Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
12. 10. 2011.
Mediji pod zaštitom „familije“
Neshvatljivo insistiranje da se bez ozbiljne analize nastavi privatizacija svih lokalnih sredstava informisanja
Zaposlenima u kragujevačkom nedeljniku Svetlost ovih dana stižu opomene iz suda. Ukoliko odmah ne plate visoke sudske takse na tužbe protiv vlasnika, koji im više od godinu dana nije isplaćivao zarade, biće im plenjena imovina.
Foto: S. Radovanović
Prestali su da dolaze u redakciju, ali ove, nekada ugledne novine, i dalje izlazi sa njihovim imenima u impresumu.
Ovo je samo jedan od brojnih apsurda privatizacije medija od kojih nadležne institucije i esnafska udruženja odavno okreću glavu, a činjenica je da je privatizacija uništila medije u Srbiji.
Bez posla i mogućnosti da u dogledno vreme nađu novo zaposlenje u struci, ostali su uglavnom visokoobrazovani novinari sa iskustvom. Novim vlasnicima treba drugačiji profil - mlađe „kolege“ sa diplomom nekog vikend ili instant kursa, spremni da rade za 17.000 dinara mesečno, da ćute ako platu ne prime nekoliko meseci, da se ne organizuju u sindikate i da potpišu blanko otkaze.
Ono što je neshvatljivo jeste insistiranje dela esnafa da se, bez ozbiljne analize, nastavi privatizacija.
Šest medijskih asocijacija i udruženja - UNS, NUNS i NDNV, Asocijacija medija, Lokal pres, ANEM, pola godine pokušavaju da kroz Medijsku strategiju izdejstvuju hitnu privatizaciju svih lokalnih medija. Njihovo obrazloženje jeste da to čine zbog javnog interesa „jer samo u privatnim medijima novinari mogu slobodno i profesionalno da rade svoj posao“.
Iako je svima jasno da osiromašeni, poniženi i uplašeni novinari, oni koji ne smeju da pitaju ni za svoju platu, ne mogu da se bave istraživačkim novinarstvom niti da brane javni interes.
To potvrđuje izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. U obimnom tekstu precizirana je veza medija, političara i krupnog kapitala, iz čega sledi zaključak da medije danas njihovi vlasnici i političari koriste isključivo kao sredstvo za kreiranje javnog mnjenja radi ostvarivanja što povoljnijeg rejtinga i izbornog rezultata političkih partija, ali i zbog ličnog bogaćenja pojedinaca.
Savet je podsetio na Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom je skrenuta pažnja na koncentraciju vlasništva i manjak transparentnosti u medijskom sektoru.
Od 30 najznačajnijih medija, među kojima je 12 dnevnih novina, sedam nedeljnika, šest televizija i pet radio-stanica sa nacionalnom frekvencijom, Savet je uočio da je u periodu od 2008. do 2010. bilo čak 18 medija čiji vlasnici zvanično nisu poznati!
Jednu od osnovnih poruka ovog izveštaja, da bez medija nema ni borbe protiv korupcije i da korupcija u samim medijima obesmišljava objektivno informisanje i onemogućava osnovnu ulogu medija - javni nadzor nad društvenim i političkim delatnostima, nije na adekvatan način predstavljena javnosti.Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, narodski rečeno, iskulirali su i „medijska koalicija“ i vlast.
Oni imaju svoju priču. Političari govore o nikad slobodnijim medijima, a medijska koalicija o pritiscima političara, te da im treba finansijska pomoć iz inostranstva da se od nje odbrane i šire dalje demokratiju.
Izveštaj Saveta baca novo svetlo na sliku srpske medijske scene, koju kao prava familija, medijska koalicija i političari žele da prikriju od javnosti. Umesto toga, šest asocijacija i udruženja još agresivnije se usredsredilo na sprečavanje osnivanja lokalnih javnih servisa, iako je to predviđeno nedavno usvojenom medijskom strategijom.
Postavlja se pitanje čije stavove ova koalicija, pre svih funkcioneri esnafskih udruženja, zastupaju. Imaju li saglasnost članstva da rade protiv njihovog interesa?
Konačno, hoćemo li sve to posmatrati, ćutati i čekati da nas, pre ili kasnije, stigne sudbina „Svetlosti“? Biće to, onda, naš izbor.
Dragana Čabarkapa
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.