UNS vesti

18. 08. 2023.

Autor: Dragana Bjelica Izvor: UNS

Sud ponovo odbio da ukine pritvor Milovanu Brkiću, a posle presude UNS objavljuje i navode iz žalbi

Viši sud u Beogradu odbio je da ukine pritvor Milovanu Brkiću koji je u julu prvostepeno osuđen na 14 meseci zatvora zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

U zatvorsku kaznu uračunava mu se vreme provedeno u pritvoru, a to je od 8. maja kada je uhapšen.

Advokat Stevan Damnjanović tražio je da se glavnom i odgovornom uredniku magazina „Tabloid“ ukine pritvor, što je sud rešenjem od 11. avgusta odbio.

Kao neosnovan takođe je odbijen i predlog advokata Vladimira Gajića da se Brkiću pritvor zameni blažom merom koja bi bila boravak u stanu u kom živi bez mogućnosti da ga napusti.

Šezdesetsedmogodišnji Brkić trenutno je u bolnici Okružnog zatvora u Beogradu u kojoj štrajkuje glađu, što je utvrđeno i osuđujućom presudom.

Predsednica sudskog veća Zorica Avramović, zajedno sa sudijama Višeg suda Vesnom Lukačević i Oliverom Pajić, odlučila je da odbije nove predloge branilaca za ukidanje pritvora uz obrazloženje da su ranije navodili iste razloge koje im sudovi nisu uvažavali.

Branioci su se pozivali, piše u rešenju, na loše zdravstveno stanje Milovana Brkića, štrajk glađu, visok pritisak i šećer, njegovu starost, kao i na to da je zadržavan u pritvoru da ne bi u kratkom roku ponovio krivično delo, a da takve opasnosti zapravo nema.

„Dakle, svi navodi iz predloga za ukidanje pritvora i predloga za zamenu pritvora blažom merom već su bili cenjeni od strane Višeg suda u Beogradu prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora, kao i od strane Apelacionog suda u Beogradu prilikom odlučivanja o izjavljenim žalbama“, piše u sudskom rešenju.

Na ovo rešenje Brkićevi advokati nemaju pravo žalbe.

Da li je Brkić imao nameru da izvrši krivično delo?

UNS je osim presude, o kojoj je ranije pisao, pribavio i žalbe koje su svaki ponaosob podneli advokati Damnjanović, Gajić i Ivan Ninić.

Jesu li Brkićeve reči pozivanje na nasilno rušenje ustavnog uređenja i da li će opstati, biti ukinuta ili preinačena kazna zatvora od 14 meseci, odlučuje Apelacioni sud u Beogradu.

Sva tri advokata ukazala su Apelacionom sudu da je za krivično delo za koje je njihov branjenik osuđen potreban umišljaj, odnosno namera da ugrozi ustavni poredak, a da prvostepeni sud to nije utvrdio, niti je tužilaštvo tako nešto dokazalo.

Takođe, ova tri advokata izričiti su u tome da sud nije utvrdio kako je došlo do toga da Brkić da izjavu, kome je izjavu dao, profesionalnom novinaru ili „provokatoru“ za kog se u presudi navodi da je NN lice.

Pritvorenih skoro deset puta više od zatvorenika Okružni zatvor u Beogradu odgovorio je na zahtev advokata Stevana Damnjanovića, jednog od branilaca Milovana Brkića, da se kod njih trenutno nalazi 886 pritvorenih i 93 osuđene osobe. „U službi za zdravstvenu zaštitu Okružnog zatvora u Beogradu zaposleno je šest lekara i jedan stomatolog“, naveo je u dopisu upravnik Zvonko Grulović

Advokati ukazuju da sud nije načinio razliku između medija i društvenih mreža, kao i da nisu izvedeni dokazi kada i u kojim medijima je objavljena Brkićeva izjava.

Advokati se slažu, a na to ukazuju i Apelacionom sudu, da je presuda po kojoj je Brkić kriv kršenje člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Za Evropski sud za ljudska prava, piše Ivan Ninić u žalbi, sloboda izražavanja jedan je od suštinskih osnova demokratskog društva i važi ne samo za „informacije“ ili „ideje“ koje su povoljne ili se smatraju neuvredljivim, već i za one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju.

