Vesti
19. 09. 2013.
Bez zakona nema pomaka
Čitav proces usporen zbog nepostojanja posebnog pravnog akta o elektonskim medijima, kao i činjenica da u Srbiji radi više od 130 televizija, što utiče na nedostatak frekvencija Beograd „Proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa obavljaće se fazno“, kazala je juče savetnica u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Irina Reljin.
Ona je, na konferenciji „Tržište kablovske televizije u Srbiji“ kazala da je plan bio da se sa tim faznim prelascima počne sa 2014. godinom, izrazivši bojazan da li će stići jer ima još mnogo tehničkih stvari koje treba da se obave do tada. Reljin je kazala da proces usporava nepostojanje Zakona o elektronskim medijima, kao i činjenica da u Srbiji radi više od 130 televizija, što utiče na nedostatak frekvencija. Ona je kazala i da je gotov novi pravilnik o raspodeli frekvencija, na osnovu koga bi se frekvencija TV Avala mogla koristiti za proširenje digitalne pilot-mreže.
Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Peković je kazao da ta institucija ne koči proces digitalizacije, već postupa po zakonu, ali ako se u dogledno vreme ne donese novi pravilnik o raspodeli frekvencija, Agencija će morati da raspiše novi konkurs za frekvenciju K5, koju je koristila TV Avala.
On je podsetio da je u oktobru 2012. godine RRA oduzela dozvolu TV Avali, a u novembru je Ratel predložio da se razmotri mogućnost da konkurs ne bude raspisan kako bi se ova frekvencija opredelila za proces digitalizacije. Prema njegovim rečima, ovo nije bilo moguće prema Zakonu o radiodifuziji, jer on predviđa obavezu raspisivanja konkursa za slobodne frekvencije, koji je i raspisan krajem aprila. „Nijedan od kandidata na konkursu nije prošao, tako da postoji vremenski period u kome Ministarstvo sada može doneti novi Plan raspodele frekvencija i uzeti tu frekvenciju za potrebe digitalizacije. Ukoliko se to opet ne desi u nekom roku RRA ima zakonsku obavezu da sve slobodne frekvencije stavi na konkurs“, dodao je Peković.
Direktor Direkcije za IT i elektronske komunikacije Pošte Srbije Mihailo Jovanović je podsetio da je izvršena integracija sistema PTT KDS i PTT net i napravljen je novi brend Pošta Net. On je kazao da na tržištu postoji veliki broj operatera bez sredstava za investiranje koji su zauzeli određenu teritoriju, što znači da mogu da podižu cenu pretplate, a korisnici ne mogu da reaguju na to. Jovanović je kazao da je to moguće prevazići bežičnim tehnologijama za transport digitalnog signala, koje zahtevaju manja ulaganja, omogućavaju brz rok realizacije, veću isplativost i prilagođene cene usluga za krajnjeg korisnika.
„Ova rešenja, koja bi obuhvatala televiziju, internet i govorni saobraćaj bi bila posebno prihvatljiva za ruralna područja, ali i gradska“, objasnio je Jovanović. On je kazao da Pošta net servis objedinjuje pakete televizijskih kanala koji se pojedinačno nalaze kod konkurentskih kompanija, kao što su Arena sport i Sport klub, kao i sve Pinkove kanale.
Jovanović je kazao da je plan Pošte Srbije da u naredne tri godine dođu do 300.000 novih korisnika. On je naveo i da se veliki broj ministarstava i lokalnih samouprava nalazi na optičkoj infrastrukturi Pošte Srbije, a onog trenutka kada se privatizuje Telekom Srbija, nacionalni interes je da se prenos govora sa budućeg privatnog operatera prebaci na Poštu Srbije. Jovanović je kazao i da su u 230 pošta pokrenute besplatne Nji-Fi zone, a da će do kraja godine ovo biti uspostavljeno u svim poštama širom zemlje, dodavši da godišnje u pošte uđe oko 17 miliona građana. Jovanović je najavio i da će Pošta početi da vodi neku vrstu tekućih računa za građane što će biti odskočna daska za dalji razvoj e-trgovine. Kako je objasnio, objedinjena usluga elektronske trgovine podrazumeva da će građani moći da poručuju robu, koja će se potom skladištiti u glavnim poštanskim centrima, a za njeno plaćanje će moći da koristi „poštanski konto“ i dopune, što će doprineti da roba bude jeftinija, jer kada se plaća karticama Viza ili Master plaća se i provizija od tri do četiri odsto prilikom kupovine robe.
Od dividende 300 miliona evra
Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Peković je kazao i da će stvaranje digitalne dividende, koja je posledica digitalizacije, omogućiti da se u budžet doda 200 do 300 miliona evra godišnje. Osim toga, on je kazao da digitalizacija donosi i finansijske izazove za emitere, podsetivši da su u protekle dve godine 42 emitera vratila svoje dozvole jer nisu mogli da opstanu u sadašnjem ekonomskom okruženju. Peković je kazao i da postoji opasnost da operateri preuzmu slobodu da određuju ko može da bude u „kablu“, jer u važećem Zakonu o radiodifuziji postoji samo jedan član koji se bavi kablovskim operaterima, umesto da se jasno određuje operaterima koji kanali kojim redosledom moraju da budu emitovani.
