Vesti
11. 10. 2010.
Poslanici batinu stavljaju ispred paragrafa
Intervju: Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a Svaki poslanik, svaki političar koji brka kritiku nekih emisija ili poteza Javnog servisa i dovođenje u pitanje opstanka Javnog servisa – vozač je autobusa kojim se Srbi prisilno sele na farmu
Jednog dana, po isteku drugog mandata, odlazim u privatnike. Gledajte šta će tada kanibali napraviti od RTS-a i nemojte mi reći da vam to nisam prorekao, tvrdi generalni direktor Javnog servisa Srbije Aleksandar Tijanić u razgovoru za „Politiku”, čiji nastavak danas objavljujemo.
Kako komentarišete tvrdnje poslanika LDP-a da je parlament iskorišćen kao paravan da bi se našao način da RTS dobije pare iz budžeta i time pokrije svoje dugove?
Da je ovo do kraja uređena država, RTS bi zaista iz budžeta dobijao razliku od stvarno naplaćene pretplate do iznosa koji država nije u stanju da naplati a u Evropi se smatra standardom. Dakle, naplata nije obaveza RTS-a već pitanje efikasnosti države i pitanje potpuno kljastog zakona. No, s obzirom na dubinu i trajanje ekonomske krize, koja uslovljava pad procenta naplaćene pretplate, verujem da će država ubuduće morati da nadoknađuje Javnom servisu pomenutu razliku iz budžeta. Takvoj praksi su pribegle neke evropske zemlje u krizi shvatajući značaj opstanka njihovih javnih servisa. Naravno, javnost vidi da ima poslanika koji hoće da uređuju program RTS-a i biraju svoje direktore i urednike. Takvi se, prema garantovanim pravima nezavisnog Javnog servisa, odnose kao Knjaz Miloš prema zakonu. Batinu stavljaju ispred paragrafa. Recimo, pozivaju se na običajno pravo ultimativno tražeći integralne televizijske prenose. Običajno pravo je ukinuto sa feudalizmom, sem ako poznate poslaničke face ne nameravaju da uvedu i običajno pravo prve bračne noći ili danak u krvi. Zamislite da engleski parlament uređuje Bi-Bi-Si, traži direktne prenose i naređuje da Bi-Bi-Si sve to plaća. Da sam zloban, a poznato je da nisam, rekao bih da RTS danas više liči na Bi-Bi-Si nego neki poslanici na evropske parlamentarce. Ali ja to nikada neću reći. Ja poštujem institucije.
Da li Javni servis sada dobija bilo kakav novac iz budžeta Srbije?
Ne samo da RTS ne dobija novac iz budžeta Srbije nego praktično finansira, novcem građana namenjen proizvodnji programa, rad najviših državnih institucija. Dve trećine naših ovogodišnjih gubitaka nastali su zbog prakse da RTS plaća troškove televizijskih prenosa zasedanja skupštine „da ne izazove političku krizu”, zatim da snosi troškove rada srpskih medija na Kosmetu „da ne izazove nacionalnu krizu”, potom da finansira rad javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze da ne izazove „emocionalnu krizu nekih ministara”, pa onda da plaća državi 24 miliona evra godišnje raznih poreza, taksa, doprinosa, članarina, školarina i upisnina da ne „izazove brutalnu akciju zakona”. Uzgred, za sav program koji emitujemo na četiri televizijska i četiri radio-programa trošimo 25 miliona evra. Gde je tu logika? Država uzima koliko sav program?!
Koliki je prihod od RTV pretplate i koliki je procenat naplate?
RTS je projektovan za ukupan prihod, od pretplate i marketinga, na stotinu miliona evra godišnje. Dve trećine je predviđeni prihod od pretplate i jedna trećina od marketinga. Kad je pretplata sišla ispod polovine moguće naplate – a naplata i donošenje efikasnih zakona je obaveza države, a ne RTS-a – očekujem da sredinom sledeće godine RTS bude klinički mrtav jer će se donji i gornji pritisak izjednačiti. Naime, pretplata će biti ravna prihodu od marketinga a ukupni prihod, umesto sto miliona evra biće oko šezdeset. Taj politički projekat postoji, postoji namera nekih moćnih krugova da se RTS pretvori u malu, poslušnu, slabo gledanu i slušanu radio-televizijsku stanicu. Znamo ko to radi i za čiji račun. U uslovima kolapsa B92, u kastriranju Javnog servisa – Srbija će, milom ili silom, biti preseljena na farmu. Ugasite danas RTS pa analizirajte srpske elektronske medije i kažite šta vidite? Ali, svaki poslanik, svaki političar koji brka dve stvari – kritiku nekih emisija ili poteza Javnog servisa i dovođenje u pitanje opstanka Javnog servisa – vozač je autobusa kojim se Srbi prisilno sele na farmu. Takvi kupuju tajkunima metar dužu jahtu i pet sedišta veći mlazni avion. Ja sam mali, siromašni novinar kome je zapalo da promeni, koliko ume i može, RTS i od njega napravi pet godina najgledaniju srpsku medijsku kuću. Jednog dana, po isteku drugog mandata, odlazim u privatnike.
Da li bi RTS poslovao pozitivno ili sa gubitkom kada bi u kasu RTS dospelo 3,3 miliona evra, koliko potražujete za skupštinske prenose?
Sa državnim institucijama Srbije RTS ima oko osam miliona evra neraščišćenih računa. To čini dve trećine prošlogodišnjih gubitaka. Previše. U evropskim dokumentima piše da država obezbeđuje javnom servisu stabilan i dovoljan izvor finansiranja. Svaki napad na RTS počinje isto – vi imate pretplatu, vi plivate u novcu. Ko god hoće neka uzme pretplatu od 45 odsto moguće sume i neka vidi kako plivamo u novcu. Više od polovine naših radnika je na granici socijale jer godinama ulažu u serije, domaću proizvodnju i domaće emisije. Bojim se da nezadrživo klizimo ka budžetskom sufinansiranju što, pored prihoda od marketinga, obezbeđuje rad Javnog servisa. Nerado to pominjem, ali sve odgovore valja izvući iz pitanja – treba li Srbiji javni servis?Šta mislite o predlogu opozicije da državni revizor proveri poslovanje RTS-a? Sve najbolje. Kontrola je majka zakonitosti. Bila nam je i poreska i finansijska policija, svake godine revizorska kuća pregleda sve račune. Nadam se da će, posle RTS-a, obići i stranke i neke poslanike. Ali, ako tu „pretnju” neki takozvani Evropljani u skupštini koriste kao batinu, kad ucenjuju RTS tražeći više vremena za svoje lidere u programu, onda ćemo biti prinuđeni da zapitamo Evropu – stanuju li baš svi naši Evropljani na ovom kontinentu i u ovom veku?
Gordana Novaković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.