Vesti
15. 09. 2014.
Suđenju je mesto u sudnici
Apsolutno smatram da javnost treba da bude informisana o sudskim procesima. Suđenja su i po zakonu javna i meni lično nikada nije smetalo bilo čije prisustvo u sudnici. Ipak, ono sa čime imam problem jeste potreba za senzacionalizmom koja postoji u određenom broju medija.
Smeta mi kada vidim da je novinarski tekst ili prilog istrgnut iz konteksta i napisan isključivo sa namerom da bi se bolje prodao. Takav pristup donekle mogu da razumem u nekim drugim segmentima društva, ali ne i u sudstvu.
Kada govorimo o sudskim postupcima, mi na kraju krajeva govorimo o sudbini ljudi. Dakle, treba da se izveštava o radu suda, ali na jedan ozbiljan i odgovoran način, lišen svakog senzacionalizma, kaže za Danas Pravo Ivana Ramić, sutkinja i portparolka Prvog osnovnog suda.
Zbog čega je senzacionalističko izveštavanje o sudskim procesima loše?
Suđenje ne treba da se vodi u medijima. Izuzetno je opasno ukoliko mediji osude nekog pre nego što to učini sud. Kod nas se relativno često dešava da određena osoba bude proglašena krivom na naslovnim stranama novina u trenutku lišavanja slobode ili pokretanja istrage. A ukoliko se kasnije ispostavi da je dotična osoba nevina, mediji će tome posvetiti neuporedivo manje pažnje ili uopšte neće ni pomenuti taj slučaj. I nikom ništa. Mediji moraju da budu veoma obazrivi kada je reč o olakom kvalifikovanju nekog kao izvršioca krivičnog dela. Osim moguće štete osumnjičenom, paušalne ocene mogu i da stvore klimu u javnosti po kojoj slučaj treba da dobije određeni epilog. U slučajevima kada sud ne presudi u skladu sa tako formiranim očekivanjima, u javnosti se stvara slika da sud nije uradio svoj posao.
Koliko izgradnja stava javnosti o nekom slučaju može da utiče na rad suda?
Naravno, ima i toga. Ali, po mom mišljenju, stav javnosti ne bi smeo da utiče. Ako ste profesionalac i osoba od integriteta, vi ne smete da dozvolite da medijski natpisi utiču na sudsku odluku. Opet, i sudija je čovek i ne može da se izoluje od onoga o čemu se piše. Po meni, u našem pravosuđu nije primetan veliki uticaj medija na ishod sudskog procesa. Kad smo na toj temi, ono što mi jako smeta jeste površan pristup izveštavanju. Ako se već piše senzacionalistički, neka se barem isprati postupak do kraja. Neka se pokrije i drugostepeni postupak, i da se zna kakav je u krajnjoj instanci epilog tog sudskog postupka. Mislim da se u najvećoj meri stane u tim početnim fazama. Ta površnost stvara lošu sliku u javnosti o radu suda.
Sudski izveštači kažu da ste jedan od retkih portparola koji odlično razume medije i ko je u stanju da pravni jezik učini razumljiv običnom čoveku. Kako ste počeli da se bavite poslom sudskog portparola i kakva su Vam bila prva iskustva?
Sasvim slučajno sam počela da radim kao portparolka suda. To je bilo 2005. godine kada sam još uvek bila saradnica u sudu. U to vreme su bila aktuelna suđenja za ratne zločine koja su generisala veliku pažnju medija. Iz tog razloga je tadašnji predsednik suda zaključio da mu je potreban neko ko će da komunicira sa novinarima i izabrao je mene. U tom trenutku je jedino postojao portparol specijalnog odeljenja za organizovani kriminal u okviru okružnog suda, dok je ostatak suda bio „nepokriven“. Takođe, u tom periodu sud je aktivno sarađivao sa međunarodnim organizacijama, pre svega misijom OEBS-a u Srbiji, vladom Holandije i SAD, pa sam pomagala i u tom segmentu. Moram da kažem da sam na početku imala drugačiju sliku ovog posla. Mislila sam da se posao PRa uglavnom svodi na ažuriranje sajta suda i dopisivanje sa novinarima elektronskim putem. Ta slika se raspala posle nedelju dana rada, kada sam shvatila da mediji funkcionišu po drugačijem principu. Taj inicijalni period je obeležilo privikavanje na činjenicu da informacija mora da se da što pre. Vrlo brzo sam shvatila da radno vreme više ne postoji, pogotovo kada je u sudu neki medijima interesantan slučaj. Ali u letu sam se prilagođavala na tu „ludnicu“.
Imajući u vidu da je do 2005. godine ovaj vid komunikacije bio stran, kako medijima tako i predstavnicima suda, kako je iz ugla posrednika izgledao period adaptacije?
