Vesti
19. 09. 2013.
Farmeri
Čudno je do koje mere seže gloženje boraca za, kako se predstavljaju, istinu i pravdu u Srbiji.
Da ne zvuči nepristojno, ali namnožilo ih se u meri u kojoj su se i raspojasali. I neobično su agresivni. Do tačke na kojoj bi svako iole pribran trebalo da se uplaši neučestvovanja u njihovom progonu đavola iz Srbije.
Opis može da zavara – nije reč o političarima. Reč je o našim kolegama, onima koji za solidnu materijalnu nadoknadu mogu, ali i „ne moraju“, da pišu o nečijem propalom biznisu, porodičnoj tragediji ili teškoj bolesti. Užasno zvuči, a preterivanje nije, primera je bilo.
Da bismo se potpuno razumeli – i na takvim pobudama se kroji javno mnjenje u ovoj zemlji.
Podarili su nam bratoubilački štampani mediji protekle nedelje pregršt, naravno pouzdanih, izvora i informacija o mafijašima u policiji. Doduše, jedni su ga videli u prvom, drugi u drugom obličju. Oba imaju ime i prezime, visoke pozicije, uticajne prijatelje, kumove, doušnike, zaštitnike, veliku imovinu...
Jedan je direktor srpske policije, drugi je njegov kolega na beogradskom nivou. Drugi se oglasio u novinama optužujući višerangiranog za sumnjive rabote, prvi je odgovorio tvrdnjama o neradu i nepotizmu prvog. Drugog su, saopštavaju štampari voajerskih informacija, fotografisali nakon misterioznog sastanka u toaletu tokom svadbenog veselja. Suprotstavljeni tabor je prvog već oglasio krivim za sumnjivo stečen kapital. Presudili su mu otkazom čim ministar policije sleti u Surčin i samo potpiše ono što su objavili.
Tako smo u nekoliko dana dobili više verzija štampanih farmi, velike braće, domaćina koji bi da se ožene... Ko god da bude snajka. Samo da miraz traje do sledeće svadbe. I informacije su kompletirane. Nema proreda. Farma je zaokružena – od naslovne do poslednje strane.
Možda bi zabavno bilo upitati se ko je prava policija u Srbiji? Ona o kojoj se piše ili ona koja piše. Ona koja dostavlja ili ona koja publikuje – ako se to tako zove – informacije? Javnost ne uplićemo, čitaoci odavno nisu u prilici da znaju šta se zaista događa. Ono što čitaju zarad istine, to svakako nije.
Policija je najveći krivac za to što ih ćuška i omalovažava kome god se prohte. Ali... nekako bi bilo smešno da traži zaštitu države. I od koga? Od onih kojima, u nečijem interesu, dostavlja podatke koje ne bi smela? U svom interesu to ne čini. Zato se svađa u „štampanom etru“ policiji, ili onima koji je predstavljaju, loše vratila. Šverc informativne robe otrovan je poput one koja se u tonama valja preko Atlantika ili avganistanskih gudura.
I novinarstvo je doživelo novo poniženje. Pojedini akteri obračuna dve ekstremne istine koji se predstavljaju kao novinari toliko su se osilili da čitavu profesiju koja u njihovoj farmi ne učestvuje naziva kukavicama, prljavim plaćenicima, saradnicima policijske mafije... Dočekali smo, eto, da nas reprezentuju i farmeri koji mogu, a i „ne moraju“, da se bore za razumnu istinu i odgovarajuću sumu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.