Vesti
17. 06. 2014.
Najslabija karika
Ne može čovek da napravi pauzu ni dva dana a da se ne dogodi neki haos. Iako nisam bio u Srbiji početkom prošle sedmice (službeni put u Bern na godišnju konferenciju OEBS-a o zaštitnicima ljudskih prava), vidim da se svašta dešavalo.
Glavno pitanje koje me od povratka krajem prošle sedmice opseda, osim toga da li će Holanđani biti svetski prvaci u fudbalu, jeste da li će novinari bojkotovati konferencije ministra prosvete Srđana Verbića. Ako mislite da je reč o slučaju Megatrend ili sumnjivom doktoratu ministra policije za koji se ispostavilo da Ministarstvo ipak ima mehanizam provere njegove verodostojnosti, nisu u pitanju ti skandali. To su sve slučajevi koji su pravo ogledalo stanja u društvu u kojem državne institucije već decenijama sistematski obesmišljavaju svaki talenat, rad, vrednost, napor i znanje. Kao u onom kvizu Najslabija karika - što si talentovaniji i imaš više znanja, to ćeš se pre naći na meti onih koji bi da te izbace. I izbace te, eliminišu lošiji od tebe! Takozvani trijumf mediokriteta.
Daleko od toga da se ministar Verbić nešto zamerio medijima. Ali ima veze s njim. I te kako. Njegov šef kabineta i savetnik Nemanja Đorđević baš se istakao. 'Ladno čovek prekinuo ministrovu konferenciju za novinare jer se "novinari nisu držali dogovorene teme o maloj maturi" i dodao da on "može da prekine pres konferenciju zato što je šef kabineta". Drugim rečima, može mu se!
Da sve bude zabavnije i infantilnije, poručio je novinarima - "Ja sam kriv, mene mrzite". I šta se desilo? Pa ništa! NUNS je poslao saopštenje u kojem osuđuje ovaj postupak, novinari koji su bili na toj konferenciji su je napustili. I ništa! Pojeo vuk magarca, što reče moja baba.
Da se ne lažemo, svaka vlast voli da ima novinare na svojoj strani... I svaka pokušava da ih zloupotrebi i baci. Danas u Srbiji, ako niste primetili, imate potpuno jasnu medijsku situaciju. Skoro svi mediji su prodržavni. I štampani i elektronski. I oni na državnom budžetu i oni koji to nisu. Medijska scena u Srbiji je dobila i takozvane državne tabloide, koje vlast "hrani" ekskluzivnim informacijama. To je dovelo do toga da državni mediji, tabloidi i kao "slobodni nezavisni" mediji, koristeći nazovi nezavisne intelektualce, besomučno napadaju ono malo nezavisnih medija koji imaju iole kritički osvrt na rad vlasti! A sve to pod formom slobode mišljenja. Drugim rečima, sami mediji ne dozvoljavaju drugačije mišljenje, osim ako nije provladino! Svako ima svoje razloge. Neko zato što dobija informacije iz Nemanjine 11, neko da bi izbegao plaćanje poreza državi (!), a neko zato što su tako navikli, pa ne bi da menjaju decenijsku praksu. Nema lakšeg i jednostavnijeg izbora nego biti uz vlast. Mozak isključiš i čekaš direktivu. I posle se, mahom mladi novinari, čude kad dođe do situacije kao sa ovim Đorđevićem iz Ministarstva prosvete.
Mirne duše mogu da kažem da su novinari sami krivi što su postali potrošna roba političarima. Šta mislite da bi se desilo da se novinari odluče da bojkotuju konferencije recimo ministra prosvete? Pa ništa. Zato što bi prvo novinari državnih medija taj dogovor srušili, jer ne bi da se zameraju političarima, pošto je, jelte, većina medija u državnom vlasništvu, uključujući i agencije.
Samo jedna primedba na slučaj ministrovog šefa kabineta. Pošto se danas svi pozivaju na premijera Zorana Đinđića, red je da se podsetimo da je Đinđić, dok je bio i predsednik DS-a, ali i premijer, na svakoj konferenciji za novinare i u svakoj javnoj prilici, a bilo ih je svakog dana koliko god hoćete, stajao ispred novinara i strpljivo odgovarao sve dok su novinari imali i najbesmislenije pitanje. Nije se bunio, nije zanovetao, niti je kolutao očima i slao pi-arove da sprečavaju novinare da rade javni posao. I tako je ostalo do kraja.
Današnji nazovi političari se plaše novinarskih pitanja, ne zato što su neprijatna, nego zato što nemaju ili ne znaju šta da odgovore. Razlika u kvalitetu - Premijer liga i Beton liga.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.