Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
12. 04. 2012.
Tajna u mračnim odajama Miloševićevog režima
Ubistvo Slavka Ćuruvije nije rasvetljeno ni posle 13 godina
Novinarska udruženja i porodica ubijenog novinara Slavka Ćuruvije obeležili su juče 13. godišnjicu njegove smrti, najavivši da neće odustati od zahteva nadležnima da utvrde ko je naredio a ko izvršio to ubistvo.
U prisustvu članova porodice, kolega i prijatelja položen je venac na spomen-obeležje Ćuruviji u Svetogorskoj ulici u Beogradu, na mestu gde je ubijen.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović je rekao da je otkrivanje nalogodavaca i ubica Ćuruvije „testament nove demokratske Srbije”.
– Otkrijte nalogodavce, imenujte ubice – rekao je Obradović, dodavši da je vlast obavezna da „zaviri u mračne odaje režima Slobodana Miloševića„.
On je naveo i da bez raščišćavanja Ćuruvijinog ubistva „nema demokratske Srbije, kao ni slobode govora i izražavanja”, a da će kolege nastaviti da traže istinu o tome.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je rekla da je Ćuruvija ubijen zato što je koristio svoje osnovno ljudsko pravo – slobodu govora, koja je zagarantovana i evropskim konvencijama.
Ona smatra i da kolege koje su ga nadživele nisu uspele da sačuvaju tu slobodu i da je „Srbija zemlja u kojoj sloboda štampe postoji samo za vlasnike medija i njihove političke gazde”, ocenivši i da su za to krivi i sami novinari.
Razočaranje što to „političko ubistvo, za koje su suštinski odgovorne državne institucije” nije rešeno izrazila je i Branka Prpa s kojom je Ćuruvija živeo.
Vlasnik novina „Dnevni telegraf” i nedeljnika „Evropljanin” Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, agresija NATO-a na tadašnju SRJ trajala je već nedeljama. Ćuruvija je ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj je bio deo poslovnih prostorija njegovog „Dnevnog telegrafa”, u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, broj 35, u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu „Politika ekspres”, koji je u međuvremenu ugašen, Ćuruvija je optužen za „priželjkivanje bombi i izdaju”.
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni s tog zadatka.
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija je saslušao više od 100 predloženih svedoka, između ostalih, „27 pratilaca” pripadnika DB-a, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči 13. godišnjice ubistva izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Jelku Kacinu jer ubistvo njegovog brata nije razrešeno ni posle 13 godina. U pismu Kacinu, Jovo Ćuruvija ističe da je tortura režima Slobodana Miloševića protiv njegovog brata počela 1998. pošto je donet novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998 godine.
Antrfile : Vuk Drašković: Zna se sve o Slavkovim ubicama
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je juče da je novinara Slavka Ćuruviju ubila Služba državne bezbednosti, i dodao da se „tačno zna ko je naredio zločin, ko je zločin organizovao i ko ga je počinio”.
– Sve je to u predmetu kod specijalnog tužioca, a mi već godinama slušamo iste priče – još samo malo, još petnaestak dana i optužnica će biti podignuta – rekao je Drašković.
– Međutim, optužnice do ovog trenutka nema. To je samo jedan od tragičnih dokaza da se evropska Srbija ne može graditi ako ne budu promenjeni komunistički i miloševićevski temelji.
E. D.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.