UNS vesti
29. 01. 2024.
Kako do sadržaja iz medijskih arhiva istraživala je polaznica Novinarske škole UNS-a
Polaznike Novinarske škole UNS-a interesovalo je da li su dokumentacije medija otvorene za one koji ne rade u njima i koliko košta, odnosno pod kojim uslovima mogu doći do arhiviranih televizijskih snimaka, radijskih zapisa i starih novinskih tekstova.
U Radio-televiziji Srbije arhiva je otvorena za javnost i podrazumeva da im se zainteresovani prethodno obrate na imejl tvdokum@rts.rs.
O eventualnoj naplati usluge odlučuje i Služba za licenciranje programa i direktor programa. Proveravaju licencu, autorska prava, ekskluzivnost materijala i od toga, uglavnom, zavisi i cena.
Arhiva je srce televizije
Naknada za uslugu tako zavisi od zahteva. Studentima, istraživačima, muzejima, saznali smo u RTS-u, obično izlaze u susret i uslugu ne naplaćuju.
Predstavnica Programskog arhiva RTS-a Ana Vasić Branković rekla je da su u arhivama pohranjeni materijali od osnivanja televizije do danas.
„Ovaj arhiv je srce televizije, kulturno nasleđe i srž jednog naroda “, rekla je Vasić.
Objasnila je kako se čuvaju snimci iz različitih perioda u kojima se menjala tehnologija rada i da se arhiva od 2017. godine digitalizuje.
Takođe, uputila nas je Vasić, upravo u ovoj službi rade na tome da bude lakša pretraga arhiviranih snimaka.
„Izgledaće nešto slično Jutjubu“, kaže Vasić.
Arhiva RTS-a, saznajemo dalje, nije stradala 1999. godine. Tada je porušena zgrada televizije u Aberdarovoj ulici, a na radnom mestu ubijeno 16 zaposlenih ove kuće u NATO bombardovanju.
Jedan manji broj traka, dvadesetak, kaže Vasić, uništen je 5. oktobra.
Naša sagovornica osvrnula se i na Titovo vreme u kom su za snimanje korišćene trake, pa se u praksi dešavalo da se preko starih, po principu piši briši, snime novi zapisi.
Zakon i procedura
U septembru 2023. godine donet je novi Zakon o čuvanju i arhiviranju audio-vizualnog nasleđa, na osnovu predloga radne grupe koju čine predstavnici Kinoteke, Filmskih Novosti, RTS-a i Zavoda za intelektualnu svojinu, koji će doneti određene promene, ali kako je naglasila Vasić, protokol za dobijanje materijala je, za sada, isti:
„Pozovete, tražite materijale, a direktor programa mora da odobri. Nakon odobrenja kod dokumentariste dobijete materijal koji tražite. Nije dozvoljeno da se trake iznose iz zgrade, a ceo proces ide brzo ukoliko su trake već digitalizovane. Ako vas zanima film, ti materijali su na Sajmu, dok je na RTS-u televizijski program“.
Posle 60 godina, na različitim nosačima slike i zvuka, čuva se gotovo pola miliona naslova, saznajemo u RTS-u.
Da bi se taj materijal u celosti digitalizovao potrebno je dve decenije.
David Kecojević, koji materijal sa traka „seli“ u digitalnu formu, pojasnio nam je kako se odvija proces u kom, na kraju, dobijemo format koji možemo koristiti.
„Imamo C formate i `DVC pro`. Po molbi redakcija i drugih službi digitalizujemo određene segmente, jer postoji mnogo zapisa koji čekaju na to. Ovo je, da tako kažemo, beskrajan posao“, govori Kecojević.
Tonski zapisi od 1924. godine
Arhivu od neprocenjivog kulturno-istorijskog značaja ima i Radio Beograd, deo medijskog javnog servisa RTS, koji postoji od 1924. godine.
Odgovore na pitanja o dostupnosti arhiviranih audio zapisa građanima, novinarima, istraživačima, umetnicima, studentima… dobili smo od Saše Kovačevića, direktora sektora Programske podrške.
Put za dobijanje materijala sličan je onom iz televizijskog javnog servisa.
„Pošaljete zahtev na mejl radiobgd@rts.rs. Objasnite koji zvučni zapis vam je potreban i u koje svrhe. Recimo, za studije, za istraživanje, za naučni rad, seminarski rad, knjigu... Za komercijalne svrhe, postoji cenovnik Radio Beograda. Pored zvučnih zapisa imamo i novinsku dokumentaciju, koja je sada najbolja. Ostala je, maltene, jedina, jer su uništene i `Borbina` i `Politikina` novinska dokumentacija“, rekao je Kovačević.
Procedura je takva, saznajemo od Kovačevića, da nakon odobrenja direktora, zainteresovani komercijalni korisnik potpisuje ugovor.
„Cena zavisi od ekskluzivnosti materijala i od starosti snimka. Što je snimak stariji to je vredniji. Nije isto snimak od pre pet godina i sedamdesetpet godina. Recimo naša emisija od 1946. godine,`Veselo veče`, koja je bila humoristička. Imamo skečeve sa Mijom i Čkaljom...Nije to isto i neka emisija od pre pet godina “, kaže Kovačević.
Sva štampa u Narodnoj biblioteci
Potražili smo odgovore na ista pitanja u redakciji dnevnog lista Kurir.
Pravnica Tamara Jevrić je objasnila za UNS da su, prema zakonu, izdavači dužni 60 dana od objavljivanja da čuvaju novine. Uvid u arhivirane novine može se obaviti u prostorijama izdavača.
Jevrić objašnjava da ono što im treba zainteresovani fotografišu mobilnim telefonom.
„Nema prepreka da nekome dostavimo kopiju i elektronskim putem ukoliko to zahteva, što samo zavisi od vremena koje imamo na raspolaganju“, kaže Jevrić.
Ukoliko zahtev za uvid stigne nakon roka od 60 dana, stranke upućujemo, rekla je Jevrić, da željena dokumenta pronađu u prostorijama Narodne biblioteke Srbije, imajući u vidu da se tamo čuvaju svi primerci novina.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.