Vesti
12. 05. 2014.
Šta privatizacija donosi medijima?
Država bi trebalo do 2015. da se povuče iz vlasništva u medijima. To zahtevaju EU i strukovna udruženja ali pitanje je da li privatizacija može sačuvati medije. Premijer Srbije je odlučan, država se povlači iz medija i svi idu u jednaku tržišnu utakmicu. Može li se za sve njih naći kupac koji će nastaviti osnovnu medijsku delatnost, informisanje javnosti, pitanje je na koje teško iko može dati odgovor.
I mediji drugačije gledaju na najvljenu privatizaciju. U Tanjugu kažu da su oni već ušli u tržišnu utakmicu jer se državne subvencije iz godine u godinu smanjuju i da veruju da će biti veoma poželjni potencijalnim kupcima.
"U poslednjih par godina obezbedili smo izvanrednu poziciju na tržištu, imamo odlične profesionalce. To će biti dobra prilika da pokaže svoju snagu na tržištu da vidimo koliko vredi", kaže Branka Đukić, direktorka Tanjuga.
Dok u Tanjugu kažu da spremno čekaju privatizaciju, u Studiju B upozoravaju da bi tu kuću privatizacija uništila.
"Bukvalno smo kroz 44 godine postali ustanova značajna za građane, javni servis grada Beograda ili medijski. Neka privatna televizija sigurno ne bi iznedrila nekog Duška Radovića ili Đoku Vješticu ili ostale velikane ove kuće", smatra Ljubiša Živanić iz Sindikata Studija B.
Sličan problem ističu i mediji na jezicima nacionalnih manjina za koje i nacinalni saveti veruju da neće moći da opstanu na tržištu, da neće biti zanimljivi kupcima, a da su sa druge strane neophodni.
U novinarskim udruženjima smatraju da je privatizacija nužno rešenje pre svega kako bi se uspostavili ravnopravni uslovi na tržištu, ali i kako bi se onemogućio neprimereni politički uticaj vladajućih struktura na medije. S druge strane, upozoravaju da je neohodno učiniti sve kako bi se mediji koji su do sada radili u javnom interesu sačuvali od propasti.
"U Srbiji, činjenica, ima previše medija i biće slučajeva u ovoj privatizaciji i medija koji neće opstati. Ja mislim da je važno da dražava sistemskim merama pomogne da mediji koji to zaslužuju opstanu na tržištu. A ne da propadnu i oni koji su se sticajem oklonosti našli u državnom vlasništvu i onda dobili za vlasnike poslastičare i neke druge ljude van medijskog sektora", kaže Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.
Strah od privatizacije medija je opravdan, jer je veliki broj privatizovanih javnih glasila propao zbog nezaintersovanosti novih vlasnika za njihovu osnovnu delatnost. Više su ih interesovale nekretnine tih preduzeća nego informisanje. U ministarstvu kulture kažu da svi mediji moraju imati jednake startne pozicije, ali da će se voditi računa da bude što manje loših primera.
"Mi treba da se učimo na grešakama koje su učinjene u prethodnom periodu i da se, u skladu sa time trudimo da se te greške ne ponove. Ja sam sasvim siguran da će Ministarstvo kulture i informisanja zajedno sa Ministrstvom privrede i Agencijom za privatizaciju učiniti sve da bude što je moguće manje tih loših primera, a što je moguće više dobrih primera privatizacije, odnosno izlaska iz vlasništva medija", kaže Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture i informisanja.
Udruženja upozoravaju da je u novom krugu privatizacije neophodno voditi računa o tome ko može da kupi medije i da se obezbedi socijalni program za višak zaposlenih, jer jedno je sigurno - Srbija ne može da izdrži ovako veliki broj medija. U ovom trenutku u Srbiji je registrovano gotovo hiljadu i po medija, a 80 ih je u državnom vlasništvu.
Komentari (4)
ostavi komentar15.05.
