Vesti
31. 07. 2013.
Čekajući Zakon o informisanju
Politička volja i konfuzija
"Novinarstvo je postalo neprivlačna profesija kojom se, u poslednje vreme, bave oni koji nemaju drugi izbor. Mi smo slabo plaćeni, podložni pritiscima i skloni kompromisima i autocenzuri" kaže za "Novu Našu reč" Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
"Razvlašćivanje države" u medijima ili novinarstvo i mediji bez direktnog pritiska i dirigovanja od strane vlasti na različitim nivoima i dalje su nedosanjani san u Srbiji.
Sem na samo novinarstvo i sadržaj onoga što se plasira čitalačkoj publici ovo uplitanje, pri tome ne treba zaboraviti i razne druge interesne grupe, direktno utiče i na opstanak mnogih medija jer se pozicija i moć, kako politička , tako i finansijska, koriste za uništavanje “neposlušnih” medija.
Borba za medijske zakone koji bi trebalo da urede stanje na medijskoj sceni Srbije, traje, suštinski, od 6. oktobra. Dokle se stiglo u najnovijim nastojanjima, razgovaramo za Novu Našu reč sa predsednikom Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašinom Obradovićem.
NNR: Šta se dešava sa Nacrtom Zakona o informisanju, kao i zakonima o elektronskim medijima i javnim servisima. Dokle se stiglo s tim?
OBRADOVIĆ - U ovom trenutku, Ministarstvo kulture i medija je utvdrilo tekst Nacrta Zakona o javnom informisanju i uputilo ga ostalim ministarstvima Vlade Srbije, kako se to biorokratskim jezikom kaže, na izjašnjavanje. To je uobičajena procedura. Nakon toga, tekst Nacrta biće poslat u Brisel, Evropskoj komisiji, koja će, takođe, dati svoje mišljenje o predloženim rešenjima. Predviđa se da konačan Predlog Zakona o javnom informisanju na jesen bude upućen u Skupštinu Srbije i, verovatno, usvojen u oktobru.
Zakon o elektronskim medijima, barem prema najavama iz Ministarstva, je gotov i očekuje se da se uputi na javnu raspravu. Kada tačno, nije poznato ali nadamo se da se rasprava o ovom zakonu neće odvijati tokom letnjih odmora. Prema nekim našim saznanjima, biće održana tri javna skupa na kojima će se razgovarati o ovom zakonu krajem avgusta i početkom septembra. Kada će ovaj zakon ući u skupštinsku proceduru, u ovom trenutku, je potpuno neizvesno.
Što se tiče Zakona o javnim servisima, on je ovog trenutka ad akta i potpuno je neizvesno šta će se sa njim dešavati. Tu vlada opšta konfuzija i niko pouzdano ne može da kaže kakva će bit sudbina ovog zakona.
NNR: Kraj godine se bliži pa i rok do kada bi država morala da se povuče iz medija. Stiče se utisak da "država" tj. Vlada nema ozbiljne namere da to i uradi?
OBRADOVIĆ - “Povlačenje države iz medija” je , zapravo, eufemizam za razvlašćivanje države, odnosno vladajućih partija, u medijskoj sferi i omogućavanje građanima da, kroz slobodan protok informacija, prestanu da žive u virtuelnoj stvarnosti koja ime se svakodnevno servira kroz strogo kontrolisane sadržaje. Ni ova vlast, izgleda, kao i ona prethodna, ne bi da se odrekne uticaja na medije jer, po ovoj logici, samo sluđen građanin je dobar građanin.
Ono što može biti posledica kašnjenja u donošenju seta medijskih zakona jeste upravo nastavak stanja u kojem mediji, koji se finansiraju iz javnih prihoda, od republike do opoštine, zadržavaju i dalje svoj privilegovan položaj na tržištu. Logična posledica takvog stanja je da ostali mediji gube ovu neravnopravnu tržišnu utakmicu, redakcije se gase jedan za drugom, novinari ostaju bez posla a država nastavlja da preko finansijskog i vlasničkog uticaja kontroliše većinu informacija koje se nudi građanima.
Možemo biti manje ili više zadovoljni rešenjima iz Nacrta Zakona o javnom informisanju. Ali, to u ovom trenutku i nije suštinsko pitanje. Mi smo pred dilemom ko će doživeti primenu tih rešenja, odnosno, ono najvažnijih, promenu načina trošenja budžetskih sredstava, prelazak na projektno finansiranje, i proces privatizacije. Plašim se da će odlaganje donošenja seta medijskih zakona za jesen imati za posledicu da i dobar deo 2014. godine izgubimo za primenu medijske reforme što će imati pogubne posledice, pre svega, za lokalne medije ali i za građane koji ostaju izloženi najgrubljoj propagandi i opštoj tabloidizaciji.
NNR: Kako je moguće da EU ne može da izvrši ozbiljna pritisak na vlasti da to i urade?
OBRADOVIĆ - Već je postao manir prebacivanje odgovornosti za sve i svašta na Evropsku uniju. Oni nude dobre usluge ali ovde, u Srbiji, mora postojati politička volja da se suštinski promene odnosi u medijskoj sferi. Te volje nema ili bar ne u meri koja bi pokazivala želju za korenitim promenama. Stiče se utisak da sesvesno odugovlači sa procesom reformi jer postojeći sistem omogućava efikasnu kontrolu medija, a sada, kada se očekuje i raspisivanje izbora, na jesen ili proleće, svejedno, vlast nema baš interes da menja postojeće stanje.
NNR: U opštoj borbi za interese centralnih medija oni lokalni su u sve ozbiljnijoj krizi, ako uopšte i postoje. Podrška postoji ali je ona smao na rečima. Da li lokalni mediji, koji se profesionalno bave ovim poslom i nisu se ptiklanjali niti ih je plaćala bilo koja politička opcija, mogu da prežive?
OBRADOVIĆ - Najteže posledice odlaganja primene Zakona o javnom informisanju trpeće lokalni mediji.
Prelazak na projektno finansiranje, koje je, zapravo, trebalo da bude ona slmaka spasa za mnoge lokalne medije, dodatno se odlaže jer po prvobitnom planu, konkursi za 2014, godinu trebalo je da budu raspisani do 15. septembra. Sada za to, sa kašnjenjem u usvajanju Zakona o javnom informisanju, nema ni teoretskih šansi. To će prouzrokovati nova odlaganja i dodatno pogoršati položaj, negde i gašenje, upravo onih medija koji nisu pod patronatom ni jedne od vladajućih političkih opcija. Pokušaćemo da ubrzamo ovaj proces ali nisam preveliki optimista pre svega zbog ogromnog otpora lokalnih samouprava da se odreknu “svojih” medija.
NNR: Sve više ljudi u lokalu prvom prilikom odlazi iz medija da bi radili bilo kakav drugi posao. Radi se o dugogodišnjim novinarima , snimateljima, tehničkim urednicima novina. Kakva je, onda, budućnost medija?
OBRADOVIĆ - Novinarstvo je postalo neprivlačna profesija kojom se, u poslednje vreme, bave oni koji nemaju drugi izbor. Mi smo slabo plaćeni, podložni pritiscima i skloni kompromisima i autocenzuri.
U medijima opstaju uglavnom oni koji prihvataju sada opšte važeće pravilo “ćuti i radi šta ti se kaže”. U takvoj situaciji i normalno je da ljudi beže iz medija. A, budućnost? Nimalo ružičasta: najteže je iza nas, najgore je pred nama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.