Komentari (2)
ostavi komentar19.09.
2013.
Hijerarhija vlasti
U tekstu "Bez zakona nema pomaka" ponovo pise, izmedju ostalog:
Odgovori"Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Peković je kazao da ta institucija ne koči proces digitalizacije, već postupa po zakonu, ali ako se u dogledno vreme ne donese novi pravilnik o raspodeli frekvencija, Agencija će morati da raspiše novi konkurs za frekvenciju K5, koju je koristila TV Avala.
On je podsetio da je u oktobru 2012. godine RRA oduzela dozvolu TV Avali, a u novembru je Ratel predložio da se razmotri mogućnost da konkurs ne bude raspisan kako bi se ova frekvencija opredelila za proces digitalizacije. Prema njegovim rečima, ovo nije bilo moguće prema Zakonu o radiodifuziji, jer on predviđa obavezu raspisivanja konkursa za slobodne frekvencije, koji je i raspisan krajem aprila. 'Nijedan od kandidata na konkursu nije prošao, tako da postoji vremenski period u kome Ministarstvo sada može doneti novi Plan raspodele frekvencija i uzeti tu frekvenciju za potrebe digitalizacije. Ukoliko se to opet ne desi u nekom roku RRA ima zakonsku obavezu da sve slobodne frekvencije stavi na konkurs', dodao je Peković."
Kako je moguce da RRA i njeni predstavnici tako dugo istrajavati na jednom pogresnom misljenju, ako se imaju u vidu sledece cinjenice.
Prema clanu 122. Ustava Republike Srbije, Vlada je nosilac izvrsne vlasti u Republici Srbiji, a po clanu 123. tacka 1. ovog ustava, Vlada utvrdjje i vodi politiku (ukljucujuci i radiodifuznu politiku, prim. D. P.)
Prema clanu 45. stav 1. Zakona o Vladi, strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj, a po clanu 43. stav 1. ovog zakona,Vlada odlukom... preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.
Ako je, po slanu 6. stav 1. Zakona o radiodifuziji, Republicka radiodifuzna agencija (RRA) osnovana radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren demokratskom društvu, kako je onda moguce da RRA odbija da sprovede vladinu radiodifuznu politiku utvrdjunu odredbom iz tacke 3. Odluke o izmenama Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Odluka%20o%20izmeni%20startegije%20za%20ASO%20SG26-13.pdf) koja glasi: "Ukoliko pre prelaska na digitalno emitovanje dodje do oslobadjanja frekvencija u odgovarajucim opsezima, Inicijalna mreza se moze prosiriti".
Bas cudno i neverovatno misljenje i ponasanje drzavnih organa i organizacija u hijerarhiji vlasti.
19.09.
2013.
Promasena tema
Konferencija „Tržište kablovske televizije u Srbiji“ trebalo je da se bavi prvenstveno pitanjima koja se odnose na njen naziv. Umesto toga, ova konferencoja bavila se, po ko zna koji put, pitanjima digitalizacije, odnosno uspostavljanja i eksploatacije digitalne terestricke TV radio-difuzne mreze u DVB-T2 sistemu, ukljucujuci (digitalne) bezicne sirokopojsne komunikacione mreze nove, cetvrte generacije (bezicni Internet).
OdgovoriNije tacno da je citav proces (digitalizacije) usporen zbog nepostojanja posebnog pravnog akta o elektonskim medijima, kao i činjenica da u Srbiji radi više od 130 televizija, što utiče na nedostatak frekvencija. Prosirenjem digitalne Inicijalne mreze sa frekvencijdkim kanalima bivse analogne terestricke TV radio-difuzne mreze K-5 ("TV Avale") do kraja ove godine izvrsice se 60-70% digitalizacije TV, po recima direktora RATEL-a izgovorenim pred nadleznim skupstinskim odborom. Posto je svaki "digitalni" frekvencijski kanal u DVB-T2 sistemu "nosac" za skoro 20 razlicitih TV programa, u zavrsnoj fazi digitalizacije nedostak frekvencija odnosno frekvencijskih kanala nece biti ni slucajno ogranicavajuci faktor, osim ako se za par godina u Zenevi donese odluka da se i UHF opseg oko 700 MHz ustupi za bezicne sirokopojasne komunikacione sluzbe. Ali, otom potom. (Ogranicavajuci faktor je nedostatak komercijalnog posla - reklama).
Posebnim pravnim aktom o elektronskim medijima (bolje: zakonom o audio i audio-vizuelnim medijskim uslugama) trebalo bi urediti pitanja koja se odnose na ove medije, oblike javnog informisanja, a ne na odgovarajuce digitalne medije javnog komuniciranja (u sistemu DVB-C2, DVB-T2, IPTV). Dolazi, ili je vec doslo do velike zbrke izmedju medija javnog informisanja, s jedne strane, i medija masovnog (elektronskog) komuniciranja, s druge. Zbog toga su neki ucesnici i na ovoj konferenciji prakticno promasili temu. (Ili je tema pogresno odredjena).