Vesti

28. 06. 2024.

Autor: NUNS Izvor: NUNS

Monitor medijskog pluralizma u digitalnoj eri; Srbija – oblasti rizika za medijski pluralizam

Stanje medijskog pluralizma u Srbiji i dalje nosi oznaku visikog rizika (tri od četiri parametra) i nije se popravilo, iako su u proteklom period doneti novi Zakon o javnom informisanju i medijima kao i novi Zakon o elektronskim medijima koji su trebali da urede ovu oblast, pokazuje najnoviji “Monitor medijskog pluralizma u digitalnoj eri” koji su objavili Evropski univerzitetski institute, Centar za napredne studije Robert Šuman i Centar za medijski pluralizam i slobodu medija.

Monitor (MPM) je istraživački alat kreiran da identifikuje potencijalne rizike za medijski pluralizam u državama članicama Evropske unije i u zemljama kandidatima i kreiran da identifikuje potencijalne rizike za medijski pluralizam u državama članicama Evropske unije i u zemljama kandidatima.

Za razliku od prethodne godine, oblast Socijalne uključenosti je dospela u zonu visokog rizika, pa je srednji rizik u 2023. godini prepoznat samo u oblasti osnovne zaštite, dok nizak rizik nije prepoznat ni u jednoj referentnoj oblasti.

Iako su dva medijska zakona promenjena 2023, očekivane izmene predviđene Medijskom strategijom nisu optimalno sprovedene. Novi Zakon o javnom informisanju i medijima kao i novi Zakon o elektronskim medijima predviđaju nekoliko pozitivnih rešenja, koja se tiču, pre svega, odredbi koje potencijalno jačaju nezavisnost REM-a, zatim odredbi koje propisuju transparentniji proces dodele javnih sredstava za sufinansiranje medijskih projekata, kao i onih kojima je produžena zvanična zabrana kampanje za 30 dana u toku izborne kampanje.

Međutim, pojedine zakonske odredbe nisu usklađene sa Medijskom strategijom i Direktivom o audio vizuelnim medijskim uslugama i njihov uticaj može biti veoma značajan za buduće stanje slobode medija u Srbiji. Stručnu javnost posebno zabrinjava povratak države u medijsko vlasništvo, jer ranije iskustvo tranzicionog medijskog sistema Srbije podrazumevalo je, zapravo, preovlađujući državno-partijski uticaj na medijsko tržište u sličnom regulatornom aranžmanu, što je imalo dugotrajne negativne efekte na demokratski kapacitet medija i na kvalitet demokratskih političkih procesa uopšte. Konačno, pozitivne zakonske promene će biti pod izazovom njihove primene u narednom periodu, imajući u vidu i činjenicu da je primena zakona često isticana kao jedan od najvećih problema u prethodnom periodu.

U oblasti Osnovne zaštite je ostvaren ograničen napredak u pogledu prethodnih preporuka. Napredak koji je pominjala Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji u 2023. odnosi se, pre svega, na donošenje novog zakonskog okvira za medije, čija će primena pokazati da li je napredak postignut u praksi. Međutim, Izveštaj prepoznaje da zakonodavni proces nije u potpunosti završen u skladu sa evropskim pravnim tekovinama. Međunarodne organizacije koje se bave slobodom izražavanja i slobodom medija upozoravaju na dalji pad ovih sloboda Srbiji. Posebno zabrinjava činjenica da se iz godine u godinu nastavlja praksa javnog targetiranja kritičkih novinara od strane visokih državnih zvaničnika. Policija i tužilaštvo, u saradnji sa Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, efikasno su reagovali u više slučajeva napada i pretnji. Međutim, ubistva dvoje novinara od pre više od dve decenije još nisu rasvetljena. U još nekoliko slučajeva nije doneta presuda, a poništenje presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije od strane Apelacionog suda izazvalo je zabrinutost u stručnoj javnosti. Zabrinjava i porast broja tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), kao i „ćutanje uprave“, odnosno učestalo odbijanje državnih organa da otkriju informacije od javnog značaja istraživačkim novinarima. Zato Srbija treba da radi na što boljoj primeni mera Medijske strategije kako bi se obezbedila bolja osnova za ostvarivanje slobode izražavanja i slobode medija.

Kao preporuke državi se navodi sprovođenje aktivnosti i izmene zakonskih akata u skladu sa rešenjima iz Medijske strategije, kao i sa drugim međunarodnim dokumentima sa kojima treba da bude usklađeno srpsko zakonodavstvo; kao i da se obezbedi transparentnost procesa izmena zakona u skladu sa Medijskom strategijom. Neophodno je da država konsultuje relevantne činioce prilikom izrade nacrta bilo kakvih zakonodavnih ili političkih dokumenata, tj. da ih kreira na inkluzivan način. Ujedno je neophodno da pristupi izmenama i dopunama drugih zakona, što je prema Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije trebalo da bude započeto do kraja 2022. godine; kao i da izmeni Zakon o javnim medijskim servisima u skladu sa preporukama Medijske strategije, kako bi se obezbedila veća nezavisnost javnih medija.

