Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
04. 02. 2011.
Medijski socijalni program vlasti
Ulazimo u medijsku 1998. u kojoj su Šešeljev Aleksandar Vučić i Miloševićev Miljkan Karličić pečatili od vlasti nezavisne medije. Nisu to tranzicija, ni neotuđivo i nesporno privatno vlasništvo - reč je o bahatosti oligarhije koja se ismeva slobodi informisanja
Bauk audio i video nadzora nad novinarima i raspoređivanja na izmišljeno mesto „pomoćnika novinara“ kruži srbijanskom medijskom i političkom scenom; saopšteno je (Udruženje novinara Srbije) da su nadzirani novinari RTV Pink, sintagma pomoćnik novinara je, pak, to što direktori i urednici nude kao svojevrsni srbijanski medijski socijalni program tajkuna i vrha vlasti - mesto za raspoređivanje novinara koji treba da, po logici krupnog kapitala i rajarodićevskog poimanja slobode štampe, ostanu bez posla.
Najavljeni su, kako u četvrtak pišu beogradski mediji, otkazi za više od 400 novinara u Blicu i NIN-u, a neki od njih biće nagrađeni ponižavajućim degradiranjem na mesto nekakvog pomoćnika koji će, čak, imati i mesečne prinadležnosti vredne dvedesetak hiljada dinara.
Ko pretekne, dakle, biće pomoćnik, bolje i to nego ništa, prava mantra za tranziciono viđenje slobode informisanja. Ko odbije, moći će slobodno da piše tamo daleko.
Izvršilac poslova biva degradiran, znak da se nije dokazao pišući po volji gazde (neverovatno da ih ima toliko) i gazdinog gazde.
Sve je po dikciji Radoslava Raje Rodića, vlasnika Glasa i Kurira koji je svojedobno na novinarsko pitanje zašto njegovi zaposleni ne dobijaju platu osam meseci rekao da im nije kriv za to što je „novinarski rad najjeftinija roba na tržištu.
“Status „pomoćnika“ ponuđen je zaposlenima u kući Ringer Aksel Springer, izdavaču nedeljnika NIN i dnevnika Blic.
Nema dokaza da je neko od novinara Pinka prisluškivan ili na bilo koji način nadziran, ima svedoka koji su svoju muku izrekli Udruženju novinara Srbije koje je reagovalo saopštenjem u kojem konstatuje da je reč o „kršenju njihovih ličnih i profesionalnih ljudskih prava“.
Nadajmo se da će sve dobiti epilog pred sudom.
NUNS ima podatke, kaže njegov predsednik Vukašin Obradović, da će Ringer, RTV B92 i Pink otpustiti 400 zaposlenih i kaže da će ovo udruženje „vrlo brzo“ organizovati pravnu zaštitu novinara. Njemu je, valjda, ovo temeljno ugrožavanje radnih prava bilo vrlo kratko. Ne stigla vas kletva „Dabogda te NUNS branio“. Među tih 400 novinara ima valjda i onih koji bi mogli da dobiju otkaze zbog onoga što su radili, ili nisu. Potencijalnih „pomoćnika novinara“ koji su se ogrešili o uzuse profesije.
Neki treba da odgovaraju po Zakonu o lustraciji koji se neće primeniti, da leže maksimalnu robiju zbog zločina protiv čovečnosti. Nad civilnim stanovništvom koje je kupovalo novine i plaćalo pretplatu.
Nije, međutim, to povod novinarskog odstrela, smanjivanje broja novinara, nekadašnjih društveno - političkih radnika, potom propagandista, ili ljudi dovoljno smelih da profesionalno predoče svojim čitaocima, gledaocima i slušaocima sve najgore što im se dešava i što ih očekuje.
Reč je o nedopustivo bahatom ponašanju vlasnika medijskih kuća koje podrazumeva nove izvore samocenzure, cenzure, straha i režimske propagande.
Zakona o informisanju nema, proglašen je neustavnim, uprkos ulizivačkom angažmanu Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Liberalno - demokratske partije, najavljena je zaštita novinara od koje su se svi uzurpatori namah smrzli, mediji u Srbiji funkcionišu na principu ucena i pretnji.
Tužbi karikaturalnih političara i analitičara.
Ulazimo u medijsku 1998. u kojoj su Šešeljev Aleksandar Vučić i Miloševićev Miljkan Karličić pečatili od vlasti nezavisne medije.
Nisu to tranzicija, ni neotuđivo i nesporno privatno vlasništvo - reč je o bahatosti oligarhije koja se podsmeva slobodi informisanja.
Možda je najopasnije to što njihov repertoar nije iscrpljen. Imamo iskustva.
Bojan Tončić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.