Novinarsko ćoše
06. 07. 2024.
Kako je zahvaljujući Radio Nišu i Jugotonu Zagreb dobio Nišku ulicu
Novinar Saša Dimitrijević je na kori breze urezao naziv „Radio Niš“ i time simbolično označio početak emitovanja programa 1945. godine. Trideset godina kasnije, počela je saradnja ovog već etabliranog radija i Jugotona, zbog koje je ulica u kojoj se nalazila ova diskografska kuća dobila naziv Niška ulica. Tragovi ove saradnje danas su ostali samo u sećanjima. Breza je pre dve godine posečena, Niška ulica je devedesetih preimenovana u Vukovarsku, dok je Radio Niš ugašen, a Jugoton pretvoren u Croatia records.
U mirnoj ulici Lole Ribara, u centru Niša, koja se nekad zvala Gospodska, svake večeri narodni i zabavni orkestar, hor za decu i poznati pevači snimali su pesme koje su kasnije bile emitovane na Radio Nišu. Matrice za Jugoton snimane su jednom ili dvaput nedeljno. O tome svedoči poznati novinar Tomislav Toma Santrač koji je 42 godine radio u Radio Nišu, gde je napravio svoje prve novinarske korake.
„Kruna ove saradnje bila je odluka da ulica u Zagrebu dobije ime Niška ulica. Mislim da je Jugoton hteo da otvori i ispostavu u Nišu. Ostalo je ipak sve na tim matricama koje su snimane u studiju Radio Niša, a zatim slate u Zagreb, gde se to narezivalo“, govori Santrač za Udruženje novinara Srbije (UNS).
Od saradnje do Niške ulice
Tonski studio Radio Niša nastao je pedesetih godina prošlog veka, ali je slavni period, kako kaže niški pisac Marko Stojanović, počeo 1963. godine, kada je snimljena pesma „Maramica svilenica lepršala mala“, koju je izdao Jugoton.
„Za samo nedelju dana ova ploča je dostigla zlatni tiraž, a za godinu dana prodato je 500 hiljada primeraka. To je bio rekord i za godine koje su usledile“, dodao je on.
Odgovoran za saradnju je, kako navode Stojanović i Santrač, bio tonski majstor Vasilije Marković Lale, a kasnije je, 80-ih godina, komunikaciju sa Jugotonom nastavio njegov kolega Dragoljub Đorđević, sa istim nadimkom.Obojica su, kaže Stojanović, bili perfekcionisti.
U Radio Nišu pesme su snimali poznati pevači narodne muzike, među kojima su bili Lepa Lukić, Nedeljko Bilkić, Predrag Živković Tozovac, Predrag Cune Gojković. Kasnije su, kažu za UNS Stojanović i Santrač, rok bendovi počeli da snimaju demo snimke u istom radiju.
„Sećam se da su dolazile grupe koje su snimale matrice do pet sati ujutro, kada bi krenulo emitovanje jutarnjeg programa“, dodaje Santrač.
Zbog ove saradnje, tadašnja Pokupska ulica u Zagrebu dobila je, kako kaže Stojanović, ime Niška ulica.
Saradnik u studiju Radio Niša Ljubiša Cvetković Robi, o kome je Stojanović napisao knjigu, bio je prisutan kada je predsednik Opštine Dubrava u Zagrebu odlučio da ulica u kojoj je sedište Jugotona dobije ime Niška ulica. Tada je, prema svedočanstvu Cvetkovića Robija, koje prenosi Stojanović, generalni direktor Jugotona Slavko Korpun, razgovarao sa predsednikom Opštine Dubrava i ukazao mu na to da su iz niškog studija potekli mnogi popularni snimci.
„On je rekao da je Radio Niš bio zaslužan za značajne prihode koje je Opština Dubrava ostvarivala. Na to mu je predsednik opštine odgovorio, da se, ako je zaista tako, ulica u kojoj se nalazio Jugoton više neće zvati Pokupska, već Niška ulica“, nastavlja Stojanović.
