Vesti
27. 02. 2014.
Javni servisi Srbije 1
U Srbiji postoje dva ravnopravna medijska javna servisa. Zakonom o radiodifuziji 2002. godine definisani su prvi put kao javni radiodifuzni servisi Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio-televizija Vojvodine (RTV), kao i načini njihovog ustrojstva i funkcionisanja, njihovi programski zadaci i standardi, izvori finansiranja.
Međutim, u Zakonu nije precizno navedeno koje su sve obaveze javnog servisa, ko kontroliše njihovo ispunjavanje i koje sankcije će snositi ako su se udaljili od programskih zadataka, niti je insistirano na potpunoj transparentnosti poslovanja i menadžmenta javnih servisa.
Istovremeno, pokrajinski javni servis je uvek u drugom planu. RTV, takođe, nije prevazišao posledice rušenja iz vremena vazdušnih napada 1999. kada je, inače veoma moderna, zgrada televizije Novi Sad na Mišeluku u potpunosti srušena, a svi predajnici oštećeni. Od 2000. godine do danas pokazan je mali interes vlasti da se pomogne RTV-u da se tehnički oporavi.
Od samog početka nedovoljno finansijski stabilni, zakonski nedorečeni, netransparentni u donošenju i sprovođenju odluka, javni servisi (RTV i RTS) propustili su šansu da se od osnivanja 2006. do danas razviju u finansijski održive, uređivački nezavisne (politički neutralne) institucije, sa programskom ponudom koja ih suštinski razlikuje od komercijalnih stanica. Ipak, javni servis je popularna medijska institucija u Srbiji. Ima najrazvijenije kapacitete – najveća je medijska kuća, kako tehnički, tako i kadrovski i finansijski. Popularnost duguje velikim proizvodnim mogućnostima, a ne visokoprofesionalnom kvalitetu i raznovrsnosti programa koji proizvode.
Integritet javnih servisa u Srbiji (RTV i RTS) ozbiljno je doveden u pitanje. Razlozi su višestruki. U najkraćem svode se na nezavršeno redefinisanje medijskih zakona (proces započeo još 2008); finansijsku nelikvidnost izazvanu ekonomskom krizom i slabom naplatom pretplate; nejednak status dva javna servisa; nejednak status radija i televizije; netransparentan menadžment; nedosledno sproveden socijalni program; loša kadrovska politika; estradizacija novinarskog kadra RTS televizije; neadekvatna komunikacija sa građanima koji su, podsećamo, osnivači, finansijeri javnog servisa, ali i njegovi kontrolori; nepostojanje permanentnog kritičkog uvida u tekuće funkcionisanje javnih medijskih servisa.
Ipak u ovom trenutku najveći problem je Finansijska (ne)održivost javnih servisa u Srbiji. Dva glavna izvora prihoda koji treba da obezbede finansijsku nezavisnost, kao uslov upravljačke i uređivačke nezavisnosti, su pretplata i komercijalni izvori prihoda. Ono što karakteriše finansijsku komponentu javnih servisa jeste nepostojanje odgovornosti i kontrole za finansijske i poslovne odluke, potpuna netransparentnost finansijskih tokova pre svega jer ne postoji zakonska obaveza transparentnosti (kada su izveštaji traženi na osnovu Zakon o dostupnosti informacija, najuži menadžment ih nije dostavljao i po cenu plaćanja kazne). Jedini koji je imao pravo da daje informacije je bio tadašnji generalni direktor RTS.
Zatim veliki problemi sa naplatom pretplate koja je uvek bila ispod predviđenog nivoa i daleko ispod prakse u zemljama regiona. Neobjašnjivo je zašto nikada nije naplaćivana pretplata na radio u automobilu, niti zašto se nije utuživalo za neplaćanje. Generalni direktor je tvrdio da su skuplji sudski troškovi od samog učinka utuživanja, a poznavaoci situacije da je bila pre reč o očuvanju socijalnog mira u i tako presiromašnoj zemlji.
Dugoročno neuspešno poslovanje, neprestano nagomilavanje gubitaka doprinelo je da se, posebno RTS, od početka oslanjao na državu kao izvor nedostajućih prihoda što ga je uvek činilo nedovoljno nezavisnim od nosilaca vlasti.
Preveliki broj zaposlenih i nedostatak volje da se problem reši i olakša funkcionisanje i tako glomaznog aparata dodatno je opterećivao RTS i RTV.
U poslednje tri godine naplata radio-televizijske pretplate RTV-a je pala sa oko 62% u 2010. na oko 54% u 2012, dok je za prvih 9 meseci 2013. ostvaren još veći pad naplate što je rezultiralo da je svega oko 42% ovih prihoda od radio-televizijske pretplate naplaćeno od građana na teritoriji Vojvodine. S druge strane, RTS je u 2010. i 2011. uspevao da naplati oko 44% prihoda od radio-televizijske pretplate dok je ovaj procenat u 2012. pao na oko 36%.
Kao rezultat problema u poslovanju oba javna servisa, vlada predlaže, kako je navedeno, novi zakon o javnim servisima koji predviđa da će se iz budžeta republike Srbije obezbeđivati sredstva ako naplata radio-televizijske pretplate na godišnjem nivou bude ispod 80%, u iznosu koji će odgovarati razlici između fakturisane i naplaćene vrednosti do iznosa od 80%. Ukoliko predloženi zakon bude usvojen, a procenat naplate pretplate ostane na sadašnjem nivou, iz budžeta Republike Srbije će se godišnje izdvajati za finansiranje javnih servisa oko 50 miliona evra za RTS i još oko 10 milina evra za RTV, što će prouzrokovati da Vlada republike Srbije dobije značajno veći uticaj na javne servise u odnosu na dosadašnji period.
I poslednja informacija je da je Vlada Vojvodine podržala krajem februara Radio-televiziju Vojvodine (RTV) sa 70 miliona dinara za podizanje kvaliteta rada dopisničke mreže pokrajinskog javnog medijskog servisa.
Komentari (1)
ostavi komentar27.02.
2014.
Nije RTS i RTV, vec RUS i RUV
Prema clanu 85. stav 1. vazeceg Zakona o radiodfuziji iz 2002. godine, radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedištem u Beogradu. A po clanu 94. stav 1. ovog zakona, radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na području Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.
OdgovoriPrema tome, zvanicni nazivi organizacija za javne radiodifuzne servise (usluge) su Radiodifuzna ustanova Srbije (RUS) i Radiodifuzna ustanova Vojvodine (RUV), a ne Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio-televizija Vojvodine (RTV).