Vesti
05. 08. 2013.
Pink vs. Blic: Kaljuga medijske zloupotrebe
Sukob televizije Pink i lista Blic, kojem prisustvujemo poslednjih dana (i nedelja) pokazuje ne samo elementarnu neprofesionalnost obe strane već i nemoć strukovnih i regulacionih tela da stanu na put samovolji vlasnika da pomenute medije na najgori mogući način koriste kao oružje za obračune.
Ovaj medijski okršaj započeo je neposredno nakon saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao sin Željka Mitrovića, kada se na Fejsbuku pojavila stranica „Promenimo ime lista Blic u smrdljive novine“. Stranica je registrovana na Leskovac, kao neprofitna organizacija, a u kontakt podacima su navedeni nepostojeći broj telefona i adresa nepostojećeg veb sajta.
Televizija Pink je, pozivajući se na saopštenja objavljivana na ovoj stranici, u svim terminima tokom emitovanja vesti objavljivala izuzetno uvredljive komentare na račun Blica i prvog čoveka tog medija Veselina Simonovića, a kasnije i na račun gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i jednog od urednika „Blica“ Svetomira Marjanovića.
Blic, sa druge strane, nije ostao dužan. U periodu od 26. jula do 5. avgusta na tom sajtu je objavljeno 12 tekstova koji predstavljaju direktno obračunavanje sa Pinkom i njegovim vlasnikom Željkom Mitrovićem.
Sredstva se ni sa jedne ni sa druge strane nisu birala. Dok je Veselin Simonović na Pinku nazivan pijanicom, Blic je pisao o tome kako na toj televiziji u kancelarijama drže portrete Adolfa Hitlera.
U celom sukobu upadljivo je to što tela poput Republičke radiodifuzne agencije, Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) nisu reagovala kako bi trebalo ili nisu reagovala uopšte. UNS se sve vreme drži po strani kada je u pitanju ovaj sukob, NUNS se prilično pristrasno i upadljivo stavio na stranu Blica, dok RRA do sada nije zvanično reagovala. Na to su je pozivali Blic i Asocijacija medija, a kada je reakcija izostala, list Blic se obrušio i na tu agenciju.
Kršenja medijskog kodeksa i brojnih profesionalnih i etičkih normi bilo je (i biva) sa obe strane. Uvrede, diskvalifikacije na ličnom i profesionalnom planu, plasiranje neproverenih i nepotvrđenih informacija i nivo komunikacije koji nikako nije primeren ni mnogo manjim medijima, a kamoli televiziji sa nacionalnom frekvencijom i visokotiražnom dnevnom listu (i portalu), samo su neki od pokazatelja medijske kaljuge i flagrantne zloupotrebe medijskog prostora od strane njihovih vlasnika i/ili upravljačkih struktura. Najviše zabrinjava to što niko u ovom slučaju ne reaguje ozbiljno na sve što se dešava.
Isti ti mediji su neretko umeli da nam dele lekcije o objektivnosti, profesionalizmu, etici i drugim novinarskim standardima i idealima, ali trenutno imamo prilike da vidimo da im ništa od toga nije jača strana i da su u stanju da sve pomenuto bace pod noge ne bi li se obračunali sa protivnicima ove ili one vrste.
Sukob Blica i televizije Pink, međutim, ukazuje još jednom na nešto mnogo važnije – potrebu da srpska medijska scena dobije zaokruženu zakonsku regulativu i tela koja će u ovakvim situacija nastupati sa više mehanizama, a sve u cilju upristojavanja medijskog i javnog prostora u Srbiji. Do tada, svako će moći da zloupotrebljava svoju poziciju za raznolike obračune svake vrste, otvaranje slučajeva, svoja tumačenja zakona i presuđivanje po nahođenju i sopstvenom interesu.
Komentari (1)
ostavi komentar13.08.
2013.
Dvoboj
Blic-pink 1-0 za blic!
Odgovori