Vesti
24. 02. 2014.
Kultura u plusu
Na početku treba izričito reći: svake hvale vredna je odluka RTS-a da ustanovi „Kulturni dnevnik”. A o tome kakav je on po zamisli, sadržaju i ostvarenju može se, posle prvih pet izdanja, razmišljati kritički.
Upadljiva je namera da se stvori emisija novoprodirućeg žanra zvanog „infotejment”. Valjda u uverenju da je uobičajen, standardni govor o kulturi previše ozbiljan pa time i neprivlačan, „Kulturni dnevnik” rešio je da se šali već imenima svojih rubrika i voditelja. Da li je samo puki pokušaj duhovitosti ili način da se bude prisniji s gledalištem privoleo novinare da se predstavljaju kao „gospođica Ponedeljak”, „gospodin Četvrtak”, „gospođa Petak”?
I hoće li ova nova lica na ekranu, još pomalo stegnuta u vidljivom naporu da deluju opušteno, biti zapamćena samo po tim nadimcima? Šta treba da znači ime rubrike „Sport” i da li je „obrada kulturnih vesti na sportski način” put ka većoj prijemčivosti i popularnosti kulturnih tema? Hoće li klasične umetničke discipline održati ravnotežu u broju vesti s atrakcijama, pa i bizarnostima iz sveta masovne kulture, zabavne muzike, estrade, interneta?
Tokom petnaestak minuta „Kulturnog dnevnika” onaj avion iz njegove špice obleće svet i stiže do Bolonje, Londona, Sočija, prikazuje aukcije kod Sotbija, „animiranog” Miroa, film sa „lego” junacima, vodi nas u svet rubrikom „Mi u svetu” da nam pokaže čega sve tamo ima. Ali ne sleće u gradove Srbije, gde poneki ipak ima aerodrom. Nijednog priloga, recimo, iz Niša ili Novog Sada, gde je svakako bilo valjanih povoda za ulazak u dnevnu nacionalnu kulturnu hroniku.
Gotovo je sigurno da se tokom sedmice neko zanimljivo književno veče zbilo u Kragujevcu ili Subotici, da je otvorena neka značajna izložba u Valjevu ili Zrenjaninu, da je odigrana premijerna ili gostujuća pozorišna predstava u Užicu, Somboru, Zaječaru...
No, možda „Kulturni dnevnik” i ne vidi sebe kao dnevnu i nacionalnu hroniku već prvenstveno kao dobro dizajniran mozaik sklopljen od što više autorski slobodno odabranih priloga, vizuelno dinamičan, brz u smenjivanju slika, mesta, ljudi...
kosmopolitski po duhu, mladalački moderan po sklonostima i ukusima. Možda bi mu u tom smislu više pogodovalo i neko maštovitije ime. Postojećem „konvencionalnom” nazivu najbolje je odgovarao sklop izdanja od petka, kada je bilo najviše sasvim aktuelnih (pa i domaćih) sadržaja – vesti, izveštaja, izjava i najava.
Ako je to znak da se koncept emisije još formira, odnosno doteruje u hodu, onda je to izazov i za sve ostale pojedince i timove Javnog medijskog servisa Srbije koji se bave kulturom u emisijama „Metropolis”, „Beokult”, „Drugi vek”, „Mera za muziku”, „Libela”, „Arhitektura danas”, „Savremeni pisci”, „Ostavi sve i čitaj”... Kad se sve sabere – nije malo. Ali ne i dovoljno. Na kraju, zato, treba izričito ponoviti: svake hvale vredna je odluka RTS-a da ustanovi „Kulturni dnevnik”.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.