Vesti
05. 11. 2013.
Kulturna diplomatija
Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije, gospodin Ivan Tasovac, odazvao se pozivu pisaca i u Narodnoj biblioteci Srbije izneo svoje mišljenje o sadašnjosti i budućnosti knjige, instituciji koja je na pragu gubljenja kredibiliteta ko niste ozbiljno upućeni u kvalitet književnog stvaralaštva u Srbiji, imaćete problema pri odabiru knjige.
Jedan od kriterijuma koji je nosio veliki potencijal da na pravi put odvede i leksikologe i čitaoce je kriterijum dobrih pisaca Sasgavljači rečnika u korpus koji obrađuju imali su. tokom istorije leksikološke aktivnosti, običaj da uključuju jedinice pročitane kod dobrih pisaca. Istu je polaznu osnovu imala i publika Dobri pisci su bili rado čitani i citirani.
Bilo da su produktivni više ili manje, bilo da su školovani za književno stvaralaštvo ili za nesrodne delatnosti, pisci su se peli na lestvici literarne slave, između ostalog, i osvajanjem nagrada. Objavljivale su ih ugledne izdavačke kuće Sada. kad uđete u knjižaru. usred mora knjiga. izvrsnih preporuka na njihovim sve šarenijim koricama i omotima, koji govore o najrazličitijim osvojenim nagradama. velika je šansa da potrošite dosta vremena i nimalo novca, da prodavnicu napustite zbunjeni i - bez knjige.
Jer, ko su sada ti izvrsni izdavači prefinjenog, nepogrešivog ukusa? I kojim književnim nagradama verujemo? Knjiga je sve više, izdavača takođe, nagrada čak - previše. Gde li je zalutao kriterijum i kako prepoznati dobrog pisca i njegovu dobru knjigu?
Knjiga je više, čitalaca manje
Pošto je obavio opsežnu prepisku a Upravnim odborom RTSa po pitanju otmice velikog sultana, budućeg budžeta Javnog servisa i sukoba interesa svog pomo*=>nika, ministar kulture i informisanja usmerio je (najzad) svoje snage na rešavanje pitanja koja bi trebalo da budu njegova osnovna preokupacija. Tako je pre dva petka, gospodin Ivan Tasovac izašao u susret grupi pisaca i odlučio da porazgovara sa njima o problemima i njihovom prevazilaženju. Velika je šansa da rezultat razgovora nije zadovoljio pisce (znamo već, oni su tražili pare, a dobili su samo podršku, začinjenu prigovorima). U samom obraćanju ministra možemo da prepoznamo kritički duh, praktične savete, zdrav pogled na literarnu scenu i blago odsustvo sećanja na načine promocije kojima je sam pribegavao proteklih godina.
Obraćanje književnicima počelo je u duhu kulturne diplomatije. Ivan Tasovac Je zahvalio onima što su inicirali raspravu, onima koji su imali šta da predlože, čak i onima koji su bili skeptični prema uspehu rasprave. Posle pozdrava upućenog prisutnima, posebno bibliotekarima koje je nazvao čuvarima knjiga, dodaćemo, do ovog vremena, radnicima u zapostavljenim ustanovama kulture, gde nove knjige ne dolaze, a stare se raspadaju, usledio je uvod u kritiku: "Naša književna scena zahteva - redefinisanje".
Možemo da se složimo s tim da su savremeni pisci na putu da izgube ugled koji bi kao nosioci reči i ideja trebalo da imaju. Devalvacija kriterijuma odavno je od kulturne scene, ne isključivo književne, napravila poznati špricer: visoka produkcija, nizak kvalitet. Ministar je pred piscima izneo poražavajuće podatke. Ministarstvo kul ture i informisanja navodi da se u Srbiji održava
(čak) 135 književnih manifestacija, da se dodeljuje (čak) 128 književnih nagrada, da su pisci grupisani u čak pet udruženja. U doba SFRJ postojalo je samo jedno, podsetio je ministar, možda bespotrebno jer nije presudan broj udruženja već kriterijumi prema kojima se postaje član. Čudimo se zajedno sa gospodinom Ivanom Tasovcem što je u vreme krize broj izdavača veći no ikad (1.100, bio je precizan) i što je broj objavljenih knjiga čak - 4.237).
S druge strane. ministar je istakao paradoks, uz neverovatnu produkciju, imamo sve manje knjižara i čitalaca. Takođe, izneo je uverenje da privid obilja neće iznedriti kvalitet. U vezi s tim je ponudio ono što je mogao. Ne da poboljša kvalitet književnih dometa, već da obezbedi institucionalnu podršku afirmaciji kvapitetnih kriterijuma koje artikuliše sama struka.
Zaboravljene emisije
Malo buni, ne sasvim osnovana, zamerka piscima što se ostvaruju preko masovnih medija, što nekad radije pišu kolumne nego knjige i što u javnosti predstavljaju i brane svoje političke ideje i opredeljenja. Književnoj sceni ministar zamera što ne nudi poetičke rasprave o jeziku. dok obiluje političkim i ideološkim nadmetanjima. Prvo, što se tiče pojavljivanja u medijima, ne tako davno, pa iako smo skloni da zaboravljamo (naša nacionalna manjkavost), sećamo se, direktor Beogradske filharmonije nije imao, recimo, ništa protiv da sedi u žiriju rijalitija RTSa. Rijaliti programi, ma koja da je televizija u pitanju, nisu reprezenti visoke umetnosti. Ovo znamo mi, a zna i ministar, pitanje je kako to zaboravlja. Takođe, upravo medijsko eksponiranje, kao savremen način da za vas sazna širi auditorijum, pomogao je ustanovi koju vodi da izađe iz mraka zanemarenosti. Tako je došla i nova publika, tako je klasična muzika izašla iz soba i stanova malog broja posvećenih. Dalje, u prošlosti, politički stavovi pisaca bili su veoma uvažavani. Kao predstavnici grupe intelektualaca sklonih ne samo fikciji već i analizi, nekad pronicljivijem uvidu u aktuelno stanje društva, oni su često videli bolje i jasnije, borili se perom protiv diktatura, a često upravo zbog svojih borbi bivali žrtve raznih sistema. Dakle, pisci ne pišu samo ljubavne i detektivske romane, ili eseje o antičkim pesnicima (da podsetimo ministra, baš su malopre spomenuti pesnici bili politički veoma aktivni). Pisci imaju stav, životni pa i politički. I jasno ga iznose, pošto ćutanje nije u skladu sa njihovim pozivom. Kroz intervjue, beletrističke tekstove ili u kolumnama.
Epilog
Posle reda informacija, reda kritike, reda podrške, ministar Tasovac je izneo ideološki profil naše kulturne politike. Definisao ga je u tri stava: Prvo, potrebna nam je kultura koja nas kroz zajednički jezik integriše u instrument za stvaranje uspešne nacije. Drugo, trebalo bi da ponudimo kulturni proizvod koji je razumljiv i nama i drugima, ne onaj razumljiv samo nama ili onaj razumljiv samo drugima. I, treće, trebalo bi da podržimo institucije koje učvršćuju profesionalne kriterijume. Nadamo se da piscima, a preko njih i kulturi uopšte, ipak slede bolji dani. Da će novoizabrani ministar kulture uskoro u tome značajno pomoći i da dolazi vreme kada ćemo, po starom običaju, imati jasniju sliku šta da izaberemo kad posetimo knjižaru. Da će kategorija dobrog pisca ponovo postati kriterijum za nepogrešiv izbor.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.