Vesti
20. 07. 2013.
Srbiji trebaju hrabri, ali živi novinari
Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, već skoro osam godina živi pod zaštitom policije. Vozilo MUP-a ispred ulaza zgrade u kojoj stanuje, pratnja policije gde god krenuo, peške ili kolima, njegova su svakodnevica. Uprkos ovim uslovima života i rada, i dalje se istrajno bavi novinarskim poslom.
Obezbeđenje radi po principu „flastera“, prate ga svuda, ali je to poslednjih godina zahvaljujući PU Šabac više „relaksirano“. Prethodno je, kaže Mitrić, najmanje pet godina bio u „zatvoru otvorenog tipa“.
Odšteta još nije isplaćena
- Kako se danas osećam, svedoči procena sudskih veštaka da su moje psihofizičke, dakle profesionalne i radne aktivnosti, smanjene za 50 odsto.
Napad je ostavio dubok trag u mom životu, ali i nepokolebljiv stav da se i dalje bavim dokazivanjem istine. Suđenje je trajalo šest godina. Napadač je uhapšen, osuđen na godinu dana, pa pomilovan i danas je na slobodi, dok nalogodavac nije otkriven. Do danas nisam naplatio dinar naknade štete, procenjene na 750.000 dinara, kao ni sudske troškove - priča Mitrić, inače dopisnik „Večernjih novosti“, i dodaje:
- Morao sam da se snađem, uz pomoć prijatelja i redakcije sakupim najmanje iznos jedne moje godišnje bruto plate i investiram u dokazivanje istine. Inače, napadač je bio dobro pozicioniran u policiji i baš ti krugovi, bliski čoveku koji je nedavno uhapšen zbog trgovine ljudima, nekoliko puta su pokušali da mi ukinu zaštitu. Kad bih ostao bez obezbeđenja, bio bih kao glineni golub i sigurno ni dana više ne bih živeo u Srbiji, tu nema dileme.
Kaže da mu je do pre nekoliko godina obezbeđenje stvaralo probleme, pratila ga je „marica“, na šta se narod zgražavao, ali je sve izdržao.
Zaštita samo kod kuće
- Kakav je bio ambijent zaštite ilustruje primer policijskog zvaničnika koji je u službenom dokumentu procenio da sam bezbedan i da mogu samo imati problema zbog neprofesionalnog pisanja o nekim ljudima. Tražiću jednom policijske beleške o mom obezbeđenju, da vidim kako je kroz njih izgledao moj život.
Inače, od početka policijska zaštita važi samo na području PU Šabac, pa kada moram dalje, snalazim se zahvaljujući prijateljima - priča ovaj hrabri novinar.
- Srbiji su potrebni hrabri, ali živi novinari, ne trebaju joj mrtvi, po kojima će nazivati trgove i ulice. Skandalozno je što nije razjašnjeno ubistvo kolege Milana Pantića i Dade Vujasinović. Žao mi je što me iz komisije za ispitivanje ubistava novinara niko nije ništa pitao, a imao bih šta reći. Ubistva i pokušaja ubistva novinara u zemljama jugoistočne Evrope nema bez države.
Pokušaj mog ubistva, identičan napadu na kolegu Pantića, bio je u organizaciji ljudi iz institucija sistema - kaže Mitrić. Prema njegovim rečima, država treba da „počisti lozničku oazu kriminala“, a više od tri i po godine Loznica nema šefa javnog tužilaštva.
Antrfile : Napad na kućnom pragu
Mitrić je napadnut 12. septembra, oko 22 časa, u zgradi gde je stanovao.
Polomljena mu je podlaktica leve ruke i imao je niz nagnječenja od udaraca tvrdim predmetom po celom telu. Prethodno mu je tri puta oštećen auto parkiran u centru grada, a policija nije otkrila napadača(e). Apelacioni sud je 2011. na jednu godinu zatvora osudio Ljubinka Todorovića, bivšeg policajca, optuženog za napad na Mitrića. Pozadina napada nije otkrivena.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.