Vesti
29. 09. 2011.
Neko uvek zna više od novinara
Intervju: Stiven Herman Moraćemo brzo da se prilagođavamo promenama koje su takođe brze, kao što je na primer pisanje u 140 znakova na Tviteru, kaže glavni urednik internet izdanja vesti Bi-Bi-Sija
Zahvaljujući Internetu i digitalnim medijima, danas više nego ikada ranije, novinar može da zna šta njegova publika misli i da od nje sazna novosti, jer među gledaocima ili čitaocima uvek ima neko ko zna više od vas, kaže za naš list Stiven Herman, glavni urednik internet izdanja vesti Bi-Bi-Sija, koji je juče na Samitu novih medija u Beogradu (u organizaciji „ABC Srbija”) održao predavanje o plasiranju vesti na mobilnim uređajima.
Kada se nešto dogodi, kaže Herman, ljudi šalju slike, video snimke, očevici šalju izveštaje, a tako je i kada nije reč o udarnim vestima:
„Toga je bilo i ranije, ali sada digitalne tehnologije i Internet olakšavaju takvu komunikaciju”.
Kako verovati onome što vam gledaoci javljaju?
Redakcije se sada suočavaju sa dve vrste izazova kada je reč o prijemu sadržaja od publike. Najpre, količina materijala koju gledaoci šalju ili ostavljaju na društvenim mrežama. Drugi izazov jeste proveravanje da li je to što ste dobili tačno ili nije.
Nekada je očigledno da je to istina, i nije potrebno mnogo proveravanja, kao što je slučaj sa slikama terorističkog napada u Londonu 2005. S druge strane, ono što se sada događa na Bliskom istoku teže je proveriti, ali tu su nam od pomoći novinari Bi-Bi-Sijevog servisa na arapskom koji poznaju tamošnje prilike i imaju dobre kontakte u tim zemljama. Kada nismo sasvim sigurni, iskreni smo i kažemo našim gledaocima i slušaocima da smo to dobili ili da se pojavilo na Jutjubu.
Kao urednik onlajn vesti, mislite li da posetioci sajta mogu slobodno da ostavljaju komentare ili prethodno treba da se registruju?
Na Bi-Bi-Siju čak i sada isprobavamo različite modele, iako smo komentare uveli još 1997. kada smo počeli sa onlajn vestima. Za posetioce sajta korisnije je ako znamo ko su oni, ako se registruju, jer tada možemo da im ponudimo sadržaje koji ih najviše interesuju, nešto što je personalizovano. Na taj način ih zapravo podstičemo da se registruju.
Šta je važnije za medije u digitalnoj eri, sadržaj ili tehničke mogućnosti?
Ako ste novinar u štampi ili na TV, sadržaj je ključan, jer je to ono što ljudi traže, da mogu da vam veruju, da budete tačni, kvalitetni. Sa druge strane, ako je reč o digitalnim medijima, sadržaj treba da bude predstavljen tako da ljudi mogu lako da nađu to što žele. Dakle, to je partnerstvo sadržaja i tehnologije.
U svetlu promena koje donose novi mediji, kakva će biti uloga novinara u budućnosti?
Oni će morati da prate trendove i ono što publika traži, moraće brzo da se prilagođavaju promenama koje su takođe brze, kao što je na primer pisanje u 140 znakova na Tviteru, ili da razmišljaju o tome šta će dobro proći na Fejsbuku. Drugi način na koji se novinarstvo menja jeste da više nisu samo novinari ti koji imaju mogućnost, ili ako hoćete moć, da objavljuju u novinama ili na TV. Sada svako može na Internetu da postavi video snimak. Profesionalni novinari moraju da budu svesni te vrste konkurencije i da nađu način da se prilagode novim okolnostima.
Antrfile: „Stari” mediji nisu mrtvi
Srpski mediji moraju da budu spremni za brzi razvoj globalnih komunikacija i da aktivnije koriste nove oblike komunikacije, izjavila je državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić. Ona je dodala da je Internet poslednjih godina postao glavno sredstvo informisanja i komunikacija i da srpski mediji za to moraju da se pripreme.
Tokom skupa moglo se čuti da „stari” mediji nisu mrtvi i da će još trajati, a da će, s druge strane, broj ljudi u svetu koji imaju pristup Internetu dostići četiri milijarde.
Sajt radi 24 sata
Koliko ljudi radi u internet izdanju vesti Bi-Bi-Sija?
Onlajn tim ima između sto i sto pedeset ljudi, uglavnom u kasnim dvadesetim i tridesetim godinama. Jedan deo njihovog posla jeste da proizvode vesti 24 sata dnevno kako bi sajt uvek bio aktuelan, a druga uloga jeste da sarađuju sa ostatkom Bi-Bi-Sija, da preuzimaju materijal od njih i prilagođavaju ga potrebama sajta.
Srpski zet
Stiven Herman iznenadio je učesnike Samita novih medija kada im se na početku predavanja obratio na srpskom. Nije to bilo nekoliko napamet naučenih i teško izgovorenih reči, već tečan i pravilan govor. Za naš list je otkrio da je nekada studirao u Novom Sadu gde je upoznao suprugu, a tokom devedesetih godina povremeno je kao novinar izveštavao iz Srbije.
A. Marinković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.