Vesti
09. 10. 2014.
Lazar Stojanović: List Danas na građanskoj poziciji
U Srbiji, dakako bez Kosova, ideju građanske Srbije bez očiglednog podvaljivanja i laganja na partijskoj sceni zastupaju LDP, Nova stranka, Radulović ev pokret, LSV, SDU, neki uticajni pojedinci iz DS i NDS, SVM i SDS.
Od nevladinih organizacija najviše se u odbranu građanskih vrednosti oglašavaju Žene u crnom, Helsinški odbor, Jukom, Branioci ljudskih prava, Fond za humanitarno pravo, CEAS i Inicijativa mladih za ljudska prava, navodi za Danas reditelj Lazar Stojanović, odgovarajući na pitanje ko su danas zastupnici ideje „građanske Srbije“.
On dodaje da se među profesionalnim organizacijama ističu NUNS i Nezavisno udruženje pisaca, a i pojedini istraživački centri, instituti i agencije.
Od medija, prema njegovim rečima, najjasniju građansku poziciju imaju mesečnik Republika, Danas i Nedeljnik.
„B92 ima najjaču tradiciju i sve manje emisija koje bi je nastavljale. Studio B je imao Sarapu, a više ga nema. Centar za kulturnu dekontaminaciju i REX su glavne tribine programa usmerenih prema građanskoj demokratiji, a i u DOB se ponekad dogodi nešto takvo. Uveren sam da bi mogao da bude napravljen mnogo duži spisak, naročito ako bismo uključili aktere iz drugih gradova i sela Srbije, a svakako je neko iz Beograda propušten“, objašnjava Stojanović.
Iz vlasti, dodaje on, osim zaštitnika građana i poneki ministar se oglasi u ovom smislu. Iako je lista duga, prema njegovoj oceni, podržavalaca građanskih ideja u Srbiji je malo. Zagovornici građanske demokratije često se sreću među ekonomistima, sociolozima, pravnicima i umetnicima.
Gotovo samo među obrazovanim ljudima, smatra Stojanović. On ukazuje da je teško da podržavaoci promena u pravcu građanske demokratije čine više od deset odsto populacije, ali da je lokalno biračko telo nestabilno i podložno brzim promenama pod uslovom da ih neko uveri da im je to u interesu.
Na pitanje da li „građanska Srbija“ ima politički prostor na levici ili na desnici, Stojanović ističe da na desnici takvog prostora u nas nema, a levice gotovo da uopšte nema u klasičnom smislu. U ovom času, smatra, ta ideja raspolaž e sa samo onoliko prostora koliko uspe da izbori.
„Kapacitet za tu borbu krajnje je skroman, ne samo zbog malog broja zainteresovanih, nego zbog potpune nepovezanosti, uzajamnog nepoverenja, čak konkurencije u tom minijaturnom prostoru, a možda najviše zbog očigledne štete od takvog angažovanja po ličnu karijeru“, ocenjuje naš sagovornik.
Stojanović ne smatra da je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo ideje i vrednosti „građanske Srbije“, već da se samo opredelio za približavanje Evropi, a time i za usaglašavanje lokalnih sa evropskim standardima ljudskih prava i građanskih sloboda.
„To bi moglo da bude kratkog veka i ne uliva nimalo poverenja“. Prema njegovom mišljenju, mnogi nosioci „građanske Srbije“ nepovratno su kompromitovali te ideje.
„Iako se taj proces napuštanja broda usporio, to nije garancija da se neće ponovo ubrzati ako uznapreduje opšte siromašenje, ako dođe do ozbiljnije političke krize, dužničkog ropstva ili produbljivanja rascepa između pravoslavnog fundamentalizma, srbocentrizma i rusoljublja, s jedne, i ozbiljne državne odbrane ljudskih prava i građanskih sloboda, s druge strane. Ipak, ideje su otpornije na kompromitovanje od samih nosilaca. Oni prvenstveno kompromituju sebe, često nepovratno“, zaključuje Stojanović.
Serijal
Povodom najava o okupljanju opozicije, kao i dilema u javnosti šta je uopšte sadašnje opoziciono delovanje, Danas pokreće debatu na temu o političkom poimanju „građanske Srbije“. Naši sagovornici pokušaće da odgovore na pitanja ko su danas zastupnici ideja „građanske Srbije“ i da li je njihov politički prostor na levici ili na desnici. Zatim da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo te ideje i vrednosti, ali i da li su i kako te ideje i vrednosti neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.