација, у члану 15 детаљно је одређена унутрашња организација Телевизије Београд, у члану 16 то исто за Радио Београд, па у члану 17 за Музичку продукцију РТС и у члану 18 за Продукцију грамофонских плоча.