Vesti
12. 10. 2010.
Vlada Vojvodine ucenila „Dnevnik“
Uslov pod kojim je Vlada Vojvodine ovih dana prihvatila ponudu nemačke medijske grupacije VAC da pokloni svoj vlasnički udeo od 55 odsto zaposlenima u novosadskom preduzeću „Dnevnik Vojvodina pres“ - ravan je uceni. To je očigledno. Ostaje samo da se vidi da li će se novinari i ostali koji rade u listu „Dnevnik“ usuditi da se suprotstave političarima koji na tako grub način ugrožavaju njihova prava.
Borba za najpoznatije vojvođanske dnevne novine - ako do nje uopšte dođe - biće neravnopravna. Jer, bez „blagoslova“ pokrajinske vlade potencijalni većinski vlasnici lista ne mogu da preuzmu poklon od VAC-a. Na toj „kvaki“ se temelji i ucena. Naime, Vladin uslov da „blagosilja“ taj poklon je sklapanje novog ugovora između preduzeća „Dnevnik Vojvodina pres“ i „Dnevnik holding“. A po slovu tog ugovora, „Dnevnik holding“ - koji je pod kontrolom Vlade - i ubuduće će predlagati glavnog urednika lista „Dnevnik“, a isto tako i zamenika generalnog direktora „Dnevnik Vojvodina presa“ - iako je manjinski vlasnik akcija.
Da nevolja po nove većinske vlasnike lista bude veća, njima se nameće i ograničenje da svoj udeo u „Dnevnik Vojvodina presu“ ne mogu da prodaju tokom narednih 10 godina. Nije potrebno mnogo pronicljivosti pa da se shvati da se iza takvog ugovora krije želja pokrajinske vlade da zadrži kontrolu nad uređivačkom politikom lista. Ona se čak nije bog zna kako ni trudila da to zataji. Na taj način je demonstrirala snagu i odlučnost.
Ako se zaposleni u „Dnevniku“ ipak odvaže da odbiju sklapanje tog po njih štetnog ugovora, i kao većinski vlasnici lista uzmu njegovu sudbinu u svoje ruke, mogli bi mnogo uspešnije da posluju nego po diktatu političara. Ta mogućnost, međutim, krije u sebi i rizik neuspeha. Jer, ako tržište njihov rad ne verifikuje kao efikasan, umesto preporoda lista i dobre zarade može da usledi - ključ u bravu. Takvi su zakoni tržišne privrede. Sloboda, naime, podrazumeva odgovornost. A ovdašnji čovek, koji je dugo živeo u „socijalističkom raju“, sada se uz mnogo trauma i teškoća prilagođava društvu u tranziciji. Pri tom je još uvek psihološki slabo pripremljen da prihvati rizik duhovne i ekonomske slobode. On i dalje oseća nostalgiju za „starim dobrim vremenima“ kada su o njemu brinuli partija i država. Tada je - bez obzira na to da li je radio dobro ili loše - plata uvek bila izvesna. Istina, mala - ali zato sigurna.
Oni iz pokrajinska vlade su, izgleda, ozbiljno računali na strah od slobode i nostalgiju za „starim dobrim vremenima“. Zato su tako „velikodušno“ ponudili da u naredne dve godine pružaju „Dnevniku“ finansijsku podršku u mesečnom iznosu od pet miliona dinara. A to će reći da obezbede male, ali zato sigurne plate zaposlenih i tako ih „korumpiraju“ ne bi li odustali od „avanture“ da sami krenu svojim putem.
Rizik da „Dnevnik“ brzo „potone“ bez ponuđenog „pojasa za spasavanje“ nije mali. Pogotovo ako ga „torpeduju“ oni isti koji mu sada nude spas. Kako? Pa tako što svojim političkim uticajem isposluju da, recimo, list ostane bez prihoda od oglasa onih firmi koje su pod njihovom kontrolom, a to znači skoro svih značajnijih.
Zabrana da zaposleni u „Dnevniku“ prodaju svoj većinski paket akcija u narednih 10 godina posebna je priča. U njoj je pravi biser izjava predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića da je to u njihovom interesu. „Ne želimo“, veli on, „da se sutradan tih novina dočepa neko iz kriminalnih krugova, ili neki vlasnici sumnjivog kapitala“. Pajtić je, očigledno, ovom izjavom želeo da zaplaši „Dnevnikove“ male akcionare i obeshrabri ih da se otmu kontroli njegove vlade. Međutim, učinio je to vrlo nespretno. „Dnevnikovi“ novinari bi sada mogli da iskoriste priliku i postave mu neka po njega krajnje neugodna pitanja. Recimo, ovo: „A zašto vi, predsedniče pokrajinske vlade i potpredsedniče vladajuće stranke u Srbiji, ne preduzmete nešto da zaštitite građane od kriminalnih krugova i vlasnika sumnjivog kapitala, pa da mi onda slobodno, bez straha prodajemo naše akcije kome hoćemo?“
Najbolje bi bilo kada bi se našao neki novi VAC. Ali takvog kupca nema na vidiku.Spretno ili nespretno izvedeni, pritisci na ekonomski malaksao i po tiražu katastrofalno posrnuli „Dnevnik“ vrlo su žestoki. Ipak, šanse da stane na zelenu granu ako se odvaži da pokrajinskoj vladi kaže „ne“ nisu male. Naravno, pod uslovom da njegova uređivačka politika bude utemeljena na ozbiljnom istraživanju tržišta, a ne po diktatu sponzora na vlasti, i da ima profesionalno kompetentan, a ne politički podoban rukovodeći tim, koji će tu politiku da sprovodi sa glavnim urednikom i direktorom na čelu. Takvu priliku „Dnevnik“ nikad nije imao, čak ni posle privatizacije. VAC se, istina, nije mešao u njegovu uređivačku politiku i izbor glavnog urednika, ali ništa nije ni preduzeo da spreči pokrajinsku vladu da to čini.
Nezahvalno je prognozirati koji će put „Dnevnik“ sada da odabere. Jedno je, međutim, sigurno: epilog ovog „slučaja“ - ma kakav bio - po svom značaju daleko će prevazići okvire pokrajinskih novina. Na probi je, zapravo, sloboda štampe u Srbiji.
Jan Briza, novinar iz Novog Sada
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.