Politički nekorektan govor

„Reči koje je izgovorio okrivljeni Brkić mogu se samo podvesti pod kategoriju `politički nekorektan govor`“, napisao je u žalbi Vladimir Gajić.

Ovaj advokat negira da je Brkić počinio krivično delo.

Ovakvom odlukom suda, naveo je dalje Gajić, ponovo se uspostavlja verbalni delikt.

Viši sud, kaže Gajić, vratio nas je 50 godina unazad.

„U našem ranijem zakonodavstvu ovo krivično delo se nazivalo Neprijateljskom propagandom iz člana 133 Krivičnog zakonika SFRJ. `Ko napisom, letkom, crtežom, govorom ili na drugi način poziva ili podstiče na obaranje vlasti radničke klase i radnih ljudi, na protivustavnu promenu socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja, na razbijanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda i narodnosti, na svrgavanje organa društvenog samoupravljanja i vlasti ili njihovih izvršnih organa, na otpor prema odlukama nadležnih organa vlasti...“, uneo je u žalbu citat Gajić.

Gajić napada prvostepenu presudu Višeg suda i u delu koji se odnosi na to da nema potrebe za tumačenjem Brkićevih reči i odbijanje suda da te reči prihvati kao figurativne.

„Koliko bi se građana naše države našlo u zatvoru ako sud više ne bi priznavao figurativno izražavanje, kontekst u kojem se nešto govori, sposobnosti lica koje govori da svoje reči pretvori u delo ili izazove neke zabranjene posledice?“, naveo je Gajić

Na obrazloženje iz presude da se pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja ne može pravdati slobodom govora, jer ta sloboda ne može biti važnija od prava na život i integritet čoveka, Gajić pita da li sud veruje da je Brkićevom izjavom bio ugrožen život predsednika Srbije i konstatuje da bi, ako je tako, možda bilo „pravednije da je osudio Brkića na smrt streljanjem“.

„Sud ne razume i ne zna šta se podrazumeva pod medije u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima. Društvene mreže nisu medij. Šta je medij definisano je navedenim zakonom. Ovde je sud dao za pravo da se de fakto isprovocirano izjašnjavanje Brkića na pitanje NN lica kako stoji i u optužnici može smatrati objavom u medijima“, piše u žalbi Gajić.

Gde je Brkićeva izjava objavljena i šta je u dokazima?

Advokat Ivan Ninić u žalbi kaže da je sud naveo da je u toku dokaznog postupka imao uvid u video i audio zapis u trajanju od 9.42 minuta, iz kog citira i sadržinu razgovora za koji Brkić nije optužen.

U presudi, piše Ninić, sud ne obrazlaže da li taj deo razgovora ceni u prilog dokazivanja optužbi ili navoda odbrane.

Brkićeve reči iz presude za pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka „Nikad nisam bio tužniji. Dolazio sam na svaki protest. Lomio sam, posvetio sam život. Svake nedelje Vučić opisuje kako sam ja reketaš, kako širim lažne vesti, kako pokušavam da ga ubijem. Danas sam tužan. Srpska opozicija je pokazala svoje jadno, bedno lice. Da se nije usudila, gospođa nije pomenula glavnog krivca Aleksandra Vučića. Tog zločinca koji nam je oduzeo svaku nadu. Pogledajte kako će se osećati ovi ljudi kad stoka opozicionih poslanika se krije iza leđa ovih građana. Nema nam spasa. Izgleda će morati mladi klinci da puškama reše sudbinu Srbije. Desiće se to što se desiti mora. Kakva protestna šetnja. Mi treba da uđemo prema Skupštini, da uhvatimo idiota da mu otkinemo glavu. M... t. j.... Angelinu, dosta si nas zajebavao tako. Ne, mi ćutimo, kao ćutimo. Hoćete vas Milovan Brkić sa 67 godina života donese slobodu...“ Zatamnjeni deo Brkićeve izjave, u trajanju od 23 sekunde, objavljen je na portalima „različitih javnih medijskih mreža“, među kojima TV Pink, Tviter, piše u presudi, te je time bio dostupan velikom broju građana Srbije. Na taj način, zaključuje sud, Brkić je svojom izjavom koja je postala dostupna velikom broju građana izvršio krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309, stav 1 Krivičnog zakonika.