2014.
fundamentalizam
Pošto je vladajuće uverenje da "privatizacija reševa sve" (kao što su kod boljševika "kadrovi rešavali sve") o predstojećem gašenju medija u kojima država ima nekakav vlasnički udeo - ne vredi polemisati. Argumenti "za" ili "protiv" se ne razmatraju nego služće da opravdaju uverenje "za" ili "protiv". Ovde je - na žalost - reč o ideološkoj raspravi, daleko ispod horizonta rasprave koji bi se zasnivala na proverljivim i razumljivim činjenicama a ne na zajapurenim parolama o "tržišnoj utakmici".
OdgovoriKakav rezultat će doneti fundamentalistička privatizacija medija kada se dovede do kraja, može se lepo videti iz delatnosti privatnih (ili privatizovanih) medija koji ne predstavljaju ništa ako nisu u državnoj milosti, domaćoj ili inostranoj. Žalosno je, možda, što i novinarska društva podržavaju ovaj talibanski pohod na medije ali to potvrđuje dimenziju njihove sposobnosti da zastupaju interese profesije i javnosti.
Predlažem zato da se otvori rasprava o postranzicionom dobu kada se na medijskim ruševinama i zgarištima bude tragalo za javnim interesima, javnim mnjenjem, kvalifikovanim novinarima i dostojnim medijima, ako se tada iko još bude sećao - šta to beše.
12.05.
2014.
Bezrezervno
Ne diraj te mi u Šumadiju. Svašta će biti na kraju. Mnogo se bre ljudi bahatite i da ne kažem šta još. Ovde narod, a to važi i za komšije uz Veliku Moravu, obično dugo ćuti, ali kada konačno dozlogrdi... Mi nemamo rezervni položaj.
Odgovori12.05.
2014.
pogrešno mesto
To može u zemljama koje su svoju kulturu dovele u ranopravan položaj sa subkulturom. Postoji i edukativna funkcija medija, o kojoj država ne vodi računa.
Odgovori12.05.
2014.
To narod voli
Da, svi u "jednaku tržišnu utakmicu". A onda će ovi sirotani iz preostalih medija u vlasništvu građana, recimo, iz Radio Kragujevca ili jagodinskog Novog puta koji postoji 70 godina, ako ih nasilno ne ugase ili ukinu, biti u prilici da se takmiče sa "nezavisnim" medjijima u privatnom vlasništvu. Da uđu u "jednaku tržišnu utakmicu" sa tabloidima i tabloidnim elektronskim medijima. Da igraju "tržišnu utakmicu" sa Željkom Mitrovićem, Acom Rodićem, Vučkom J. Vučićevićem i sličnim likovima. I sve to u interesu građana i države, a prema nedavno suptilno izrečenoj preporuci "Ma, ne zanima me. Svi u privatno stektor".
OdgovoriAko je za utehu, čitaoci, slušaoci i gledaoci iz Šumadije i Pomoravlja, ali i drugih krajeva Srbije van Beograda, neće više biti u prilici da ih lokalni izveštači "smaraju" pozorišnim premijerama, promocijama knjiga, razgovorima sa talentovanim učenicima, kradljivcima iz njihovih redova, mukom poljoprivrednika, problemima kišne kanalizacije, aferama u javnim nabavkama, biciklistom koji je krenuo put Hilandara ili redom vožnje regionalnog prevoznika.
Medjutim, građani bi kao kompezaciju, po svoj prilici, dobili nove tržišne sadržaje poput izveštaja sa nastupa golih pevačica u sumnjivim noćnim klubovima ili, na primer, da učestvuju u glasaju tokom izbora za narko dilera nedelje. Da iz dobro obaveštenih izvora bliskih redakciji saznaju ko je sinoć prevario ženu ili ko će, ako ne bude dobar, biti uhapšen ovih dana.
U ostatlom, kome bi u poštenoj "tržišnoj utakmici" siroti regionalni novinari mogli da prodaju gostovanje Tasovca i njegovih filharmoničara. Istina, kada bi se i to preduzeće privatizovalo, pa kad bi Tasa sa družinom tržišno krenuo na svirke po svadbama i splavovima. To bi možda i prošlo. Još da se pobiju u kafani. E, to narod voli!