Od samog početka sam imala korektan odnos sa novinarima. Uvek sam se trudila da i kad nemam neku informaciju, to im i kažem. Sud je ogroman i prosto ne možete u svakom trenutku imati sve informacije. Ali, mislim da su predstavnici medija kod mene prepoznali i cenili to što sam se stvarno trudila da što pre obezbedim informacije. Novinari nikada nisu ostali uskraćeni za traženi podatak. Ja sam uvek dostupna i čini mi se da novinari to cene. S druge strane, ono što je meni bilo od pomoći jeste to što sam imala odličnu saradnju sa predsednikom suda i sa sudijama. Naravno da je bilo malo problema u početku, jer su sudije imale određeni otpor prema takvoj vrsti izveštavanja i davanja informacija. I to nije začuđujuće, pošto ranije stvari nisu tako funkcionisale. Sudije su do tada imale stav „Ja sudim i sve svoje odluke obrazlažem u presudi“. I bilo im je malo teže da se naviknu na savremenu komunikaciju sa javnošću. Ipak i taj period smo prevazišli i ja sam generalno gledano uvek imala dobru saradnju sa sudijama i pre svih sa predsednikom suda.
Da li se događalo da Vam reči budu krivo prenete i da trpite posledice zbog toga?
Da, ali nikada nisam to lično doživljavala, i u najvećoj meri nisam smatrala da je pogrešno prenošenje urađeno maliciozno. Uvek sam to posmatrala kao posledicu neznanja, neupućenosti u sudski postupak koji je veoma formalan i komplikovan. Iz tog razloga, ja sam se uvek trudila da novinarima pojasnim svoje izjave. Imala sam razumevanja za činjenicu da novinari koji prate suđenja u velikoj meri nisu pravnici. Materija o kojoj je reč je često njima strana i trudila sam se da je objasnim kako bi oni mogli da što bolje da napišu svoj tekst, jer se na taj način podiže kvalitet izveštavanja. Ponavljam, ono za šta nemam razumevanja je senzacionalistički pristup sudskom izveštavanju.
S obzirom na to da se sudski i medijski posao razlikuju, da li imate tremu pred kamerama?
U početku sam imala ogromnu tremu. Ja nikada neću zaboraviti moje prvo pojavljivanje pred kamerama kada sam se tresla kao prut. Posle nisam smela sebe da gledam. Zapravo, ni danas ne volim sebe da gledam na televiziji. U retkim trenucima kada to činim, pristupam tome kritički. Užasno sam samokritična. I uvek razmišljam o tome da li je prenesena suština onoga što sam rekla. Sad, posle ovoliko godina, ne mogu da kažem da i dalje imam tremu, ali javnim nastupima ne pristupam olako. Jako je bitno to što se uvek dobro pripremim i unapred znam o čemu ću da govorim.
Ulažete veliki napor da Vaša obraćanja medijima ne budu štura i birokratska, već razumljiva prosečnom građaninu. Da li novinari cene takav pristup?
Mene su novinari i naučili da komuniciram na taj način. Pravni jezik je krut, formalan, zna često da bude i nerazumljiv. Ja sam se u početku trudila da moje izjave zvuče pravnički, ali su me novinari naučili da nije poenta u tome. Objasnili su mi da to što kažem mora da bude dovoljno stručno i istovremeno razumljivo svima. Novinari su mi pomogli da formulišem te svoje rane izjave.
Sudite u osetljivim postupcima za navijačko nasilje, govor mržnje i diskriminaciju LGBT populacije. U tim, medijski atraktivnim slučajevima, atmosfera u sudnici može da bude napeta. Kako se nosite sa tom vrstom pritiska?
Ja to ne doživljavam kao pritisak. Bilo je situacija koje su neprimerene u sudu, ali se one češće dešavaju u procesima koji ne privlače veliku pažnju medija. Možda je bilo pokušaja pritiska, ali ja ih ne prepoznajem kao takve. Bitno je da se držite onoga što je u predmetu. Suđenja su javna i mi sa tim moramo da se nosimo i da ne dozvolimo da to utiče na nas.
Razlike u izveštavanju
Postoji li razlika u načinu na koji su mediji izveštavali sa sudskih procesa kada ste počinjali da se bavite ovim poslom i danas?
Moj subjektivan sud je da je pre sedamosam godina bilo više kvalitetnijeg izveštavanja nego što je to danas slučaj. Moguće je da nisam u pravu. Čini mi se da je u tom periodu bilo i kvalitetnijih istraživačkih tekstova. Takođe, tada je bilo dosta i stranih novinarskih izveštača i ekipa, jer je pitanje ratnih zločina bilo aktuelno.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.