Vesti
29. 10. 2013.
Kako do zakonitog, pristojnog, istinitog i časnog oglašavanja
Srpski oglašivači poručuju da većina reklamnih agencija i kompanija prihvata nova pravila igre koja bi trebalo da uvedu red u domaću industriju marketinga.
Etički kodeks je gotov i najveći broj srpskih udruženja oglašivača ga je prihvatio, a sledeći korak u samoregulaciji domaće marketinške industrije jeste formiranje tela koje će nadgledati kako se ovaj kodeks sprovodi.
Ovo je, ukratko, poruka srpskih oglašivača koji su se juče u Beogradu okupili na seminaru „Etika u oglašavanju”, posvećenom samostalnom uvođenju pravila igre na marketinško tržište. Kako ističu poslenici reklamne industrije, sa donošenjem Kodeksa marketinških komunikacija završena je prva faza autoregulacije, dok ih u drugoj etapi očekuje stvaranje organa za kontrolu i nadzor.
– Za nas je bilo važno da počnemo da formiramo samoregulatorni sistem, a to je važno i za državu da bismo se uskladili sa pravilima koja važe u EU – kazao je Miloš Simić, predsednik srpskog ogranka Međunarodnog udruženja oglašivača (IAA).
Proizvođači i reklamne agencije insistiraju na tome da su za sređivanje vrlo kritikovane marketinške industrije potrebni ne samo zakoni, koje donosi i primenjuje država, već i detaljnija pravila igre, koja donose i primenjuju sami oglašivači. Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Saša Mirković istakao je da bi posle donošenja Zakona o informisanju, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim servisima, bilo logično očekivati i zakon o oglašavanju, ali je dodao da je i samoregulativa veoma važna.
– Samoregulacija je princip za koji se zalažu i mediji i država – objasnio je Mirković, dodavši da u medijskoj sferi postoji Savet za štampu, koji bi oglašivačima mogao da posluži kao model pri stvaranju svog tela za nadzor i kontrolu.
Mnogobrojni učesnici domaće marketinške scene godinama upozoravaju da su im potrebna jasna pravila koja će odgovoriti na pitanje šta je u reklami dozvoljeno, a šta ne. Pojedini oglašivači trpeli su oštre kritike potrošača i javnosti zbog seksističkih ili šovinističkih reklama, kao i zbog oglasa koji zavaravaju konzumente ili zloupotrebljavaju decu. Zato u srpskom ogranku IAA insistiraju na tome da će novi kodeks reći šta je „zakonito, pristojno, istinito i časno” u oglašavanju. Dok se ne oformi telo koje će procenjivati da li su domaće reklame i stvarno „zakonite, pristojne, istinite i časne”, srpski oglašivači mogu da čuju kako samoregulatorna tela funkcionišu u drugim zemljama. Na jučerašnjem skupu svoja iskustva podelili su čelni ljudi samoregulativnih tela u Bugarskoj, Mađarskoj i Španiji.
Kako objašnjava Ildiko Fazekas, generalni sekretar mađarskog samoregulatornog tela oglašivača, u početku su mnogi igrači imali otpor prema kodeksu i samoregulaciji jer su smatrali da je to vid cenzure koja ubija kreativnost.
Ona, međutim, dodaje da su pravila neophodna jer potrošači u današnjoj digitalnoj eri mogu za tili čas da unište imidž nekog proizvoda.
– Pored zakona koje donosi država, potrebna je i samoregulacija, jer je ona jeftinija i brža. Na primer, vrlo brzo možete da povučete neki neetičan oglas i tako zaštitite potrošače – smatra Fazekas.
Hose Kastaljo, generalni direktor španskog samoregulatornog tela, ističe da ova organizacija na zahtev oglašivača procenjuje da li su oglasi i reklame etični pre nego što odu u štampu ili u etar. Takođe, telo rešava sporove koje pred njih iznesu konzumenti i konkurenti.
– Oko 75 odsto pritužbi na reklame stiže od konzumenata, a oko 22 odsto od konkurencije – kaže Kastaljo.
On dodaje da je njegova organizacija prošle godine rešila 2.000 žalbi na reklame, dok je u 82.000 slučajeva savetovala oglašivače da li da puste ili povuku izvesnu kampanju.
– Mislim da je samoregulativa najbolji način da se, pre svega, sačuva naša sloboda kao oglašivača – zaključuje Kastaljo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.