Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
27. 09. 2010.
„Zemunske novine“ su vređale nas
Reagovanje Miloja - Mikija Jovanovića samozvanog „zemunologa“ (!?) objavljeno u Danasu 17. septembra ne sme da prođe bez odgovora, jer ono predstavlja jedan od učestalih pokušaja zatrpavanja nedavne istorije, ovog puta na jednoj od usijanih tačaka druge polovine devedesetih, u Zemunu.
Miki Jovanović se napravio da pojma nema šta znači pojam „Zemunskih novina“ i njihovog vokabulara, pa zamazuje oči javnosti i čitalaca Danasa obaveštavajući nas da su od 2008. godine, od kako je On postao Zamenik, pristojne, „bez insinuacija i uvreda na bilo čiji račun“, što zaista nije sporno.
Ali, Miki dobro zna šta su i kako pisale „Zemunske novine“ u periodu 1997 - 2000. kada su postale pojam za mržnju i uvrede, kada su građane Zemuna koji su se suprotstavili bezakonju svake vrste proglašavale za „ustaški lobi“. Ništa bolje nisu bile ni u periodu 2004 - 2008. u vreme obnove starog režima, kada se SRS vratila na vlast u Zemunu.
„Zemunske novine“ i njihov vokabular su postali pojam jedne vrste pisanja i uređivanja novina koji zaslužuje da bude uvršten u nastavne programe studija novinarstva, da se mladi budući novinari uče čega treba da se čuvaju i u šta može da se izvrgne novinarstvo u službi jedne ideologije i političke partije. Očigledno da Miki nije naučio osnovne lekcije o vrednostima koje bi trebalo da vladaju u novinarstvu, iako se njime bavi već čitave dve godine.
Da je malo prethodno razmislio, ili se bar posavetovao sa nekim, reagovao bi u slučaju pominjanja, na primer, „Zemunske štangle“ koja jeste primer bezrazložne upotrebe ne samo imena Zemuna nego i same štangle koju je zloupotrebio neki junoša, a koji se vaspitavao na vokabularu promovisanom u „Zemunskim novinama“ krajem devedesetih godina.U jednom trenutku, posle oktobarskih događaja 2000. godine, kao odborniku DOS, na konstituisanju nove opštinske vlasti, bilo mi je uručeno rešenje o postavljanju na funkciju glavnog i odgovornog urednika „Zemunskih novina“, a da me prethodno niko nije pitao da li to želim.
Tada sam predložio da se „Zemunske novine“ zbog istorijske sramote, zbog kaljanja profesije, zbog uvreda građana Zemuna, ukinu, a da se osnuju nove zemunske novine, sa novim nazivom. Taj predlog vlast DOS nije prihvatila.Ja sam kao izdavač i urednik nezavisnog lista „Hronika“ nastavio da radim svoj posao, a rešenje o naimenovanju je posle tri meseca povučeno.„Hroniku“ sam izdavao o svom trošku (uz delimičnu pomoć donacija), a novinari „Zemunskih novina“ su još šest meseci primali platu iz budžeta opštine i u isto vreme u „Velikoj Srbiji“ nastavili da primenjuju vokabular iz „Zemunskih novina“.
Sve to Miki dobro zna, i kao čitalac i nekadašnji fan „Hronike“. Ali, vlast je vlast i učešće u njoj je slatko, a plata redovna i dobra. Eto po čemu se neki razlikuju od ostalog dela sveta. I zbog toga ne treba zloupotrebljavati ime starog i lepog grada Zemuna, toliko zaslužnog u kulturnoj istoriji ovog malog dela sveta. Nažalost, Zemun je danas u svetskim razmerama postao poznat po zlu, po ubicama iz Zemunskog klana, a i onima koji se ponose time da budu „mimo ostali svet“ pa se ime „Zemunac“ i pridev „zemunski“ upotrebljavaju u pogrdnom značenju.
Da li je slučajnost što je to razbojničko gnezdo u Šilerovoj instalirano u Zemunu, u isto vreme kad je instaliran i vokabular „Zemunskih novina“?Naravno da nije. Ali, to je druga tema. Mikijevo reagovanje u odbranu ugleda svog radnog mesta neće uspeti za zatrpa istorijske činjenice koje se odnose na kaljanje ugleda grada Zemuna, novinarske profesije i građana Zemuna, za koje je jedan od simbola ostao naziv nekadašnjih „Zemunskih novina“.
Dragan Stojković
Autor je izdavač i urednik „Hronike za Zemun“ 1999 - 2003.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.