Ukazuje se na neophodnost izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kako bi se pomoglo novinarima u prikupljanju dokaza i identifikovanju lica koja prete putem društvenih mreža; ali i da se hitno uvede anti-SLAPP zakonodavstvo i međunarodne instrumente zaštite slobode govora i prava na informisanje. Neophodne da se uskladi pravni okvir za zaštitu uzbunjivača sa novim pravnim tekovinama EU.

Ukazuje se i na neophodnost da se stvori uslove za punu funkcionalnost, transparentnost i ažuriranje Registra medija, kao i mehanizme za efikasno praćenje funkcionisanja Registra medija i Jedinstvene evidencije proizvođača medijskog sadržaja; kao i da se unapredi javnost rada Saveta REM-a. Neophodno je da se precizno propiše način izbora direktora REM-a, kao i njegove zadatke i odgovornosti kao i da se uvede sudska i građanska kontrola postupanja REM-a po pritužbama građana i organizacija;

Državnim telima i drugim političkim činiocima se preporučuje da jasno i nedvosmisleno osude svaki slučaj nasilja nad novinarima, kako bi se stvorilo odgovarajuće okruženje za nesmetan rad novinara. Zvaničnicima se ukazuje da se suzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare.

Tužiocima, sudovima i drugim nadležnim organima se preporučuje da dosledno sankcionišu sve napade na novinare i obezbede brze pravne radnje u praksi, bez izuzetaka; kao i da  koriste uspostavljene mehanizme za zaštitu novinara.

Regulatornim telima se sugeriše da spreče i sankcionišu govor mržnje i verbalne napade političara na novinare.

Ocena visokog rizika u oblasti Tržišnog pluraliteta pokazuje da je medijski pluralizam najviše ugrožen na digitalnim tržištima, uključujući velike komercijalne i vlasničke uticaje na uređivački sadržaj, kao i visoku koncentraciju informativnih medija, kako u tradicionalnim tako i u onlajn medijima.

Kao i u prethodnom izveštaju konstatuje se trajni nedostatak relevantnih, ažurnih i pouzdanih podataka o tržišnom udelu najvećih vlasnika medija i akterima na tržištu oglašavanja. Takođe, postoje samo delimični podaci o kretanju prihoda u medijskom sektoru u 2023. godini.

Štampani mediji koji najviše krše novinarski kodeks dobijaju sredstva na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Takođe, budžetska sredstva su neretko opredeljena za sadržaje koji predstavljaju redovnu delatnost medija ili za sadržaje koji predstavljaju tzv. praćenje rada organa vlasti, što je u suprotnosti sa idejom konkursnog sufinansiranja, koje treba da podrži dodatne medijske projekte koji su u interesu konkretne javnosti kojoj su namenjeni. Sadašnja praksa favorizuje medije koji su lojalni vladajućoj eliti, odnosno medije koji su u vlasništvu lica povezanih sa vladajućim partijama. Novi Zakon o javnom informisanju i medijima doneo je neke pozitivne novine, ali kako je stupio na snagu tek u novembru 2023. godine, možemo pratiti njegovu primenu i poštovanje od strane nadležnih organa u narednom periodu.

Oblast Političke nezavisnosti trpela je najviše rizike za medijski pluralizam i slobodu u 2023. Uprkos ustavnim garancijama i solidnim zakonskim rešenjima, novinari u Srbiji često rade u restriktivnom okruženju, što rezultuje autocenzurom. Istraživački i kritički orijentisani novinari često su izloženi etiketiranju i uvredama koje podstiču visoko rangirani vladajući funkcioneri, a koje preuzimaju neke nacionalne televizije i distribuiraju ih u formi trajne negativne kampanje. Većina medija ostvaruje prihode od državnog oglašavanja i netransparentnih javnih subvencija, koje kontroliše vladajuća elita. Ne postoji adekvatna i efikasna zakonska zaštita od direktne ili indirektne kontrole medija od strane političkih aktera, kao ni zakonske ili samoregulatorne mere koje imaju za cilj da obezbede nezavisnost urednika od političkih uticaja. Vlasti, političke stranke i državne kompanije i dalje koriste svoju finansijsku moć da utiču na uređivačku politiku, dok medijima nedostaje politička ili finansijska moć da izdrže pritisak, posebno na lokalnim medijskim tržištima. Srbija treba da sprovodi Medijsku strategiju u duhu prvobitnih ciljeva Strategije, posebno u pogledu mera koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost REM-a, kao i na jačanje unutrašnjeg medijskog pluralizma (pluralizma sadržaja).

Kao problem navedeno je da novi zakoni nisu rešili problem funkcionerskih kampanja.

Preporuka državi je da celokupno praćenje ponašanja medija u toku izborne kampanje od strane Regulatora (REM) bude detaljnije regulisano i usklađeno sa preporukama posmatračkih misija; kao i da izmenama zakona zabrani funkcionersku kampanju u toku čitavog perioda izborne kampanje. Neophodno je da precizno propiše zakonske obaveze političkim akterima da sastavljaju transparentne i redovne izveštaje o potrošnji u svojim onlajn kampanjama.