Vesti
28. 05. 2014. Politika
Poplava i mulj propagande
Za manje sredine pogođene podivljalim rekama je bilo od vitalnog značaja da se probiju u velike medije, jer ko je daleko od medijskih očiju, poput Krupnja,daleko je i od beogradskog srca
Poplava izbaci na površinu ono najbolje i ono najgore. Poplava je prošla i mi se sada suočavamo sa njenim posledicama. Prebrojali smo žrtve i računamo štetu koju nam niko neće nadoknaditi. Svaka pomoć je dobrodošla, ali pomoć je više uteha no nadoknada za izgubljeno. Poplava je pokazala i kako možemo ako se ujedinimo oko cilja, ali i kako sve stoji dok se ljudi raspravljaju.
General Diković, heroj odbrane Šapca koji bi pao da on sa ekipom oficira i dobrovoljaca nije stigao na prvu liniju odbrane, sa oduševljenjem je pričao o mladosti na nasipu. Pokazalo se kao ključni potez to što je poslat načelnik generalštaba sa oficirima da organizuje neorganizovanu odbranu ovog strateški važnog prostora. Poplava je donela brojne žrtve i ogromnu štetu koja je u poljoprivredi nenadoknadiva, ali i solidarnost i hrabrost mladih koji su pokazali da mogu i hoće.
Poplava je donela i nove heroje spasioce koji su rizikovali svoje živote. Ne smemo ih zaboraviti, više zbog nas no, zbog njih. Poplava i sve ono oko nje je u političkom smislu donela novi nivo solidarnosti i jedinstva oko vitalnih ciljeva, što je kod nas izuzetna retkost. Vlada na čelu sa Vučićem se suočila sa prirodnom stihijom kako je znala i umela. Iako nisu imali formalna ovlašćenja oni su rizikovali i preuzeli komandu u momentu kad su odgovorni predsednici opština bili nemoćni ili u haosu. To je bilo neophodno uraditi. Posledica toga je novi viši nivo podrške javnosti koju ima ima Vučićeva vlada.
Da li smo kao društvo bili nespremni? Za ovakvu katastrofu niko nije bio spreman. Da li smo mogli biti spremniji? Naravno. Da li je dobar sistem u kome neki gradonačelnik ima ovlašćenja da samovoljno opstruira odbranu od poplave? Naravno da nije. Da smo imali civilnu zaštitu i brojniju vojsku situacija bi bila značajno drugačija. Civilna zaštita je kao sistem ukinuta u vreme Miloševića, a vojska smanjena u vreme vlasti D(O)S-a.
No, za onim čega nema ne vredi žaliti, iako bi u nekom modernom i mobilnom obliku bilo potrebno obnoviti civilnu zaštitu u kojoj bi radili profesionalci za ovakve situacije. Kako su mediji ispratili ovu katastrofu? Kad se shvatilo da je vrag odneo šalu svi su se uozbiljili i dali su svoj doprinos odbrani.
Medijski fokus je pokrivao gradove poput Obrenovca, koji je potpuno devastiran, ili drugih gde se nalaze energetska postrojenja ili su blizu Beograda, dok su neki dalji i „manje bitni” bili na margini događaja. Za manje sredine pogođene podivljalim rekama je bilo od vitalnog značaja da se probiju u velike medije.
Jer ko je daleko od medijskih očiju, poput Krupnja, daleko je i od beogradskog srca. Alternativni mediji na internetu poput sajtova i društvenih mreža su pokazali svoje janusovsko lice. Sa jedne strane je veliki pozitivan doprinos društvenih mreža, pre svega „tviteraša”, u lociranju ljudi koje treba spasiti. Oni su odradili velik i neprocenjiv posao.
Sa druge strane jedna manjina je koristila društvene mreže da širi konfuziju i izaziva tenzije šireći neproverene informacije i dezinformacije. Time su mogli napraviti neprocenjivu štetu da su se strah, ogorčenje i panika proširili u većoj meri. Na svu sreću pa je većina te informacije prihvatala uslovno, iako je u momentu kad ne zna gde su mu bližnji neko mogao napraviti svašta da je poverovao svemu što je „čuo”.
Brutalan primer takve opasne rabote je širenje neproverene informacije o stotinama ili hiljadama mrtvih u Obrenovcu. One se nisu pojavile samo na društvenim mrežama, njih su producirali i distribuirali i internet sajtovi koji imaju status medija ili su od čitaoca doživljeni kao takvi.
Zatim su internet grupacije preuzimale takve „vesti” pa su se one širile kao lavina. Nadamo se da nije bila ničija namera da svesno širi lažne vesti o broju stradalih da bi se senzacionalizmom promovisao kao „borac za istinu” ili pak da bi vodio kampanju protiv vlade „koja krije istinu”.
To je zločin uznemiravanja javnosti uperen protiv svoje države. Ratna propaganda protiv svog naroda. Sve vlade u svetu se oštro obračunavaju sa smutljivcima i onima koji izazivaju haos i paniku u vreme krize. Osim u Srbiji, jer bi to ovde bilo okarakterisano kao kršenje medijskih sloboda. Poplava je izbacila na površinu ono najčistije, ali i mulj u nama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.