Ova odluka je, kako apostrofira Stojanović, u Hrvatskoj tada pozdravljana.
Kako je prekinuta saradnja?
Usled ratnih okolnosti, Niška ulica, u kojoj je bilo sedište Jugotona, preimenovana je u Ulicu Grada Vukovara.
Đorđe Kekić, koji je sedamdesetih i osamdesetih radio u odeljenju propagande u Jugotonu i sarađivao sa radio-stanicama, kaže za UNS da se seća saradnje koju su imali Jugoton i Radio Niš.
„Saradnja je bila jako lepa i trajala je godinama. Obrad Jovović je bio tada odgovoran za nju. Ugovor sa Radio Nišom prestao je da važi 1988. godine, ali smo nakon toga još radili zajedno. Prekinuli smo jer nismo imali više interesa i pevača koji bi snimali u Radio Nišu. Jugoton se tada okrenuo zabavnoj muzici“, kaže Kekić za UNS.
O ovoj saradnji UNS-u je na otkrivanju murala novinaru Miloradu Doderoviću pričao i niški novinar Dragan Žika Stojanović, rekavši da je Eštref, deda Eška Kurtića, umetnika koji je osmislio idejni nacrt i oslikao ovaj mural, bio jedan od osnivača orkestra u Radio Nišu. I Eštref je, dodao je Stojanović, bio u Radio Nišu, kada je, zbog saradnje sa Jugotonom, ulica u Opštini Dubrava nazvana Niškom.
Na početku Obrenovićeve ulice u Nišu nalazila se, kaže Jugotonova prodavnica ploča, koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bila kultno mesto.
"Tamo smo mogli da pronađemo mnoge svetske muzičke hitove. Jugoton je imao svoja licencna izdanja. Mi smo tamo dolazili kako bismo preslušavali hitove. Bila je to mala prodavnica ploča, poput malog bara. Početkom osamdesetih Jugoton je bio glavna izdavačka kuća za novotalasne bendove, a to je moja generacija volela da sluša. Dane smo provodili u Jugotonovoj prodavnici i kupovali licencna izdanja", dodao je.
Sve to, kako je dodao, govori o lepoj saradnji sa Radio Nišom, ali i o uspesima ovog radija, koji je tada imao ujedinjujuću ulogu za sve Nišlije.
Toma Santrač, koji se priseća audicije za spikera u Radio Nišu, kaže da je taj konkurs doživljavao kao prijemni za Sorbonu.
„Tu su kao urednici radili ljudi koji su predstavljali vrh novinarskog i muzičkog stvaralaštva. U to vreme Radio Niš je bio informativna kuća i institucija vredna poštovanja“, dodao je on.
Radio Niš je prestao sa radom 2010. godine i pretvoren je u dopisništvo Radio Beograda 2.
„Od 105 ljudi ostalo je nas dvadesetak. Borio sam se za to da se radio vrati i dobio otkaz od ljudi koji nisu poznavali ni radio ni novinarstvo, već samo politiku“, dodaje Santrač.
Kada se priseti Radio Niša, ostaju mu, kaže, pomešana osećanja.
„Radio sam 42 godine u ovom radiju, ali nakon toga nikad nisam prošao ulicom Lole Ribara. Ne bih to podneo“, naveo je on. I u Zagrebu sigurno postoji neki jugonostalgičar koji se ovako oseća kada se seti Niške ulice.
Komentari (1)
ostavi komentar08.07.
2024.
Био важан, а нестао у “новом времену”
Уз Радио Београд, Радио Ниш је био најјачи регионална информативни програм, али и културни и музички. То је било време “без телевизије”. У једном тренутку, новинари, спикери и технички стручњаци дошли су на идеју даРадио Ниш организује концерте народне и забавне музике. Уз ангажовање реномираних извођача: Наде Мамуле, Заима Имамовића, Ханке Палдум и других, као и концерте забавне музуке(Тихомир Петровић……). У то време се појавио и Радио Шабац, са својим “поздравима и жељама” и новокомпонованом народном музиком. (Радио Ниш 1959-63)
Odgovori