Vesti
10. 04. 2014.
Dve decenije zataškivanja
Ubice, ali i oni koji godinama prikrivaju ubistvo novinarke Radislave Dade Vujasinović, već dve decenije izbegavaju pravdu. Hoće li se godinama opstruirana istraga pomeriti s mesta znaće se posle superveštačenja u Hagu.
Nerazjašnjena ubistva i dalje su pretnja slobodi informisanja, novinarstvu, novinarima, pa i, kako političari o godišnjicama smrti naših kolega naglašavaju, demokratiji u Srbiji. Punih 20 godina nisu razjašnjene okolnosti smrti Radislave Dade Vujasinović, novinarke tada visokotiražnog lista Duga. To je velika sramota države Srbije, svih vlasti koje su se smenjivale, ali i srpskog pravosuđa i policije.
Dada je nađena mrtva u stanu 8. aprila 1994. i njena smrt je proglašena za samoubistvo. Porodica Dade Vujasinović angažovala je stručnjake, veštake i tako praktično inicirala paralelnu istragu. Posle 15 godina upornog insistiranja porodice i Nezavisnog udruženja novinara Srbije da se obrati pažnja na činjenice, došlo je do rezultata. Ponovljenim veštačenjima 2008. odbačena je dotad zvanična verzija prema kojoj se novinarka ubila, da bi tužilaštvo 2009. pokrenulo pretkrivični postupak za ubistvo. Vladina Komisija za istinu o ubijenim novinarima, formirana 2013, uvrstila je slučaj Dade Vujasinović u svoj mandat.
“Sama činjenica da tek posle 20 godina tražimo instituciju koja bi obavila kredibilno veštačenje dokaza, govori o nemarnom odnosu države prema ovom slučaju. Zamislite da su materijalni dokazi bili izgubljeni i da su pronađeni tek posle insistiranja Komisije za istragu ubistva novinara. Među svim slučajevima ubistava novinara ovaj je najteži zbog protoka vremena, dugogodišnjeg sistemskog nemara i opstrukcija i što su oni koji su na bilo koji način bili umešani imali mnogo vremena da zavaraju tragove. Iako zbog svega toga nisam preveliki optimista, ipak se nadam da ćemo doći do istine”, kaže Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
IŠČEKIVANjE SUPERVEŠTAČENjA: Nedavno su mediji naprasno počeli da pišu, pozivajući se na anonimne izvore, da rezultati istrage upućuju da je mnoga ubistva devedesetih naručivao lično Slobodan Milošević, a na listi tih ubistava našlo se i ime hrabre novinarke. Međutim, zvanične potvrde ovih saznanja nije bilo.
Početkom maja u Holandiju treba da otputuje predstavnik tužilaštva Srbije i tada bi trebalo da se zna odgovor Nacionalnog forenzičkog instituta u Hagu da li je uopšte moguće na osnovu pronađenog forenzičkog materijala uraditi kvalitetno superveštačenje.
Predsednik Komisije za istinu o ubijenim novinarima Veran Matić kaže da će paralelno s tim biti saslušano još nekoliko ljudi za koje je moguće da imaju neka saznanja.
“Nacionalni forenzički institut iz Haga potvrdio je da mogu da urade superveštačenje i kada je reč o balističkom i sudsko-medicinskom delu. Verujem da smo sada na putu da dođemo do kredibilnih rezultata superveštačenja.
Paralelno s tim, tužilaštvo će uzeti izjave od lica koja je predložila porodica, za koja postoje indicije da bi mogli imati neke informacije, a povodom njihovih izjava u javnosti u različitim prilikama“, kaže Matić.
Dokazni materijal u slučaju ubistva Dade Vujasinović bio je praktično izgubljen ili zaturen, ali je angažovanjem Komisije pronađen i to je jedini novi momenat u istrazi još otkako se ovaj slučaj istražuje kao ubistvo.
„Komisija je krenula sa utvrđivanjem kako je izgubljen dokazni materijal sa lica mesta i sa obdukcije. Analizirajući liniju odgovornosti, sa novom pretragom pronađena je kesa sa ovim materijalom u ormaru inspektora koji je radio na ovom slučaju, a koji je u međuvremenu preminuo“, kaže Matić.
