Vesti
28. 06. 2024.
Da li se slažete sa naslovom teksta, čiji ste koautor/ka?
SLAP tužbe kao globalna pretnja istraživačkom novinarstvu, profesionalnom žurnalizmu i medijima zaštitnicima javnog interesa
Pitanje iz naslova uputio je advokat Nikole Petrovića, koji je tužio redakciju Krika, urednika i koautorke teksta koji je objavljen pod naslovom „Predsednikov kum imao firme sa Markosom – kriminalcem umešanim u međunarodni šverc kokaina“.
Sudija i advokat potrošili su najmanje 90 odsto vremena jučerašnjeg suđenja koje je počelo u 13 časova, a završilo su u 14.30, sa pauzom od desetak minuta za realizaciju drugog suđenja koje je, greškom, zakazano usred termina u kojem je tužen Krik, na pitanja o ubijenom Dejanu Stanimiroviću Markosu.
On je ubijen 2020. godine, u kući jednog drugog kolumbijskog narko bosa i to, kako su opisali mediji, pošto su se ponapijali, pa je Markos upucao kolumbijskog narko bosa, a onda je njega upucao njegov posinak.
Potpuni fokus jučeršnjeg ispitivanja Stevana Dojčinovića i Bojane Jovanović, bio je na tome kako oni znaju da je Markos kriminalac, ako ne mogu da dokažu da je bilo gde pravnosnažno osuđen.
Kao da je tužilac pokojni Markos, a ne Nikola Petrović, koji ovu temu nije problematizovao ni u tužbi, ni u odgovoru na pitanja redakcije koja su uredno objavljena u i uz sam tekst, niti u demantiju koji je, takođe u celini, objavljen na portalu Krika.
Kako se dogodila nova tematizacija suđenja, vezana za kriminalnu prošlost DS Markosa, o kojem su redakciji Krika davali podatke policije Španije, Portugalije, Europola?
I u stvari, to je prava poenta „SLAPP tužbi“, onih tužbi koje bi trebalo da okupiraju redakcije da se bave samo odbranom po sudovima, da razmišljaju o pretnjama moćnika, da strahuju od finansijskih kazni, kako bi prestali da izveštavaju o temama onih koji se pominju u istraživanjima.
Žao mi je što na suđenjima novinarima, medijima i urednicima – nema novinarki i novinara, nema studenata novinarstva. Mogla bi se bolje razumeti realnost u kojoj živimo i pozicija naše profesije. Verujem da bi i solidarnost bila direktno inspirisana onim što se može videti i čuti u sudnici.
Godinama sam sedeo u publici na suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije i bila je ista slika. Nema novinara. Ili ih ima minimalno i imamo agencijeske vesti i izveštaje.
Juče su svoje iskaze davali Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović. Kada je reč o suštini njihovih iskaza, i samog ročišta – kada smo izašli van sudnice, imali smo potpuno oprečne vizije kraja suđenja. Oni su ubeđeni da je presuda već napisana, jer je ispitivanje vođeno na način koji je bio za njih potpuno neočekivan, odnosno, sa namerom da se dokaže da DS Markos nije dokazano kriminalac, pa samim tim ni konstatacija iz naslova teksta nije tačna.
Ja sam imao suprotno mišljenje: upravo činjenica da nije osporen nijedan detalj iz tužbe Nikole Petrovića, ukazuje na to da ne postoji nijedan element za osuđujuću presudu.
Stevan i Bojana su održali mini predavanja o istraživačkom novinarstvu. Ovaj tekst je imao sve elemente neophodne da bi bio objavljen.
I dubinsko istraživanje u oblastima u kojima je teško doći do informacija, i proveru podataka, i glas druge strane, tj. samog Nikole Petrovića. Naime, sve što je želeo u pisanom obraćanju, Krik je objavio i u delovima u tekstu, ali i kao posebni dodatak. Takođe, i ceo demanti koji je Nikola Petrović poslao redakciji posle objavljivanja teksta.
Fakt čeking unutar redakcije je važna institucija i morala bi je imati svaka medijska kuća. Novinar istraživač, koji nije učestovovao u pravljenju teksta, proverava sve činjenice koje su objavljene i tek kada se ustanovi tačnost činjenica, tekst ide u objavljivanje.
Redakciji Krika potrebna je pomoć da savladava prepreke koje donosi sve veći broj SLAPP tužbi, veći broj profesionalniih novinara, više sredstava za plaćanje sudskih troškova i nezasluženih kazni.
U isto vreme, svima je potrebna sveobuhvatna kampanja za usvajanje evropskih preporuka, kada su SLAPP tužbe u pitanju, i kada je reč o sudovima, predstavnicima nadležnih institucija i javnosti uopšte, kako bi sa ovakve tužbe zaustavljale na samom ulazu u sudove, kako bi bile odbijane i kako se ne bi trošilo vreme i energija, jer je samo to bitno u ovim tužbama.
Ovo je treća tužba Nikola Petrovića protiv Krika: prva je pravnosnažno presuđena u korist Krika, druga je prvostepeno presuđena u korist Krika, verujem i da će biti potvrđena, a za ovu treću ostaje da vidimo: ni tužilac ni njegov zastupnik nisu pronašli činjenične greške u ovom tekstu.
Ostaje da i u ovom slučaju bude presuđeno kao i u ranijim slučajevima…
Ali tužbe su odigrale svoju ulogu: u proteklih pet godina, odnele se dane i dane vremena koje je urednik morao da posveti ovim tužbama, kao i brojni autori, pravni zastupnici… Za svo to vreme, moglo je da bude istraženo puno novih priča.
Pomozimo Kriku.
Likovi Dafne Karuana Galicija, istraživačke novinarka sa Malte, koja je ubijena sa tridesetak SLAPP tužbi i Jana Kucijaka koji je surovo ubijen sa devojkom, jer se bavio istragama korupcije – uvek su mi pred očima kada pratim ovakva suđenja.
Njihove likove vidim pred sobom kada uđem na ovakva suđenja i razmišljam o tome šta još čeka novinarke i novinare izložene pretnjama i napadima i SLAPP tužbama. Koliko je potrebno tih tužbi da bi se neko odlučio i na drastičniji korak? Krik u ovom trenutku ima više od 15 tužbi koje traju. Nerešena tri upada u stanove novinarki ove redakcije. Nerazjašnjeno jedno praćenje, neprocesuirano otimanje telefonskog aparata od novinarke na zadatku…
Moramo sprečiti da se dogode najgori scenariji. Moramo sprečiti da SLAPP tužbe ugase novinare i medije, na bilo koji način.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.