Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
01. 03. 2011.
Časopis Špigl optužuje konkurentski Bild da gura Nemačku još više udesno
Špiglovi novinari istraživači tvrde da Bild ima preveliki uticaj na nemačku politikuŠpigl tvrdi da su zapaljive naslovne strane Bilda uticale na čvrst stav Kancelarke Angele Merkel o spašavanju evro-zone.
To su najprodavanije novine u Evropi sa dnevnim tiražom od 3 miliona primeraka i 12 miliona čitalaca. Međutim, jedan od njihovih najjačih konkurenata tvrdi da je nemački tabloid Bild “zapaljiva” publikacija “koja vrši ulogu desničarske narodne partije koju Nemačka nikada nije imala”.
Za naslovni članak u svom poslednjem izdanju, Špigl je naložio sedmorici novinara da istraže “moralne standarde i novinarski kvalitet” Bilda, što je potez koji označava nesumnjivi raskid sa opštom nemačkom medijskom konvencijom da se konkurenti javno ne kritikuju. Istraživački tim došao je do takvog optužujućeg zaključka da je Špigl odlučio da ne objavi kritički prikaz dok dva novinara iz Bild am Zontag, nedeljnog izdanja tabloida, nisu oslobođeni optužbi za špijuniranje u Iranu prošle nedelje. Štampanje takve otvorene kritike pre njihovog oslobođenja moglo je da predstavlja “diplomatski rizik”, piše u Špiglovom uvodnom članku.
Špigl je najviše zabrinut zbog Bildove prevelike moći. “U kuloarima Rajhstaga, ministarstava i kancelarovog kabineta, ima izrazite sklonosti da se Bildovi naslovi tumače nekritički, bez daljeg istraživanja, kao valjani izraz raspoloženja naroda”, piše u časopisu.
Za Hrišćanske demokrate Angele Merkel (CDU), Bild funkcioniše kao partijska “desničarska frakcija”, tvrdi Špigl. I kud Bild kroči, Merkelova prati.
Bildova dugotrajna kampanja protiv imigracije – sa naslovima kao što su “Svaka četvrta beba dolazi iz inostranstva” i “Gorka istina o strancima i beneficijama: naša država pomaže 90% Libanaca i 26% Turaka” – podstakla je nemačku vladu da zauzme čvrst stav prema migrantima, ograničavajući im beneficije na one koje su predviđene reformskim zakonom o socijalnoj zaštiti.
Merkelin načelni tvrdokorni stav prema spašavanju evro-zone vodi, takođe, poreklo sa naslovnih strana Bilta, objašnjava Špigl.
U proleće prošle godine, kada je od Nemačke traženo da Grčkoj ubrizga finansijsku injekciju, tabloid je objavio seriju naslova, kao što su: “Da li će Grčka da upropasti naše banke?” i “Grčka hoće naš novac”. Čak su poslali novinara da razdeli stare grčke novčanice u centru Atine pod naslovom: “Bild vraća siromašnim Grcima njihove drahme”.
Tokom vikenda, Bild je, takođe, bio na meti pevačice jednog od nemačkih najpopularnijih bendova. Judit Holofernes, vođa grupe Vir zind Helden (Mi smo heroji), napisala je oštro otvoreno pismo Bildovoj oglašivačkoj agenciji nakon što su je pitali da učestvuje u njihovoj poslednjoj kampanji.
“Bild nije bezopasan flert”, piše ona, nego “opasno političko oruđe – to nije samo uveličavajući teleskop s pogledom u bezdan nego zla stvar”.
Špigl kaže da se urednici Bilda više ne zadovoljavaju ulogom “siledžije” u nemačkom medijskom okruženju: oni sada sebe ne vide kao autsajdere nego kao predstavnike nemačkih glavnih vrednosnih tokova. “Ne više kao izopštenika nego kao uzornog učenika."
Ali Kaj Dikman, glavni i odgovorni urednika Bilda, negirao je da su se njegove novine ponašale kao “palikuća”, raspaljujući predrasude. “Mi smo prvi zato što ljudima ne serviramo samo činjenice, mi govorimo o tome kako se ljudi osećaju zbog tih činjenica: ako nas čitate, otkrivate šta ujedinjuje zemlju i šta pokreće ljude”, kaže on.
Za Bild, koji štampa 27 regionalnih izdanja, radi osam stotina novinara. Iako je dnevni tiraž novina opao sa 4,5 miliona iz 2001. godine, Bild ostaje unosan posao. Osim što ima prihode od oglašivača i cenu od 60 centi, Bild upravlja serijom blago nacionalističkog “Narodnog proizvoda” ("Volks-Produkte") koji uključuje Volks-Jeans, Volks-Pizza i Volks-Pcs.
Uprkos tiražu, Bild nije moćan poput britanskih tabloida, kaže medijski komentator Luc Hahmajster, šef nezavisnog Instituta za medijsku politiku u Berlinu: “On nije tako moćan kao što su San i Rupert Merdok. Bild ne može da stvori kancelara kao što je Merdok stvorio Tonija Blera 1997. godine. Pokušali su da se otarase Helmuta Kola u jednom trenutku, ali nije im uspelo”.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.