STALNE OPSTRUKCIJE: Još pre nego što je tužilaštvo počelo da tretira ovaj slučaj kao ubistvo, nekoliko istraga pokušalo je da rasvetli kako je stradala ugledna novinarka, ali je svaki od istražnih postupaka obustavljan. Jedan od nalaza veštaka bio je pet godina u fioci nekadašnjeg istražnog sudije Okružnog suda, nije bio dostavljen tužilaštvu, što je uticalo na kašnjenje drugih veštačenja.
Sklonjeni su i dokazi kao što su odeća Dade Vujasinović i filcani čepovi iz patrona za lovačku pušku koji nepobitno potvrđuju da su ispaljena dva hica.
Urađen je niz protivrečnih medicinskih i balističkih nalaza koji su ometali istragu i još niko nije postavio pitanje odgovornosti onih koji su to činili i skrivanjem istine postali saučesnici.
Dadu Vujasinović pronašli su novinar Bratislav Grubačić, koji je u to vreme s njom bio u emotivnoj vezi, njen kum fotoreporter Duge Zoran Tatar i Branislav Bajat, njen dugogodišnji prijatelj. U stanu je zatečen nered, na zidu oštećene slike, istrgnut luster. Nađeni su pramenovi Dadine kose na trosedu, kao i krvavi otisci prstiju na rubovima fotelje....
Zvanična verzija o samoubistvu potkrepljena je nalazima načelnika Instituta za sudsku medicinu Branimira Aleksandrića i balističara Milana Kunjadića, bivšeg pripadnika MUP-a. Navodno, novinarka je pucala sebi kroz levu dojku i raznela taj deo tela do pazuha, što je dovelo do iskrvavljenja.
Tokom policijskog uviđaja nisu uzeti otisci sa puške, fotografije koje su napravili policijski inspektori bile su crno-bele i na njima se teško razaznaje gde je krv, a uviđaj je obavljen bez istražnog sudije, što se danas pravda sumnjom na samoubistvo.
Stručnjaci koje je angažovala porodica došli su do suprotnih nalaza u odnosu na zvaničnu istragu. Stručnjak za sudsku medicinu Rastislav Lazarević utvrdio je da su usta cevi puške u momentu opaljenja bila udaljena najmanje pet do šest centimetara. Balistički nalaz Zorana Jovanovića pokazao je da je razmak najmanje 10 centimetara.
Sudski veštak Mirjana Štajner pronašla je na fotelji u kojoj je Dada krvarila tragove još jedne krvne grupe.
U superveštačenju balističara Vlade Kostića, koje je završeno 2008, u zaključku je navedeno da su u novinarku ispaljena „dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu“, što ona, kako tvrdi Kostić, nije mogla sama sebi da učini.
TRI VERZIJE: Bivši policijski inspektor Mladen Lojović više puta je javno govorio da za njega nije postojala dilema da li je Dada ubijena i da su postojale tri moguće verzije ko se iza toga nalazi: ”Sumnjalo se u Arkana, jer je Dadi pretio zbog tekstova koje je napisala, kao i u generala Božidara Stevanovića koji je posle intervjua izgubio gotovo sigurnu poziciju načelnika Generalštaba. Te dve verzije vrlo brzo su otpale. Ostalo je još da se razgovara sa Bratislavom Grubačićem, koji je jedini imao ključeve Dadinog stana i svakodnevno bio s njom. Nažalost, njega nikako nismo mogli da nađemo, stalno je bio nedostupan”.
Grubačić je istaknuti član vladajuće Srpske napredne stranke koga je Vlada imenovala za predsednika Nadzornog odbora Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).
Vladimir Beba Popović svojevremeno je ukazivao na bliskost Grubačića s Momirom Gavrilovićem, deceniju kasnije ubijenim radnikom Državne bezbednosti koji je, navodno, prvi ušao u stan posle Dadine smrti, podmetao dokaze i uzeo kompromitujuće kasete i fascikle. Prema svedočenju roditelja iz stana je nestala zelena fascikla u kojoj je bila Dadina dokumentacija. U objavljenim odlomcima iz dnevnika Ratka Mladića iz oktobra 1994. navedeno je da moćni ljudi iz Republike Srpske stoje iza likvidacije novinarke.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.