Sud je napravio zbrku u presudi, prema navodima žalbe, jer ne pravi razliku između TV Pink i onlajn izdanja Pink.rs, a postoji i kontradiktornost, te se ne razume da li je ili ne prihvaćen sadržaj sa Pinkovog portala.

„Kada sud tvrdi da je snimak emitovan putem TV Pink, za takvu tvrdnju kao dokazanu ne pruža bilo kakav dokaz, već samo za tekstualni članak i portal Pink.rs“, piše u žalbi Ninić.

 

Nije jasno zašto i kako sud zanemaruje činjenicu, kaže Ninić u žalbi, da je video snimak na TV Pink i drugim medijima emitovan tek nakon što je protestno okupljanje završeno i nakon što su se građani razišli sa Trga Nikole Pašića i otišli kući.

„Sud propušta da utvrdi i obrazloži odlučnu činjenicu, kome su reči namenjene, ukoliko okrivljeni preduzima radnju `pozivanja` kao što tvrdi tužilac, a sud bespogovorno prihvata i potvrđuje“, kaže Ninić.

Brkić ne kontroliše masu, ne predvodi proteste, piše u žalbi, ne organizuje proteste, nije u kontaktu sa organizatorima protesta, o njima nema lepo mišljenje, nema novčane resurse i oružje, nema iza sebe političku stranku, nema autoritet među okupljenim građanima, niko iz mase ga ne sluša, niko nije čuo ovu izjavu, ista se ne emituje nigde u realnom vremenu, putem elektronskih medija, dok su građani na ulici.

„Takođe, sud nije obrazložio na koji način je utvrdio da se inkriminacija odnosi konkretno na Aleksandra Vučića, odnosno u obrazloženju presude nije jasno da li Brkić poziva da se svrgne predsednik republike ili predsednik Narodne skupštine ili obojica ili pak neki treći državni funkcioner?“, iznosi dalje Ninić.

Ninić navodi da je sud odbio predlog da se sasluša Vučić kako bi se utvrdilo da li je navedenog dana u to vreme bio u Narodnoj skupštini.

Sloboda izražavanja i nepristojna, gruba i uvredljiva mišljenja

U svojoj žalbi Ninić citira izvode iz presuda Evropskog suda za ljudska prava kao i navod „Sloboda izražavanja podrazumeva obavezu društva da toleriše individualna gledišta, čak i u slučajevima kada ista šokiraju većinu, kada su nepristojna, gruba, kad vređaju većinu ili državu. Ovo zahtevaju razlozi pluralizma, tolerancije i širokogrudosti“. (Donna Gomien: Short Guide to the ECHR)

Na kraju Ninić se osvrnuo na deo presude u kojoj piše da Brkićevi stavovi u osnovi imaju brutalnost, bezobzirnost, a posledice nesagledive i da „izgleda zakon nije jednak za sve“.

Jer da je tako kao što tumače tužilac i prvostepeni sud, kaže Ninić, „jasno je da javne ličnosti poput Aleksandra Vučića, Dragana J. Vučićevića, Milomira Marića i drugih pojedinaca, celi život ne bi izašli iz zatvora zbog vlastitih bezobzirnih i brutalnih izjava, koje su dugi niz godina popularizovane i dostupne neograničenom krugu lica u medijima i na društvenim mrežama.

I advokat Stevan Damnjanović pozvao se u žalbi na presude Evropskog suda za ljudska prava i to Bodrožić protiv Srbije, Lepojić protiv Srbije, Filipović protiv Srbije.

Ovaj Brkićev branilac u žalbi pita kako je sud utvrdio vreme, mesto i način izvršenja krivičnog dela.

„Nijednim dokazom tužilac, na kome je teret dokazivanja, nije potkrepio činjenicu da je to urađeno 8. maja 2023. godine, čak taj datum ne stoji ni na snimku koji je emitovan na suđenju“, napisao je Damnjanović.

Ukazao je i da se reči koje se navode u optužnom aktu razlikuju od onoga što se nalazi na snimku.

„Naime okrivljeni nikada nije rekao reč lomio, već poklonio“, napisao je Damnjanović ono što je i UNS pažljivim slušanjem uočio.