Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
11. 10. 2010.
Mediji na Balkanu su bolji od parlamenata
Intervju: Remzi Lani, direktor Albanskog instituta u Tirani
Najgori oblici medijskog klijentelizma i ponovne politizacije medija su javni servisi, koji su više u funkciji ministarstava propagande
Remzi Lani već nekoliko decenija pasionirano prati medije na Balkanu na Albanskom institutu u Tirani. Na pitanje šta uočava kao zajedničku karakteristiku medija u ovom regionu, Lani kaže za „Politiku“ da postoje veoma slični trendovi u razvoju medija danas na Balkanu.
Posle jednog, možemo ga nazvati, romantičarskog perioda do pojave nezavisnih medija u većem broju dolazi tek posle rušenja režima Tuđmana i Miloševića. Sada smo, nažalost, opet svedoci repolitizacije i klijentelizma medija.
Kako to konkretno izgleda?
Danas imamo medije na Balkanu koji, umesto da zastupaju javni interes, u znatnoj meri su produžena ruka politike, s jedne strane, i biznisa, s druge strane. Mediji su zapravo u sendviču između politike i biznisa. Najgori oblici tog medijskog klijentelizma i ponovne politizacije medija su takozvani javni servisi, koji su zapravo više u funkciji ministarstava propagande.
Zapravo se onda ništa nije promenilo?
Ne, ne mogu to da kažem. Mnogo stvari se promenilo. Balkan više nije mesto na kome niko ne sme ni da pisne. Mediji su na izvestan način najveće dostignuće naše demokratije. Oni možda nisu sjajni, ali nisu gori od parlamenata, bolnica, zatvora i drugih segmenata našeg života. Ne želim da me pogrešno shvatite, naravno, da Balkan nije Kavkaz, ni Bliski istok, niti jedna od zemalja u istočnoj Aziji čija se imena završavaju na „stan“. Ali, s druge strane, moramo da priznamo da imamo ozbiljne probleme. Imamo određen broj problema koji poneki put deluju i kao stari. I zato spominjem te negativne trendove. A situacija je, naravno, kompleksnija nego što je bila pre deset godina. Pre 10-15 godina imali smo napade na novinare, novinari su ubijani, kao što je bilo u Srbiji. Sada je s tim gotovo. Nema represije, ali ima pritiska. A izlaziti nakraj sa pritiskom nije lako.
Kada ste spomenuli medije kao dodatak politike, kako vam se čini da se s pitanjem Kosova nose srpski i mediji kosovskih Albanaca?
Pratim medije na albanskom jeziku: kosovske i u Albaniji, ali neke u Srbiji. Mogu reći da prilično opsežno prate tu temu. I tome pristupaju ozbiljno, neki put mi se čini da su mediji ozbiljniji nego političari. Kako ih vidite u izveštavanju budućih srpsko-albanskih razgovora o Kosovu?Šta može da bude uloga medija, teško je definisati. Verujem u medije i u to da oni mogu u obe zemlje da kreiraju atmosferu i omekšaju kontekst u kome će se razgovori odvijati. To bi bila pozitivna uloga, umesto da se bave teorijama zavere i pisanjem o njima, što je čest slučaj na Balkanu.Pozitivno na Balkanu i u srpsko-albanskim odnosima jeste to da ljudi iz medija i civilnog društva međusobno komuniciraju. Problem je u političarima, a problema nema između B92 i „Koha ditore“ i „Politike“ i „Ekspresa“ ili medija centra u Beogradu i u Prištini. Mi već imamo neki kontekst i on će potpomoći te razgovore. Takođe verujem u poboljšanje i normalizaciju odnosa između Tirane i Beograda, jer bi to bio pozitivan element u širem okviru.
Antrfile : Balkanska mreža
Remzi Lani je filozof, publicista, urednik i dopisnik brojnih listova u regionu, i direktor Albanskog instituta za medije u Tirani, organizacije koja se bavi razvojem medija. Institut je usredsređen na balkanska, kosovska i pitanja suseda Albanije. Prvi je predsednik Mreže medijskih centara i medijskih instituta na Balkanu, čiji su članovi Medija centar iz Beograda, Novosadska škola novinarstva i Medija centar iz Niša. Autor je dveju knjiga: „Moja Albanija – nulta tačka“ i „Majstori humanističke filozofije“.
B. Mitrinović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.